То је једногодишња зељаста биљка која се бере током зиме и почетком пролећа, чупањем целих биљака. У то време, матовилац има 4-5 листова на краткој стабљици.


Живи самоникло по читавој Европи. Код нас је познат као биљка од које се припрема салата, слично маслачку. Гаји се у баштама и бере се у касну јесен, преко зиме и рано пролеће.

Матовилац је скроман у погледу захтева према агротехници. Корен је слабо развијен, те га можемо гајити уз врло плитку обраду, или само тањирањем земљишта пре сетве. Сеје се од краја августа, до краја септембра, за зимску бербу, или у рано пролеће чим услови дозволе радове на пољу. Сеје се сукцесивно, на сваких 15 дана, да би се обезбедио што дужи период бербе. После сетве, парцела се ваља глатким ваљцима, или се потаба даском.

Сеје се оамшке, или у редове, густо, као пшеница, нпр. 10-15 x 2-3 cm, на 0,5 cm дубине. По хектару се потроши 10-15 kg семена. Ниче за 8-15 дана. Овако густом сетвом, добија се 600-800 биљака по m2.



Матовилац је врло отпоран на зиму. Расте на свим температурама изнад 0 степени C и брзо доспева за бербу, већ за два месеца од сетве. Добро однеговани, чисти и незакоровљени, усеви доносе принос од 5-15 t/hа младог лишћа.

Семе матовилца је ситно, слично спанаћу. У једном граму има 600-1.000 семенки. Литар семена има масу од 250-300 грама. Може да очува клијавост 5 година. Најбрже ниче семе старо 2-3 године.

Убрани матовилац треба брзо да се потроши како би се искористио C витамин из салате. Једе се као и лисната салата – зачињен сирчетом, уљем и сољу.

Може да се чува у хладњачама на температри од 0 степени C и релативној влажности ваздуха 90-95% 2-4 недеље.

Матовилац заслужује ширење у баштама, јер даје салату пуну минерала и витамина преко зиме и раног пролећа, када је исхрана сиромашна свежим поврћем из природне средине.