Бели лук је једна од најзаступљенијих луковичастих врста на трпезама, широм света. Због свог јаког укуса и за неке одбојног мириса, код нас је у илегали. То значи да се конзумира само у "веома слободним" приликама, када наиђе прехлада, када је повишен холестерол, када немамо планирану посету и када нам укућани дозволе.

Шалу на страну, Бели лук је веома значајна повртарска култура. Првенствено због свога великог значаја као повртарска култура, а затим као зачинско етерична биљка.Након тога долази онај економски ефекат, када се погледа његова цена на пијаци, онда схватамо да све више прелази у екслузивну културу. Његово гајење није компликовано, али се све мање гаји на њивама, што потврђује велика количина белог лука из увоза.



Може се узгајати у јесењем и пролећном року, а приноси се крећу, зависно од рока садње 2-12 t/hа. Бели лук се може производити као Јесењак, када даје већи принос и до 13t/hа, и Пролетњак од 2 до 4 t/hа.


Сам назив говори кад се врши садња луковица. Пре свега, треба припремити земљиште за садњу на квалитетан начин, како би могли уопште да планирамо било какав принос. Јако је важно да припрема земљишта буде благовремена, са довољно унетих хранива. Бели лук најбоље успева на структурним, плодним, дубоким и оцедити земљиштима. Зато и обрада земљишта треба да се одради на дубину до 30 cm, а припрема пред сетву на 15 до 25 cm, како би се створио довољно растресит садни слој земљишта. Минерална хранива треба унети са обрадом земљишта пред саадњу. Азот се уноси у количини од 100 - 200kg, фосфор 50-80, калијум 100 - 200 kg/hа активне материје.


Пошто је бели лук потрошач сумпора, пожељно је у земљиште унети Калијум Сулфат, као формулацију за Калијум.


Није неопходно уносити велике количине стајнака за лук. Ако се то користи, онда је то боље урадити пред предусев, јер веће присуство стајњака може довести до негативних последица на лук. Један од веома битних елеманата у приозводњи белог лука, је обезбеђење довољне количине квалитетног садног материјала.


За хектар, је потребно од 800 до 1200 kg квалитетних ченова, који се директно на њиви припремају за садњу. Пожељно је приликом садње, водити рачуна о крупноћи чена, како би чење исте крупноће садили у исте редове. То највише из разлога уједначеног квалитета и величина луковица. Садња се обавља ручно, како би чење били правилно положено у браздице. Мотиком се отвара бразда у коју се саде по два реда на растојању од 20cm, а сади се у траке, узмеђу којих се оставља растојање од пола метра за несметано кретање и даљу негу лука. Значи три траке са по два реда па пола метра размака и опет исто.


За пролетњу садњу, преба користити земљишне пестициде пре сетве, како би се смањио напад корова и штеточина.


Јесењак се сади у октобру, да до зиме има изникла 3-4 листа . Отпоран је на мраз и ако је добро укорењен, издржи и -25 °C. Стиже рано у пролеће и може се користити као млади лук.


У јилу и августу се вади из земље, када стабло и лишће почну да се суше. Након вађења се плете у венце и чува на сувом и промајном месту. Пошто брзо губи влагу није добар за касну потрошњу преко зиме и пролећа.


Пролетњак се сади чим се може несметано ући у њиву. Најбоље је да то буде у марту месецу, како би избегли да из касније садње добијемо "јединце". Образује ситнију и жилавију галвицу. Боље се чува од јесењака.


Од болести, најзначајнија је пламањача коју изазаива гљива Peronospora schleideni, затим рђа ( Puccinia porri ) и Botrytis allii , која изазива трулеж и некрозу стабла и главице . Највеће штете луку наноси Мува Белог Лука Suillia lurida Meig . Ако се све болести и штеточине открију на време, а преузму се све превентивне и куративне мере, наша призводња ће протећи без проблема.


Када се узме цена кг белог лука која је на пијаци до 400 динара, а са правилном агротехником можемо имати принос и до 15 t/hа, није јасно из ког разлога је гајење белог лука код нас толико запостављено.



Душан Деспотовић