Највеће потребе у води кромпир има у периоду од појаве цветних пупољака до завршетка цветања, што се поклапа са заметањем кртола, интензивним растом биљака и нагомилавањем скроба.


У првом делу вегетације биљака земљишта обично имају довољне количине влаге акумулиране током зиме. Ређе се може јавити такозвана пролећна суша, када је неопходно и у том времену обавити наводњавање усева. Напротив ако је овај период влажнији него обично, долази до стварања веће надземне масе-циме.


Наводњавање је агротехничка мера без које је у нашим условима готово немогућа висока производња кромпира. Често веома високе температуре током пролећа и лета, често недовољне количине падавина које су неправилно распоређене током вегетационог периода доводе до смањење приноса. Периодична појава суше негативно се одржава на процес раста и развића што на крају резултира смањењем приноса и квалитета кромпира.


Недостатак влаге лако се уочава – лишће се увија, биљке показују знаке клонулости, на земљишту се показују пукотине. Ако се већ располаже системом за наводњавање, не треба дозволити да се земљиште превише исуши па да се онда почне са наводњавањем. Код производње кромпира потребно је познавати критичне фазе у периоду раста и развоја и највеће потребе за водом.


Од ницања кромпира до формирања столона потребно је три недеље и у том периоду формирања столона потребна је вода, јер у противном имаћемо мањи број столона а самим тим и мањи број кртола по биљци.


Заметање кртола (4-5) недеља након ницања у овом периоду потребна је вода да би све столоне дале кртолу, јер у противном при сувим условима свака столона неће заметнути кртолу.


Интензивно наливање кртола које траје (5-10) недеља, код ране и средње ране сорте,односно до краја цветања, јер са завршетком цветања кромпир формира 75% принос.


За вегетациони период кромпира потребно је од 400-450 mm падавина по метру квадратном са правилним распоредом по фазама потребе за водом. У нашим условима производње ретко се дешава да имамо правилан распоред падавина и оптималну количину падавина потребну за развој кромпира.Наводњавање кромпира је значајна мера са којом можемо смањити неповољни утицај суше, али под условом само ако се наводњавање уради крајње стручно и на време.


Наводњавање кромпира треба почети када влажност земљишта падне испод 60% МВК, а то је време када земља која се узме у шаку из зоне развоја кртола не може да задржи облик при стискању шаке или олако испада из шаке кроз прсте.У том случају треба приступити наводњавању са око 25-30 литара воде по метру квадратном зависно од типа земљишта. Зависно од временских прилика довољно је извршити 2-4 наводњавања, ако се то уради у поменутим критичним фазама развоја кромпира.
Наводњавање не почињати у најтоплијем делу дана.



Постоје различити начини наводњавања:
- вештачком кишом,
- наводњавање кишним крилом,
- орошавањем,
- наводњавање методом кап по кап.


Вештачка киша је код нас најзаступљенији начин наводњавања кромпира.


Кромпир је осетљив према суши. Под утицајем суше смањује се не само принос већ и квалитет. Осим тога у условима суше настаје прорашћивање кртола. Ово се манифестује тако што се још у току вегетационог периода из кртола тј. из њихових окаца избијају столоне на чијим се врховима образују ситније кртоле. Прорастање кртола кртола настаје у оним случајевима ако са за време вегетационог периода смењују сушни и влажни периоди. За време суше формиране кртоле престају да расту а њихова кора одебљава. Када наступи влажно време или касно наводњавање обнављају се асимилациони процеси - појачава се исхрана а формиране кртоле услед тога што су престале да расту немају где да нагомилавају скроб. Услед овога долази до прорастања кртола. Прорастање може да изазове и обилата исхрана. Сувишну влажност како у земљишту тако и у ваздуху кромпир не подноси.





др.Мијодраг Ђорђевић