Биофертилизација представља уношење живих микроорганизама у земљиште са циљем побољшања снабдевања биљака неопходним нутритијентима

ОствариванјЈе максималне продуктивности и профита у савременој конвенционалној пољопривреди подразумева интензивну обраду земљишта, наводњаванје адекватну примену ђубрива, хемијску контролу штеточина, корова и болести као и максималног искоришћавања генетског потенцијала гајених биљака.Али, све то проузрокује многобројне негативне последице на агроекосистем и квалитет животне средине . Брз развој биотехнологије, заснован на еколошким принципима, утиче да традиционални системи земљорадње доживе бројне промене.

Сматра се да ће развој пољопривреде у овом веку бити заснован на концептима које предвиђају значајне примене у технологији гајења усева и оплемењивању биљака који би допринели бољем успостављанју еколошке равнотеже и стабилности природних ресурса у агроекосистему.Такав начин гајења биљака мора бити заснован на економско ефективној основи .



У тај концепт се у потпуности уклапа биофертилизација.Она представља уношење живих микроорганизама у земљиште са циљем побољшанја снабдевања биљака неопходним нутритијентима.На овај начин може се побољшати снабдевање биљака азотом, фосфором, калијумом, гвожђем, сумпором, али и стимулисати раст корена. Уношењем ових бактерија у ризосфери биљака убрзавају се процеси трансформације органске материје и биљка се снабдева потребним нутритијентима.

Као компоненте микролошких ђубрива најчешће су Азотобацтер ,Азоспириллум,Бациллус,Псеудо монас и друге. Имајући у виду значај азота у исхрани биљака, јасно је да се посебно место придаје бактеријама које снабдевају биљке азотом. То су бактерије из групе азотофиксатора које елементарни, атмосферски азот преводе у облике приступачне биљкама. Ове бактерије се налазе у непосредној близини корена и азот предају непосредно биљкама.

Поред азота раст биљака директно зависи од фосфора, а он је најчешће присутан у земљишту у формама које су неприступачне биљкама.Бактерије из рода Бациллус и Азотобацтер могу синтетисати органске киселине и фосфатазе које ће неприступачан фосфор превести у биљкама приступачну форму.Калијум који је у земљишту '' заробљен'' у облику алумосиликата, захваљујући активности бактеријама из рода Бациллус, постаје приступачан биљкама.Неке бактерије захваљујући присуству сидерофора доприносе снабдевање билјака гвожђем.Такође је познато да бактерије из рода Псеудомонас могу трансформисати органске форме сумпора у неоргански и на тај начин га учинити приступачним за биљке.



Све ово указује да се применом микробиолошких ђубрива која у себи садрже мешане популације микроорганизама може побољшати снабдевање биљака неопходним нутритијентима уз истовремено очување животне средине и производњу здравствено безбедне хране.Поред тога ове бактерије имају способност синтезе биљних хормона типа гибералина, ауксина, чиме се додатно стимулише биљни раст и утиче на отпорност биљака.Уношењем микробиолошких ђубрива у земљиште утиче се на ток и усмеравање микробиолошких процеса у земљишту што ће утицати на раст, развиће биљака али и на земљиште. Неки од микроорганизама који су унети у земљиште одликују се могућности синтезе слузавих материја које играју значајну улогу у слепљиванје микроагрегата што доприноси формиранју фине структуре земљишта.Након изумирања микроорганизама унетих у земљиште повећава се укупна биомаса, а ефекти ће се одразити у следећој вегетацији. Повећањем органске биомасе довешће до повећања плодности земљишта и стварања биљкама неопходних минералних нутритијената.

Све ово упућује да примена микробиолошких ђубрива има своје место у савременој конвенционалној али и органској пољопривредној производњи.

Проф.др.Вера Раичевић
Пољопривредни факултет у Земуну