За све биљке неопходни су одређени интензитет и квалитет светлости и одређена дужина дана. Највише светлости потребно је биљкама пореклом из топлих, јужних региона, као што су паприка, лубеница, парадајз (минималан интензитет светлости је око 5.000-6.000 лукса). Те врсте не подносе засењивање, а у заштићеном простору могу успешно да се гаје само у периоду с доста светлости. Биљке којима треба мање светлости (3.000-5.000 лукса) боље подносе засењивање и густ склоп. Многе од њих, као што су млади црни и бели лук, могу успешно да се гаје између биљака на засејаним местима (500-1.000 лукса).

За биљку је најзначајнији видљиви део спектра тзв. фотосинтетска активна радијација (ФАР), при којој се нормално одвија фотосинтеза као основни животни процес у биљци. По потребама за светлошћу истичу се парадајз, паприка, лубеница, диња, краставац, ротквица, салата, купус. Разлике су изражене и у зависности од сорте. Висока осветљеност (60.000-70.000 лукса) је штетна. Веома су неповољне нагле промене интензитета осветљености (зими, облачни дани).

Однос биљке према дужини дана одређује могућност гајења поврћа на различитим географским ширинама, односно у одређеном периоду године. Биљке дугог дана (црни лук, салата, купус) доносе цвет, семе, плод (генеративне органе) када је дужина дана 14 и више часова, што је у нашим условима од маја до половине августа. Биљке кратког дана цветају када је дан краћи од четнаест часова. Такве су неке сорте парадајза, паприке, краставаца, пасуља, плавог патлиџана.

Биљке користе светлост у зависности од величине и облика вегетационог простора, правца садње и броја биљака по јединици површине. За здружену и ранију бербу бољи је гушћи склоп (број биљака зависи од висине и положаја листова), али су јестиви биљни органи (корен, луковица, плод) тада ситнији. Биљке сејане или сађене у редове чији је правац север-|уг имају уједначенију осветљеност у току целог дана и дају већи принос. Из истих разлога најбољи је квадратни облик вегетационог простора, али он је нерационалан за негу усева. Зато је правоугаони облик најчешћи облик вегетационог простора.

Већини повртарских врста које се узгајају у заштићеној башти за раст и развој треба доста светлости. При недостатку светлости, посебно код хелиофилних врста, биљке касније цветају и образују плодове.

Промене светлосних услова у заштићеном простору везане су за трајање обданице, за јачину и спектрални састав светлости. Све ове промене зависе од географског положаја места, климе, доба године и дана, састава ваздуха, положаја терена и заштићеног простора, типа, конструкције и грађевинског материјала од кога је изграђен пластеник и сл.

Природни извор светлости је сунце. Уколико је сунце више над хоризонтом, већи је и проценат директне светлости, али то у многоме зависи од чистоће ваздуха (чистији ваздух, више директне светлости), надморске висине и географске ширине.



За оптималну осветљеност пластеника неопходно је да максимална количина сунчевих зрака пада под углом од 90°. Због тога је најоптималнији полукружни облик крова. Дуги сунчеви зраци који падају у пластеник расејавају се и рефлектују ван објекта.

За фотосинтезу најзначајнији део сунчевог спектра су зраци таласне дужине од 360-760 um, и они чине око 50% сунчеве инсолације. На интензитет осветљења посебно су осетљиве хелиофилне биљке – парадајз и паприка, којима је за оптималне услове раста и развоја неопходан интензитет осветљења од 20.000-30.000 лукса, а за номинални раст око 15.000 лукса.

При одређивању термина производње треба полазити и од чињенице да на пример на 44-45° северне географске ширине дневни просек интензитета светлости у децембру износи око 5.000 лукса, у јануам око 7.000, фебруару 10.000, у марту 17.500 (од чега се при проласку кроз пластику губи 30- 50%). Због оваквих услова у току зимских месеци најчешће се гаје врсте мање осетљиве на јачину осветљења: салата, црни лук, краставац, или се врши допунско осветљавање расада хелиофилних врста.

Електрификација пластеника и тунела има велике предности када је реч о регулисању осветљености. То омогућује дужи рад у објекту, даје могућност допунског осветљавања, али и коришћења комора за производњу сејанаца за пикирање (то значајно штеди енергију уз економичност коришћења простора).
Инсталирање електричног система треба да обави стручњак, јер ће не само најбоље решити систем осветљења, већ ће спровести и све мере заштите. Заштита од могућих струјних удара је битна јер се у објектима ради уз повећану влажност.



Светлосни услови у објектима са пластиком

На светлосне услове у леји највећи утицај имају чврсти (дрвени, бетонски и сл.) делови леје који стварају сенке. Оквир леје даје највећу сенку, а њена величина и положај се мења у току дана и увек је има на јужној страни. Зато су биљке у овом делу леје најчешће издужене. Количина светлости у леји зависи од оријентације леје и угла под којим сунчеви зраци падају на прозоре (што је угао мањи то је више светлости у леји). У лејама са мање преграда на прозору већа је осветљеност. У току производње треба одржавати чисте прозоре, редовно скидати асуре, а време производње подешавати према биолошким потребама врсте.


Светлосни услови у тунелима ипластеницима зависе од својства фолије. Најмање видљивог дела спектра пропушта ПЕ фолија. Количина светлости коју пропушта пластика највећа је око поднева а мања ујутро и после подне, а за 1-3,5 путаје већа сунчаних дана него облачних. Ако је положај пластеника по дужој страни исток-запад, онда је средња дневна осветљеност у периоду март-април већа него ако је оријентисан у правцу север-југ.



Коришћење двослојне пластике смањује количину светлости у објекту (за 10%) због кондензације водене паре између две фолије. Количина светлости у пластенику зависи и од конструкције елемената носача. Уколико су они тањи, заобљени, са већим међусобним растојањем, то је мање засењена површина. Дневна колебања засењености пластеника постају незначајна ако се користе плоче храпаве површине или фолије са дифузним својствима јер оне дају дифузно светло које равномемо осветљава целу површину.

На светлосне услове утичу и агротехничке мере у производњи, али и особине биљака (број биљака, положај, број и величина листова).

Са техничко-технолошког и еколошког становишта од посебног је значаја смањење утрошка енергије за загревање, односно оптимално коришћење сунчеве инсолације. У односу на технологију могуће је више шема организације размештаја биљака у објекту и при томе различито коришћење ФАР сунца.




Валентина Алексић, дипл.инг. мелиорација земљишта и вода