Човек мисли да зна шта је потребно биљкама и животињама: посебно припремљена храна, лако растворљива ђубрива ... а ускоро ће бити и синтетичке хране за животиње. Једини начин добре исхране биљака и животиња, као извора хране за човека, састоји се у томе да им омогућимо да изаберу оно шта им најбоље одговара, а то значи:

1) да биљке живе у оном тлу у којем се могу организовати са другим биљкама (комплементарним) и удружити са микроорганизмима према својим физиолошким потребама;

2) да животиње пасу на пашњацима (ливадама) одгајене биолошком методом.


Све друге интервенције у биолошком процесу могу имати непредвидиве последице. Мудрост је прва лекција извучена из разумно провођене биолошке пољопривреде.

Други задатак је: ценити живот.


Уместо да се боримо против природе, треба научити њене законе, а потом применити оне методе које су у складу са њом. Сваки други приступ биопољопривреди је скуп, а производи су нездрави за човека. Биљкама треба заштита против болести, ми се њима хранимо, те зато велик избор немамо - или ће приноси опасти или ћемо усеве заштитити неким хемијским средством.

Међутим, биљке могу успешно опстати у борби за самоодржање уз помоћ других биљака, које су и за људе лековите. Коприва, црни и бели лук, маслачак, обична папрат, хајдучка трава (куница), преслица и друге биљке, могу бити изврсно ђубриво, додатак компосту или као заштитно средство. Таква средства за заштиту се справљају као екстракт или чај.



На пример, за третирање 20 ари баште против лисних ваши, треба убрати и уситнити 10 kg свеже коприве коју потопимо у 100 литара воде (кишнице). После 24 часа садржај процедимо (талог се одлаже на компостну хрпу и прекрива са неколико центиметара земље). Екстракт примењујемо помоћу прскалице јер се биљне ваши налазе на полеђини листова биљака. Пошто је неугодног мириса додајемо једну шаку камене прашине (може се наћи у каменоломима) или мало екстракта валеријане (одољена). Ако поседујемо суву коприву количина је 2 kg сувог биља на 100 литара воде.

Пре него пређемо на потпуну биопољопривреду, која захтева много стручног и практичног знања, можемо скупљати расположив зелени отпад за компост или за заштитни слој око воћа и поврћа - који изванредно штити од исушивања тла а стручно се назива малч. Најбољи пример из природе, за овакав начин заштите и ђубрења земљишта, је шума и слој биљног материјала који се временом претвара у плодан хумус, чинећи површински слој тла меким, влажним и растреситим - баш онаквим каквог жели сваки повртар и воћар.

Наука је егзактним методама доказала да, уколико се правилно примене достигнућа биопољопривреде, неће доћи до смањења приноса; а самим тим ће отпасти потреба да произвођачи воћа и поврћа деле производе на оне за продају и оне за властито домаћинство.



Душан Н. Ковачевић, дипл.инж.