Карфиол води порекло из Средоземља, тамо и данас имају дивље форме. То је поврће велике хранљиве вредности. Користи се као дијетално, у свежем стању, сушен, смрзнут, мариниран.


Услови успевања

Највеће захтеве има од свих купусњача према условима успевања, спољне средине. Оптимална температура за раст ружа је 13°C, док се раст зауставља испод 4°C, и изнад 28°C, и релативна влажност 85-90%. Има велике захтеве у погледу влажности земљишта нарочито у време формирања лишћа и руже.

Карфиол је такође осетљив и на квалитет земљишта. Најпогоднија су земљшта богата хумусом, нађубрена, дубока, топла, пропустљива, оптималне рН. Гаји се у плодореду, а монокултура није пожељна или уз обимно ђубрење. Најбољи предусеви су кромпир, грашак, боранија, вишегодишње траве и легуминозе.


Гајење

Најбоље је земљиште рано у јесен поорати уз уношење стајњака (30-40t/ha). Уколико се не уноси стајњак повећава се количина минералног ђубрива (100-120 kg/ha N, 150-200 kg/ha P, и 100 kg/ha К). Може се гајити из расада или директно сетвом (као купус). Расад пристиже за 45-56 дана, и расађује се кад прође опасност од мразева. Касни карфиол се сади током јула. Расађивање може и машински на размак 50x50 или 60x60 cm.


Нега

Hакон садње усев се мора добро заливати јер се суша веома непoвољно одражава. Током целе вегетације неопходно је да влажност земљишта буде 70-80%. Једна од мера неге је култивирање које треба да је пажљиво да се не оштете жиле, прихрањивање више пута, засењивање када је сунце јако пар дана а по облачном времену не више од 10 дана, и то пре него што главице достигну нормалну величину.



Берба

Bрши ce када ружа достигне величину и облик карактеристичан за сорту односно када је снежно бела. Технолошка зрелост зависи од сорте и спољних чинилаца. Бере се сваки трећи дан јер не стасава једновремено и неможе се дуго убран чувати. Принос раног карфиола је 10-12 t/ha, а јесењег 20-30 t/ha .



Дипл.инг Светлана Златарић