Плодоред се успоставља на основу захтева врста према обради земљишта, ђубрењу стајњаком и предусеву. Биолошке специфичности поврћа су основ за избор предусева (предкултуре). Неко поврће се успешно гаји после великог броја врста (нарочито грашак), а за неке је сужен избор предусева. Плодоред је смена врста у простору и времену.


У башти плодоред омогућује правилно и рационално ђубрење стајњаком, смањује закоровљеност, чува плодност земљишта, спречава појаву истих болести и нагомилавање штеточина. Насупрот плодореду, ако се једна иста врста гаји дуже година на истом земљишту (монокултура), долази до нарушавања структуре и плодности земљишта, повећава се опасност од корова, болести, штеточина и токсина које лучи корен. Поврће различито реагује на гајење у монокултури. Тако је празилук осетљив на монокултуру, али има јак утицај на накнадну културу док веома слаб утицај имају купусњаче.


Плодоред се успоставља на основу захтева врста према обради земљишта, ђубрењу стајњаком и предусеву. У односу према ђубрењу стајњаком поврће делимо у три групе:


-I група врсте које се обично ђубре стајњаком (врежасте врсте, купусњаче, парадајз, паприка, плави патлиџан, целер, празилук, бели лук);


-II група врсте са мањим захтевом за стајњаком и често се гаје друге године после унoшења стајњака (коренасте врсте, црни лук, салата, спанаћ, ротква, ротквица);


-III група су врсте које обогаћују земљиште азотом (грашак, боранија-пасуљ, боб).




У тропољном плодореду прво поље увек заузимају врсте из I групе, друго поље из II, а треће поље врсте из III групе. Њиховом сменом добија се трогодишњи циклус гајења поврћа.




Биолошке специфичности поврћа су основ за избор предусева (предкултуре). Неко поврће се успешно гаји после великог броја врста (нарочито грашак), а за неке је сужен избор предусева.


Специфичност повртњака су интензивни плодоред и мешане врсте. Интензивни плодоред ослања се на принцип тропољног повртарског плодореда. Код њега се у току једне вегетационе сезоне или године, на истом земљишту узастопно, а некад и истовремено, гаји више врста поврћа. То значи да се одмах по скидању једне врсте сеје или сади друга.


Интензивни плодоред је могућ због различите дужине вегетације поврћа, разлика у захтевима за топлотом и отпорности на ниске температуре. У интензивном плодореду разликујемо:

-предкултуру (најчешће нека рана пролећна или озима врста као што су салате, спанаћ, ротквица, грашак, рани кромпир, млади лук);

-главну културу која има најдужу вегетацију (паприка, купус, црни лук) и

-накнадну културу која се гаји после главне културе (салата, спанаћ, млади лук).


Као мешавина могу се гајити високе и ниске биљке, биљке дуге и кратке вегетације, биљке сличних потреба према топлоти, води и светлости, биљке плитког и дубоког корена, бујне и мање бујне врсте, а најбитније је да су то врсте које успевају једна поред друге. Познавање својстава биљака да добро или лоше успевају једна поред друге значајно је не само у башти већ и на њиви. Тако, на пример, ред паприке уз ред парадајза увек је слабијег пораста од осталог усева паприке. Негативан ефекат се у башти умањује размаком између леја.



Славица Коџопељић дипл.инг ратарства