Калемљењем лубенице и диње на тикву постиже се далеко већа бујност биљака због много јачег корена тикве, који биљку боље снабдева храном и водом, што обезбеђује брже зрење плодова (за 20-25 дана у односу на директну сетву) и много већи принос. За калемљење лубенице првенствено треба користити ситноплодне и ране сорте. При калемљењу укус и боја плода остају типични за сорту лубенице, односно диње.



Рана производња лубеница и диња може се обезбедити и преко калемљеног расада. Калемљење лубенице и диње обезбеђује раније доспевање и повећање приноса као и отпорност на болести.


Лубеница се калеми на тикву врг (натегача, судовњачa, Lagenaria vulgaris) која има бео цвет, четвртасто семе, плод крушкастог или изразито дугачког облика (1-2 m) често змијолико. Диња се може калемити на мускатну тикву (Cucurbita moshata), укусног слатког и ароматичног плода, чије је семе по ивици нарецканo. При калемљењу укус и боја плода остају типични за сорту лубенице, односно диње.


Поступак калемљења лубенице и диње је исти. Истог дана у заштићени простор се сеју лубеница, диња и тикве. Најбоље је тикве сејати у саксије, а лубенице и диње у сандучиће. Калемљење се обавља неколико дана после ницања, односно у фази развоја котиледоних листића. Лубенице и диње могу се чупати из земље и стављати у суд са водом на засенченo место.




Техника калемљења је следећа:

Oштрим ножем или жилетом на стаблу врга или мускатне тикве направи се коси рез или се сврдлом направи удубљење између котиледоних листића у дужини 1,5-2 cm. На дињи и лубеници направи се клинасти пресек стабла испод котиледоних листића за 1,5 до 2 cm. Калем лубенице, односно диње постави се у расцеп тикве подлоге тако да котиледони лубенице односно диње налегну на котиледон тикве. Спојено место се може обавити влажном ватом. Тако окалемљене биљка пренесе се у леју или тунел.


У том заштићеном простору, где се налазе окалемљене биљке, до стварања калуса мора бити врло висока релативна влажност ваздуха (90-95%) и температура од око 25 °C. Првог дана након калемљења заштићени простор се сенчи да се спречи неповољно испаравање, а касније се биљке постепено привикавају на сунце. Шест до седам дана после калемљења калус је образован и даља нега је уобичајена као и код нормалног расада лубенице и диње.


Калемљењем лубенице и диње на тикву постиже се далеко већа бујност биљака због много јачег корена тикве, који биљку боље снабдева храном и водом, што обезбеђује брже зрење плодова (за 20-25 дана у односу на директну сетву) и много већи принос. За калемљење лубенице првенствено треба користити ситноплодне и ране сорте.




Проф. др Бранка Лазић
Проф. др Михал Ђуровка
Проф. др Владан Марковић
Проф. др Жарко Илин
преузето из књиге "Повртарство"