Ђубрива која се користе у органској производњи су:

зеленишно ђубриво и покровни (међусезонски) усев,
стајњак,
компост и
муљ.


Најчешће ђубрење обухвата зеленишно ђубриво и покривајући усев, у комбинацији са једним или више других извора.


За зеленишно ђубриво и покровни усев најбоље су махунарке (Leguminoze, Fabace), којима се поправља земљиште у садржају азота. Ови усеви су обично сеју у плодореду и служе да се побољша обрада земљишта и водни капацитет, као и да се надокнади азот из земљишта, као и друге хранљиве материје.


Зеленишно ђубриво је усев који се заорава пре биолошке зрелости самог усева - још у зеленом стању. У зависности од врсте која се користи за зеленишно ђубриво, у земљиште се унесе 100 - 200 кг N/ha.



Покровни (међусезонски) усев је онај који се обично сеје на крају сезоне и траје до почетка следеће. Повећање хумуса у земљишту је једно од основних правила органске производње. Распадом органске материје могу такође унети P, K, S, Ca i Mg у земљиште. Додатна погодност за зеленишно ђубриво и / или покровног усева је да они имају тенденцију да смање испирање азота.

Кључ за ефикасано и профитабилано коришћење таквих усева леже у коректном планирању плодореда, да би произвођачи искористити своје предности у ротацији без пропуштања прихода.




Простирка или стајњак, је најстарије ђубриво органског порекла које човек користи као извор хранива за производњу усева. Ови производи су још увек у широкој употреби и данас чине окосницу органске производње. Иако је стајњак добро органскио ђубриво треба имати на уму да употребу свежег стајњака треба избегавати, згорео стајњак је бољи избор.



Компостирани стајњак је најбољи избор за употребу у производњи поврћа. Ако се компостира правилно, смањује се садржај влаге и убија се већина штетних бактерија. Важно је да све фарме користе ђубрива добре пољопривредне праксе да се смањио микробиолошки ризик, а најважније су: Врста (порекло) ђубрива, правилно складиштење, старости стајњака (треба да најмање шест месеци пре примене уколико стајњак није компостиран), течни стајњак-осока треба да је стара најмање 60 дана у летњем и 90 дана у зимском периоду пре примене на пољима. Да се користе технике правилног компостирања, одговарајуће температуре и мешање.




Ђубрење стајњаком треба извести у јесен или на крају сезоне, када су земљишта још увек топла због наставка микробиолошке активности. Користити правилно згорела ђубрива на усевима као што су салате и лиснато поврће.

Треба избегавати садњу коренастог или лиснатог поврћа у првој години уноса стајњака на парцели. Унети стајњак у земљиште убрзо после растурања, не уносити стајњак испред поврћа које се бере за 120 дана и обавезно убележити датум уноса стајњака





Поред животињског отпада, за компостирање се може користити биљни отпад, украсно дрво и жбуње, остаци хране и прехрамбени отпад. Компост лошег квалитета или незрели компост може везати N у земљишту и смањити доступност N биљкама. Други фактори који утичу на исправност компоста су: температура, pH, кисеоник. Фактори квалитета компоста су: старост, садржај влаге, величина фракција, pH, концентрација соли и чистоће (обим песка, земљишта и других неорганских материјала).


Приметно побољшање гајења поврће после уношења органских ђубрива је због утицаја органске материје земљишта. Утицај на структуру при чеми се парцела лакше оре, где је побољшана аерација и водни капацитет земљишта, а не искључиво на азот.

Често је у току производње (у сезони раста) потребан додатни N. За прихрањивање азотом може бити примењен добар квалитетан компост. Други метод обезбеђивања допунских количина N током сезоне је кроз примену „чаја од стајњака“.





“Чај од стајњака” се прави од три килограма стајњака на 25 литара воде. Може се додати живинско ђубриво и коштано брашно. Потопљена смеса меша се неколико дана, а затим филтрира и то је “чај”. Чај се затим примењује као фолијарно ђубриво или се биљке заливају било ручно или кроз систем за наводњавање.




Јоргованка Влајковац, дипл. Инг