Самоникла камилица расте у равницама и у планинским пределима. Пошто подноси алкална земљишта успева на слатинама , а налази се и на земљиштима киселе, неутралне и базичне реакције. Огледима је установљено да најбољи принос камилица даје ако земљиште има pH 7-8,2 , што значи да на неутралном и слабо алкалном земљишту најбоље успева.


Морфолошке и физиолошке одлике


Камилица је једногодишња зељаста биљка, висине 30-60 cm. Висина зависи од земљишта на коме се биљка налази. На војвођанским слатинама висина камилице не прелази 25-30 cm, а на нормалним земљиштима расте и до 60 cm. Лишће камилице је вишеструко перасто дељено, јако урезано и влакнасто. Стабљика је разграната. Цветна главица је пречника 1,5-2,5 cm, а састоји се од много збијених цветова учвршћених на широкој ложи. По ободу главица има 15-18 језичастих белих латица у зракастом распореду. Дужина ових латица је 4-8 mm, а ширина 2-3 mm. Жути цевасти или фертилни цветићи су левкастог облика, при дну срасли у цев. Цвет има карактеристичан пријатан мирис, а укус мало нагорак и ароматичан. Цвета крајем априла и маја. Једном цвету за његов пуни развој потребно је 20-25 дана.


Поред праве камилице (Matricaria chamomilla L.) постоје и друге врсте рода Матрицариае, које немају исто фармакодинамско својство као камилица. Од постојећих врста, са којима је могућа замена праве камилице, наводимо: Matricaria maritima L. i M. discoidea. Обе ове врсте су по свом изгледу веома сличне камилици. Разликују се од ње јер немају карактеристичан пријатан мирис и нагорак укус. Друга карактеристика која искључује замену је што права камилица има шупљу цветну ложу, док остале врсте у пресеку цвета немају шупљину.


Хемијски састав и употреба


Камилица се гаји ради добијања цветних главица. Последњих година се производи и етарско уље, које се добија дестилацијом камилице у цвету.

Цвет камилице се употребљава у народној и научној медицини као неотровно и нешкодљиво средство против упала коже и слузокоже. Даје се за лечење разних опекотина и рана, за испирање очију и др. Прање главе јаким чајем (инфузумом) камилице помаже оболелом корену косе.

Етарско уље употребљава се у медицини, фармацији, а последњих година са успехом у козметици и хемијској индустрији.

Садржај етарског уља у камилици је прилично неуједначен. Наша камилица има етарског уља у границама од 0,2 до 1%. Гајена има већи проценат етарског уља од самоникле. Главни састојак уља је азулен, који је носилац карактеристичне плаве боје уља. Од садржаја азулена зависи квалитет уља.

Осим за подмирење наших потреба, камилица је веома важан извозни артикал. До пре неколико година Југославија је била један од највећих извозника камилице.



Услови успевања

Поднебље. - лако се камилица као самоникла јавља на северу Европе, па готово до крајњег југа, она за развој захтева умерено влажну и топлу климу. Уколико су климатски услови повољнији, утолико је њен принос већи. На ниске температуре је веома отпорна.


Земљиште

У погледу земљишта камилица не поставља неке одређене услове. Може да се гаји готово на свим земљиштима - како на плодним и богатим, тако и на сиромашним. Као самоникла у нас се јавља на заслањеним земљиштима Војводине. Због тога се до недавно погрешно сматрало да камилица најбоље успева на заслањеним земљиштима. Касније је огледима утврђено да камилица најбоље приносе даје на нормалним земљиштима, али да добро успева и на заслањеним. Добар успех камилице на нашим слатинама тумачи се тиме што се она релативно рано бере (крајем априла и почетком маја), када је влажност земљишта још повољна, па концентрација соли није постала таква да штетно делује на биљку. Због особине да добро успева на слатинама, камилицу би требало највише гајити баш на тим земљиштима.


Гајење

Плодоред

Камилица подноси монокултуру, наиме, може да се гаји две до три године узастопно на истом земљишту. Гајење камилице неколико година на истом месту препоручује се зато јер је сетва појединих година несигурна, па се систем >>заливађивања<< сматра као најповољнији начин гајења. Камилица се заливађује тако што се после бербе преостали цветови оставе да дозру. После зрења цветови се не беру, него се парцела једном или два пута подрља тешком дрљачом. Дрљача омлати преостало семе, растури га по њиви и помеша са земљом. Када је ово урађено, ако у међувремену није било кише, парцелу треба једном или два пута залити. До јесени на истом пољу нићи ће нова камилица. У пролеће наредне године доноси редовно цвет. Камилица гајена као монокултура обавезно се мора ђубрити комбинованим минералним ђубривима NPК.


Обрада земљишта

Земљиште за камилицу треба припремити током лета, а најкасније до почетка јесени, тј. у септембру. Нарочито је важно да се земљиште што раније обради у оним крајевима где нема довољно атмосферских талога. Према томе, обрађивање земљишта треба отпочети одмах после скидања претходног усева.


Дубина орања за камилицу, ако се гаји на слатинама, не треба да пређе 10-15 cm. Орањем на већој дубини изваљују се велике бусе и грудве, које се касније површинском обрадом тешко могу да уситне. Осим тога, постоји и опасност да се дубоким орањем испрана натријумова со врати у горње слојеве земљишта, па да се на тај начин још више заслани. На нормалним земљиштима за камилицу се оре до 30 cm дубоко.


При обрађивању земљишта за камилицу највећу пажњу треба посветити уништавању коровских биљака. Камилица, која се на истом месту гаји више година, обично је прилично закоровљена. Нарочито велику штету могу да јој нанесу вишегодишњи корови, као и они са широком лисном површином (горушица).


Ђубрење

На нормалним и богатим земљиштима камилицу не треба ђубрити минералним ђубривима, јер је ђубрена камилица бујна, па је берба знатно отежана.

На сиромашнијим земљиштима, као и на слатинама, довољно је да се са сетвом унесе 150-200 kg/hа минералног ђубрива NPК 15:15:15


Сетва

Камилица се сеје у јесен и у пролеће. За наше прилике јесења сетва је боља и сигурнија од пролећне. Јесења сетва је почетком или средином септембра. Недостатак ове сетве је што је септембар обично у нас месец без већих падавина, па се дешава да посејано семе не никне због недостатка влаге. Уколико семе добије довољно влаге, за 8-10 дана почиње да клија. Ако јесен није сасвим сува, младе биљке до зиме ојачају и такве презиме. Рано с пролећа, чим се снег отопи, камилица интензивно почиње да се развија. Ако нисмо успели да камилицу посејемо у јесен, онда се сетва обавља рано у пролеће. Пролећна сетва је крајем фебруара или почетком марта, односно чим се може ући у њиву. Ако се тај временски термин пропусти, онда треба одустати од сетве.

Камилица се сеје углавном омашке и у редове. Било да је у питању један или други начин сетве, правило је да семе мора да се налази на површини земљишта, јер је семе камилице ситно и клија искључиво на светлу.

У редове (врсте) сеје се сејалицом за жито. Растојање између редова треба да износи 30-35 cm. Избегава се да се сеје чисто семе камилице, него се претходно помеша са ситним песком, кукурузном прекрупом или минералним дубривом. Однос семена камилице према материјалу са којим се меша је 1:3. После сетве, посејана површина ваља се лаким глатким ваљком да би се семе приљубило уз земљу, дошло у додир са земљишном влагом и осигурало да га ветар не однесе. Како се ваљањем ствара покорица која негахтивно утиче на посејану културу потребно је, чим се појаве младе биљке, да се покорица разбије прашењем или окопавањем.

Омашна сетва се обавља ручно. Њу може да обави само искусни и вешт сејач. Семе се и овде меша претходно са неким материјалом да би се што равномерније растурило. Сеје се по тихом времену, јер и најслабији ветар може да поремети сетву. После сетве засејана површина се обавезно ваља. Недостатак ове сетве, измеду осталог, је и у томе што је за одржавање парцеле у чистом стању потребан већи број радника, јер површина може само да се плеви.

Количина семена потребна за сетву 1 hа зависи од употребне вредности семена. При чистоћи од 90 одсто и клијавости од 80 одсто довољно је 4-5 kg семена за сетву 1 hа. Како се оваква чистоћа семена ретко постиже (у нас је обично чистоћа семена око 50 одсто), то је за сетву 1 hа потребно 10-12 kg семена камилице, под условом да је клијавост семена око 80 одсто.


Нега

Нега камилице је окопавање, плевљење и прихрањивање. Ако је сејана омашке, онда се нега састоји само у плевљењу и прихрањивању.



Плевљење

Камилица за бербу пристиже рано, док корови још нису кренули, тј. од почетка до краја маја, па борба против корова не изискује много напора. Једно прскање против корова крајем марта и евентуално плевљење крупнијих корова средином априла била би цела нега ове културе у току године.



Прихрањивање

Прихрањивање камилице треба да се обави што раније у пролеће и то са малом дозом азотних ђубрива. Препоручује се да се на 1 hа баци 100-120 kg КАN-27. Прихрањује се само она камилица која је посејана на слабо продуктивним земљиштима.



Болести и штеточине

Од болести на камилици је запажена врста пламењаче (Pernospora leptosperma De By), која је забележена и на другим припадницима фамилије Compositae. У култури камилице ово обољење до сада није запажено у већим размерама, тако да се његово сузбијање не поставља као проблем.


Од штеточина треба споменути ларве једног сјајника (Olibrus aeneus Fbr.) који изгриза унутрашњост цветних главица, али ни ова штеточина није у нас запажена у већим размерама.


Неке врсте пужева голаћа (Limax sp.) користе камилицу за исхрану, насупрот ранијим схватањима по којима су биљке које садрже етарско уље, алкалоиде и сличне материје биле заштићене од њих.


Осушен цвет камилице нападају неке складишне штеточине, од којих је најзапаженија гусеница пламенца сувог воћа (Plodia interpunctella Hb.). Развићу већине складишних штеточина погодује влага, а како је осушен цвет камилице хигроскопан, дрогу у магацину треба чешће контролисати и ћим се примети да је камилица примила влагу одмах је треба досушити.



Берба

Камилица се гаји ради добијања цветних главица. Цветање камилице почиње крајем априла, а завршава се знатно касније. Највећи проценат етарског уља у цветним главицама налази се у фази пуног цветања. Камилица не цвета истовремено, па се жетва продужава за дужи временски период. Још затворене или напола отворене цветне главице не треба брати, јер им је садржај етарског уља мањи него кад су цветови потпуно отворени. Најбоље је ако се берба обави када беле латице заузму водораван положај.


Берба се обавља ручно, помоћу нарочито за то направљених чешљева. Берба камилице обично почиње у зору и бере се све док дан не отопли. Касније убрана камилица се лако угреје и долази до губљења квалитета.


Пре сушења камилица се решета на ситима одговарајућих димензија (12-15 mm), и на тај начин се врши класификација дроге.


Осим ручне бербе, последњих година, почиње да се уводи у производњу и комбајн (берач) за камилицу. Међутим, он је за сада још увек у фази испитивања.



Сушење

Обрана камилица се суши у термичким сушарама и сличним промајним местима. Ако се камилица суши по таванима онда се она распростире у што тањем слоју и тако оставља док се не осуши. За време сушења камилица се не преврће да се не би издробила. У термичким сушарама суши се на температури 30-35оC. На већој температури дрога се брже суши, али знатно губи боју и садржај етарског уља, па на тај начин и трговачку вредност. Време сушења зависи од температуре просторије у којој се камилица суши, као и од дебљине слоја. Природно сушење може да траје 7-10 дана. У термичким сушарама сушење је много краће. Однос сушења, тј. однос свеже камилице према сувој може бити различит и креће се од 4:1 до 6:1. Код нас су, како произвођачи, тако и стручњаци прихватили да се од 6 кг свежих цветних главица добије 1 кг сувих.


Добро осушена камилица пакује се у сандуке који су са унутрашње стране обложени папиром. Овако упакована чува се на сувом, хладном и промајном месту. И поред тога што је правилно упакована и чувана, камилицу треба продати још исте године. Стара дрога губи природну боју, карактеристичан мирис, дроби се, а и подлеже кварењу.



Прерада

Осим употребе као цветне дроге, камилица се последњих година гаји и ради добијања етарског уља. Уље је нашло велику примену у фармацији, а нарочито у козметичкој индустрији. Наше етарско уље од камилице веома је тражено због великог садржаја азулена и карактеристичног и пријатног мириса. Камилица се дестилише у стандардним апаратима као и остало ароматично биље. Југословенски завод за стандардизацију прописао је за дрогу Chamomillae flos - цвет камилице стандард ЈУС Е.Б3-015. Према обради сировине дрога се разврстава у три квалитета: квалитет I, квалитет II и квалитет III.




Принос

У нас је камилица почела да се гаји од недавно,па због тога немамо нека велика искуства са њом. Истраживачки рад на пољу испитивања могућности гајења камилице,као и њених приноса,започет је недавно.Ипак, утврђено је да се принос гајене камилице у нас креће у следећим границама:


принос сувих цветних главица 700-1200kg/hа
принос сирових цветних главица 5000-6500kg/hа
принос семена камилице 100- 120kg/hа
принос етарског уља 2,5- 3kg/hа


Уопште,приноси камилице варирају и разлике од године до године су прилично велике.



Трошкови производње по 1 ха

1. Машинска обрада 153 €
2. Репроматеријал 300 €
3. Радна снага 200 €
4. Трошкови бербе (машинско) 250 €
5. . Сушење сировог цвета 150 €
6. Амбалажа 200 врећа 130 €

Свега трошкови 1183 €




Принос и приход

1.000 kg сувог цвета x 2 €= 2000 €




Биланс успеха

1. Укупан приход 2000 €
2. Трошкови производње 1183 €
3. Бруто добит 817 €
4. Порез на добит 204 €
5. Нето добит 613 €


На 1 хектар камилице остварује се добит која је већа од 50 % трошкова производње.




Владан Трандафиловић, дипл.инг.
спец.ампелографије