Посматрање је најважнија превентивна мера у спречавању ширења болести или штеточина. Свакога дана треба добро погледати поврће и сваки лист који је променио боју или се суши, треба уклонити.
Напасника има много, али је најважније спроводити превентивне мере које ће спречити развој болести или смањити број штетних инсеката.



У повртњаку се могу пронаћи следеће болести и штеточине:

- Црне ваши су мали, црни инсекти који нападају стабљике и листове пасуља и бораније.

- Бухач је ситна бубица која буши тек изникле биљке купусњача, ротквица и роткви.

- Грашков савијач напада махунасто поврће полажући јаја на младе махуне услед чега долази до црвљивости зрна.

- Грчице су ларве гундеља, а тело им је савијено, згрчено, дебело и бледожуто. Глава је развијена и смеђе обојена.

- Кромпирова златица је права повртарска пошаст јер може да уништи читав род кромпира, а напада и парадајз.

- Лептир купусар је мали, бели лептир. Полаже јаја на листове купусњача.

- Лисне ваши су чести напасници на поврћу, а такође и на воћу и ружама.

- Лукова мува је честа штеточина и њене ларве улазе у биљке пресецајући проводне судове.



- Минирајућа мува је последњих година запажена у великом броју на луку и празилуку и нападнуте биљке заостају у расту.

- Мрквина мува напада шаргарепу у годинама са влажним и умерено топлим пролећем. У корену се развијају мале беле ларве.

- Мува белог лука оштећује младе биљке из јесење сетве. Може напасти и младе биљке црног лука.

- Нематоде су ваљкасти црви микроскопских димензија.

- Пламењача је гљивично обољење које напада поврће из породице купусњача, салату, лук, спанаћ, краставце, диње, лубенице и тиквице.

- Пепелница грашка се појављује као бела брашнаста навлака на листу и стаблу грашка.

- Плесан најчешће напада осетљиве плодове поврћа и воћа.

- Пужеви су данас чести становници наших башти.

- Ровац је крупан, браон боје, а ларве подсећају на одрасле јединке. Евентуалне штете у башти ровац наноси на младим биљкама.

- Сива и бела трулеж нападају биљке које се превише заливају или наводњавају.

- Совице су лептири, а штетне су гусенице овог лептира које нагризају биљке у делу кореновог врата и изазивају њихово пропадање.

- Жичњаци (ларве скочибубе) имају издужено, ваљкасто тело, јако хитинизирано и чврсто попут жице. Боја варира од жуте до црвенкасте. Одрасли инсекти су корисни, док штете у баштама праве ларве.

- Жижак је мали, црни инсект који се може наћи на грашку, пасуљу, бобу или боранији пред крај раста.




Без обзира на велики број штеточина и болести које постоје, у органској башти је често довољно примењивати превентивне мере заштите и спречити наилазак штеточина и појаву болести. Већ самим избором парцеле на којој се подиже повртњак утичемо на осунчаност, проветреност и оцедност самог земљишта, а тиме и на раст и плодоношење биљака.

Адекватна обрада земљишта, која за циљ има проветреност и растреситост земљишта, утиче на оптималне услове неопходне кореновом систему како би усвајао хранљиве материје, а тиме и на отпорност и раст саме биљке.

Ђубрење органским ђубривима, нарочито компостом, доприноси здрављу биљака и омогућава оптималне услове за раст.

Избором отпорних или аутохтоних сорти доприносимо смањењу броја оболелих биљака.

Применом плодореда доприносимо равномерном исцрпљивању земљишта, биљке имају на располагању више хранива, боље се развијају и имају веће приносе.

Мешовита сетва и садња за циљ има међусобан раст и заштиту биљака са циљем смањења броја штеточина и болести, али здруживање усева утиче и на повећање приноса.

Време сетве и садње од великог је значаја као превентивна мера јер се раном или каснијом сетвом могу избећи периоди налета штетних инсеката и наношење штете у башти



Адекватан склоп биљака, тј. размак између 2 биљке у реду и између редова на леји доприноси остављању довољно простора за раст биљака. Биљке из густог склопа се не развијају равномерно, често касне са цветањем и заметањем плодова, могу да не формирају главицу, израстају у висину у потрази за светлом...


Сем агротехничких, од великог значају, за спречавање болести поврћа и воћа, су и хигијенске мере заштите.

Земљиште мора бити незагађено штеточинама и болестима, а уколико то није случај, мора се приступити њеној дезинфекцији биолошким течним средствима..

Садни материја мора бити здрав, а по пресађивању биљака водити рачуна о њима, свакодневно их прегледати и одсецати и уништавати сваки осушени или болесни лист.

Водити рачуна о хигијени воде за заливање и о чистоћи оруђа и алата. Дезинфекцију алата спроводити после сваког њиховог коришћења у башти потапањем алата у кључалу воду или раствор хипермангана.



Снежана Огњеновић

Текст преузет са https://www.zdravahrana.com/>