Краставац у заштићеном простору расте врло брзо и даје високе приносе, па због тога земљиште мора бити добро припремљено и обезбеђено приступачним хранивима. Земљиште мора бити добро припремљено, са добрим ваздушним и високим водним капацитетом, добро обезбеђено минералним и органским хранивима.


Треба обавити квалитетну основну и предсетвену припрему земљишта, како бисмо добили што боље припремљену парцелу. Ђубрење треба обавити на основу резултата Агрохемијске анализе земљишта органским и минералним ђубривом. Две трећине минералних ђубрива требало би да се унесу заједно са органским пре основне обраде, а једна трећина са припремом за сетву и у прихрањивању. Ђубрење се састоји од основног ђубрења и прихране или фертиригације. Магнезијум се додаје у прихрањивању.


Краставац се на нашем подручју најчешће производи преко расада. Садња добро однегованог расада обавља се у предходно припремљеном објекту, где температура земљишта не би требала да буде испод 16 °C. Пошто су ове биљке робусне, препоручује се садња на већи међуредни размак. Обично је размак око 90 cm између редова и 60 cm између биљака у реду. У нашим условима краставац салатар се сади у следећим роковима:


1. Од 01.-20. 02. Овај рок садње је карактеристичан за произвођаче који имају могућност загревања пластеника. Произвођачи који су засадали краставац у овом року већ су реализовали бербу и продају свежег краставца.


2. Од 15.-25. 3 Овој групи произвођача краставац за бербу пристиже априла месеца. Ове производне године произвођачи имају проблема са временским приликама, које никако не погодују производњи краставца у овом периоду.


3. Од 01.-15. 04. Овај рок садње је карактеристичан за произвођаче којима је краставац друга култура, најчешће краставац долази после салате.


Током вегетације, осим одржавања температуре и водног режима примењује се и прихрањивање, заштита од болести и штеточина и специфичне мере неге - везивање биљака уз потпору, регулисање раста, орезивање плодова.



Дугу и квалитетну бербу можемо обезбедити непрестаним обнављањем биљке што се код краставца постиже правовременом и учесталом резидбом врежа, скидањем сувишних листова и лоших плодова.

Циљ уклањања првих цветова је да се створи што развијенија биљка, са добро развијеним листовима, како би се касније формирали здрави и јаки плодови. Везивање стабла (вођење биљака) директно зависи од висине и типа објекта, дужине гајења и динамике и брзине раста краставца. Краставац се везује уз канап који се поставља од основе до носеће конструкције.

Пошто је најчешћи начин наводњавања системом кап по кап прихрањивање се обавља фертиригацијом. Фолијарну прихрану је могуће примењивати само уз примену пестицида, јер долази до повређивање биљака. Код краставца треба избегавати квашење листова, а наводнавање прилагодити типу земљишта, развојном стадијуму биљке и температурним уссловима.

У производњи краставца неопходно је примењивати хемијску заштиту како би се контролисала појава болести и штеточина, нарочито велики значај има третирање лишћа са доње стране, јер је подложно развоју болести.




Јелена Стојиљковић