Ово је биљна врста која се код нас мало гаји. Потиче с Блиског истока а код нас је донет из Грчке. Ова биљка се гаји ради зрна, које има велику хранљиву, енергетску и витаминску вредност са коефицијентом сварљивости око 97%. Има већу хранљиву вредност од пасуља јер садржи више уља и минералних соли.

У исхрани се може користити зрело и недозрело зрно. Од самлевеног зрна добија се брашно, које се додаје пшеничном брашну за справљање пекарских и посластичарских произвида, користи се и у козметици за негу коже.

Поред хранљиве и нутритивне вредности има и велики диуретски значај. Зрно има висок садржај есенцијалних аминокиселина. Печено зрно је ефикасно за ублажавање стомачних тегоба. Остаци при преради зрна и ситна зрна користе се за сточну исхрану као надземна маса која је богата протеинима око 5% и важним органским киселинама. Има веелики агротехнички значај, јер обогаћује земљиште азотом, одличан је предусев пошто рано сазрева за озимих жита.



Гајење

Најбоља земљишта за гајење су структурна типа ливадске црнице и чернозема повољног водно ваздушног земљишта и лакшег механичког састава. Може се гајити и на тежим земљиштима типа смонице. Толерантан је на предусев чак и на монокултуру. Најбољи предусеви су сунцокрет, дуван и памук. потребе за водом нису велике, тек у фази интезивног пораста у стабло су највеће. Добро подноси сушу и мање су штете него превелика влажност земљишта и ваздуха.



Сетва

Семе за сетву мора бити здраво, уједначене крупноће, не старије од две године, клијавости 95% и чистоће99%. Пре сетве се врши инокулација и заштита семена од патогених гљива.Сеје се широкоредо на 50 cm и реду на 5 cm са количином семена од 70 kg/ha за ситносемени, и у траке на 15-30cm са 140 kg/ha, за ситносемени односно 200 kg/ha за крупнолисни наут, на дубини од 5-7 cm.



Ђубрење

Наут се ђубри стајњаком и минералним хранивима, 40 kg/ha N, 80 kg/ha Р и 50 kg/ha К. Стајњак и целокупна количина мин.хранива се уноси под основну обраду. Повољно реагује на макроелементе посебно молибден.



Нега

Сузбијање покорице, култивирање, заливање и прихрањивање.



Берба

Изводи се ручно и машински у што краћем року. Наут има кратак рок сазревања тако да махуне доспевају у пуну фазу зрелости за 3-5 дана а зрео усев се препознаје по сиво жутој боји надземне масе а лист почије да опада, и зрно звецка у махуни. Махуне не пуцају али могу отпадати у презрелом усеву. Комбајнира се као и соја, али се семе досушује. Принос се креће од 2/5-3/3 t/ha.



Наут или леблебија припада породици махунарки. И док је на истоку врло чест састојак многих јела, код нас се још увек најчешће користи као грицкалица. Мало се зна да је ова махунарка врло укусна и хранљива али и да пружа велике могућности за припрему.


Наут има велику нутритивну али и калоријску вредност. Сто грама наута садржи 269 кcаl. Највећи део зрна чине угљени хидрати (60%), затим беланчевине (20%) и масти (4-4,5%). Масти су сачињене од полинезасићених и мононезасићених масних киселина које повољно утичу на здравље крвних судова и срца. Наут садржи и велику количину биљних влакана па се препоручује код опстипације. Биљна влакна такође имају позитвно дејство на снижење холестерола у крви.

Као и друге сушене махунарке, наут би пре кувања требало потопити у воду да набубри како би се лакше скувао. Користи се за припрему варива, пиреа, намаза, као гарнирунгa, додатак салатама и супама. Ради привикавања на укус у почетку се може комбиновати са другим махунаркама или житарицама.



Дипл.инг.Светлана Златарић