Шта да гајите у стакленику и пластенику

Стакленик или пластеник може да буде покретач кухињске баште, дајући мноштво младих садница за парцеле на отвореном. Неке врсте се, међутим, традиционално гаје искључиво у затвореном простору - нарочито осетљивије плодоносно поврће као што су парадајз, краставац, паприка и патлиџан . Отпорне врсте могу да се гаје и ван сезоне - било раније или касније него што би се гајиле напољу. Такозвана „гладна сезона” између краја зиме и лета, кад на отвореном простору има мало биљака, може да се попуни спанаћем, пролећним купусом, брокулама, грашком, карфиолом, кромпиром и другим традиционалним врстама, које су посејане средином зиме.

Изаберите сорте које су погодне за гајење у затвореном простору . Биљке могу да се сеју директно у земљу или да се прво гаје на клупама или у пропагаторима с грејањем, па да се потом пресаде у земљу или саксије. По потреби заштитите их од мраза. На крају сезоне, од краја лета надаље можете да сејете зелениш који ће бити драгоцен за јесење и зимске салате и брза јела. Чините то и до 4 недеља после препорученог времена за сејање на отвореном. Биљке погодне за то су крбуљица, рукола, кисељак, сарепска слачица, овчја вољица, ендивија, ћурчевица и цвекла. Не треба вам пуно простора да ван сезоне произведете свеже поврће у количини која је довољна за неколико оброка.



Цвеће

У стакленику или пластенику готово целе године може да се производи разнобојно цвеће за кућу и башту. Биљке за леје, корпе и саксије, двогодишње и полуотпорне вишегодишње биљке за рубове, као и цвеће за вазе, лаки су и захвални за гајење у затвореном простору. Уз биљке које ће цветати на неком другом месту, гајите и цвеће које ће унети боју и у стакленик или пластеник. Грашак шећерац посејан средином јесени обилно ће цветати у пролеће. Полуотпорне пењачице као што су ладолеж и пупавица (Rudbeckia hirta) одлично успевају у заштићеним условима. Отпорне једногодишње биљке као што је невен могу да се сеју у јесен у саксијама или лејама; оне ће почетком пролећа процветати и произвести храну за корисне инсекте који се хране штеточинама. Кадифицу вреди гајити између парадајза и других биљака, јер је делотворна у одбијању белих лептирастих ваши.



Плодоносне биљке у затвореном простору

Парадајз је популарна биљка за прохладне стакленике или пластенике. И патлиџан и паприка дају одличне резултате, иако им је потребна нешто виша температура и немају толико високе приносе. Све три врсте припадају истој ботаничкој породици , што отежава плодоред биљака. Мењајте их с биљкама из других породица - например, краставцем и дињом или користите саксије и вреће за сађење.



Започињање

Расад може да се купи од краја пролећа- али да би сте имали најбољи избор сорти и органских биљака, гајите сопствени на клупи или у пропагатору с грејањем. С парадајзом можете да почнете већ средином зиме,ако га заштитите од мраза. Ако не можете, посејте га у пролеће, 8-10 недеља после последњег мраза. У продаји постоје сорте парадајза које су посебно намењене за гајење у затвореном простору, али и већина сорти за гајење на отвореном добро напредује у стакленику без грејања. „Неодређене” сорте најбоље користе ограничен простор, растући у висину једном усправном стабљиком, која се назива кордон. Жбунасте и пузаве врсте добро успевају у саксијама и корпама. Патлиџан и паприка су компактније, жбунасте биљке које расту највише до 30cm. Оставите семе да клија на топлом месту и пресадите расад у саксије пречника 7,5-10сm. Оставите га да расте на топлом месту (12-16°С, зависно од врсте). Кад се појаве први цветови, можете да пресадите биљке у леје, веће саксије или вреће са земљом.



Леје саксије или вреће?

Да би сте гајили биљке у лејама у стакленику или пластенику, земљишту додајте обогаћивач средње класе плодности, као што је баштенски компост или компост с глистама и проверите да ли је температура на 10 сm испод површине изнад 14°С. Ако није, пребаците биљке у већу саксију и чекајте. Ако су превише издужене, засадите их у земљу на 2,5 cm дубље него што су биле у саксији. Размак између биљака зависи од сорте. Придржавајте се упутства на паковању семена. Никад не нагомилавајте биљке, јер тиме подстичете развијање болести. Користите саксије пречника 8-10 сm, напуњене богатом органском мешавином земље. Распоредите их на размаку који одговара врсти и сорти. Друго решење су вреће за гајење. Две биљке по врећи лакше су за одржавање и дају веће приносе него три, што је број који се обично препоручује.



Заливање и исхрана

Заливање и исхрану треба прилагодити расту биљака. На почетку сезоне, никако не претерујте ни с једним ни с другим, јер последице могу бити катастрофалне. Међутим, кад се биљке добро приме и почну да расту, не остављајте их да се осуше. Напредовање се успорава, а код парадајза и паприке може да дође до појаве вршне трулежи пупољака . По топлом времену, биљкама у саксијама и врећама потребно је заливање два пута дневно. Кад се појаве први плодови, почните са исхраном течним органским ђубривом . Биљкама у лејама не треба толико заливања ако је земљиште доброг здравља.



Потпора и држачи

Да бисте подупрли издвојене усправне стабљике (кордоне) парадајза, вежите изнад сваке биљке за рам стакленика канап, чији други крај лабаво омотајте око основе биљке. Како биљка расте,омотавајте врх око канапа.Такође, можете да вежете стабљику за притку. И вишим биљкама патлиџана и паприке потребно је придржавање. Бочни изданци који расту из главне стабљике парадајза морају да се откину док су мали, да би главна стабљика нарасла у висину. Не уклањајте бочне изданке са жбунастих сорти парадајза, паприке и патлиџана.



Заустављање раста

Недетерминантне сорте парадајза рашће све док су услови за то повољни, али се у хладнијим пределима и стакленицима без грејања, раст обично зауставља после формирања 4-5 гроздастих цвасти. Једноставно одсеците врх биљке који расте. Тако ћете подстаћи развој и сазревање постојећих плодова, а спречити раст нових изданака који би процветали прекасно да би дали плодове. Раст патлиџана и паприке не треба заустављати, али ограничавањем броја плодова постиже се већи раст преосталих.



Берба

Берите парадајз кад сазри. Паприке могу да се беру док су зелене, пре него што сазру, или да се оставе да сазру, али у том случају ће род бити мањи. Патлиџан берите док му је кора сјајна и затегнута.