Иако су то најчешће животиње велике 1-2 cm, улога им је готово доминантна. Без њих би живот на Земљи какав сад познајемо био немогућ. Толики значај условљен је бројношћу, биомасом, способношћу прилагођавања, понашањем, малим димензијама тела итд ..


Штa им омогућава тако висок положај? Код већине инсеката то су крила којима савладавају још више станишта и успевају да побегну од предатора. Малено тело им омогућује више скровишта а и мање хране. Анатомија тела такође им даје велике предности (пљоснате ноге код водених инсеката ради бржег пливања, израслине на телу, облик и боја тела слични околини у којој живе код паличњака, богомољки, цврчака, ... ради заваравања непријатеља итд).


Бежећи испред опасности, многи су развили способност живота у тлу. Већину живота проводе скривени од спољног света. Мањи број инсеката прилагодио се животу у води. Углавном су то ларве, но постоје случајеви када и одрасли инсекти никада не напуштају воду. Како би успели да преживе у новом биотопу (станишту), морали су врло брзо и "паметно" еволуирати те се новој околини прилагодити на најбољи могући начин. Ради што приснијег контакта са подлогом, да их вода не однесе, неки су инсекти леђно-трбушно спљоштени. Врсте које живе у брзим водама имају посебне органе за пријањање, кукице на трбуху, посебан венац кукица на крају тела .. итд.


Ларве тулара које живе испод камења плету мреже којима хватају храну, те на тај начин не ризикују да буду отплављене. Оне ларве које граде кућице, а живе у јакој струји, граде их од ситних каменчића и зрнаца песка па их због тежине кућице вода може теже однети.


Инсекти, као и сва остала бића на Земљи и свеукупни елементи и облици неживе природе, само су карика у балансирању природне равнотеже. Важни су јер разлажу мртве организме и имају значајну санитарну улогу. Опрашују 4/5 ентомофилних биљака (оне које опрашују инсекти) и тако осигуравају даље постојање биљних врста као и храну небројеним другим животињама (птицама, сисарима, гмизавцима, водоземцима ...). Чак и размножавају биљке преносом њихових семенки (познати су мрављи вртови када семенке неких биљака проклијају у мравињаку). Прерађују и рахле тло, извор су хране другим животињама, па чак и људима. Око 70 породица користи се у људској исхрани, богати су протеинима, минералима и витаминима.



Екологија инсеката


Реч екологија потиче од грчке речи «оикос» што значи станиште и «логос» - науку. Префикс логос означава да је то научна дисциплина која се бави проучавањем међусобних односа организама у природи, те утицај спољних фактора на њихов живот и развој. Свака јединка реагује индивидуално на утицај неког спољног фактора. Као последица еволуције, сваки организам захтева одређене услове живота. Па тако неки инсекти сасвим нормално живе у екстремно топлим или хладним крајевима, док су други стручњаци у преживљавању у води или веома влажним пределима. Услови околине који делују на организме могу бити абиотски (осветљење, влага, температура, ...), те биотски - деловање живих организама. Врсте не реагују једнако на настале промене у њиховом станишту. Та се промена назива еколошка пластичност, а подразумева степен прилагодљивости на новонастале услове, те прилагођеност према колебању неког фактора. Абиотски фактори увелико делују на распрострањеност врсте, те дужину развоја, па тако и број генерација годишње. Ако је јесен дуга и топла, инсекти ће се дуже развијати те се број генерација може повећати. Најважнији биотски чинилац је храна која одређује да ли ће се личинка уопште развити у одраслу јединку, која осигурава довољну резерву хране у облику масног ткива и која одређује дужину трајања постембрионалног развоја. Уколико је хране недовољно, повећава се број пресвлачења.

Прехрамбено гледајући, инсекти се деле у две велике групе:
- монофагне и
- полифагне.



Монофагни инсекти хране се једном врстом биљке, евентуално више врста унутар једног рода. Нпр наш ускршњи лептир (Zerynthia polyxena) монофагна је врста, а храни се вучјом стопом (Aristolochia), која расте уз путеве и рубове шума. Са обзиром на човекову доминацију над Земљом, углавном се сви шумски путеви уз насеља редовно одржавају кошењем и орезивањем, па се аутоматски уништава Aristolochia. Лептир остаје без биљке хранитељице и у немогућности је даље се развијати. Из тог разлога су монофагне врсте доста осетљивије на бројност и преживљавање у односу на полифагне које се хране са више или много врста биљака. Њихово прилагођавање на настале промене већа је, а с тиме и безбедност саме врсте.


Инсекти су пријатељи


Еволуирајући све брже, човек немилосрдно уништава многа природна станишта небројених биљних и животињских врста. Њихова концентрација на мању природну површину, енормно се повећала и често долазимо у контакт са разним живим бићима. Најчешће наши ирационални страхови произилазе из незнања, па ситуацију беспотребно увећамо и направимо проблем где га заправо нема. Инсекти , као и сва друга бића, живе свој живот засебно, гледајући своја посла која су понекад за нас људе неугодна, као сисање крви крпеља и комараца итд.

Сваком страху и проблему треба прићи паметно и рационално Већина људи које сам срео има заиста велик страх према Јеленку и стрижибуби (а често и не распознају разлике услед незнања), тврдећи да ће их напасти са «оним иглама» напред. Те игле представљају код стрижибуба пипала, а код јеленка клешта која служе за борбу са другим мужјацима. Обе врсте веома су троме и засигурно неће прве напасти, ако стоје пар метара од нас.


Огроман страх представљају пчеле, осе и стршљени, не знајући да оне лете око нас у потрази за храном. Ово су рационална размишљања која нас наводе на закључак да инсект није крај нас да нам науди на било који начин, већ је ту својим послом. Ентофобију (страх од инсеката) треба решити постепеним суочавањем, јер то је заиста ирационалан и беспотребан страх у животу.


Инсекти су изразито занимљива група животиња, постоје небројене варијације, величине, боје, облици, начини живота и борбе за опстанак итд, и заиста никога не остављају равнодушним. Прави љубитељ природе живи биоцентристичким животом, верујући да сва жива бића имају право на живот и да постоје с разлогом. Ирационално размишљање да пчеле треба убијати јер их ионако има превише одлика је човека који засигурно не зна шта говори. Дакле закључак је да су инсекти итекако пријатељска врста, да свакако зависимо од њих (и већина живота на Земљи) и да су веома важна карика у прехрамбеном ланцу!


Био сузбијање нежељених инсеката


Биолошко сузбијање можемо провести на три начина:
- очување или стварање погодних услова аутохтоним врстама грабљиваца (разна склоништа, влажна места итд ..),
- узгојем, размножавањем аутохтоних природних непријатеља те пуштање истог на подручје које изискује редукцију врста,
- уносом природних непријатеља из њиховог природног станишта.


Најмање посла изискује прављење адекватног скровишта (набацане цепанице уз или у башти, коре стабала, камење, цреп ...). Етика налаже да се нове врсте које не обитавају у одређеном крају не уносе из разлога што се биолошка равнотежа лако заљуља уколико унешена врста нема природног непријатеља. Аутоматски се у питање доводи и биоразноликост, најезда унешене врсте и слично.


Грабежљиви предатори нису само инсекти већ бројни, птице, гмизавци па чак и сисари који ненамерно прожвачу 1/10 инсеката са ливада или дрвећа. Често се међу њима нађу и корисни инсекти (у пољопривредном смислу речено), но све је то део природе који се не одражава ни на биоразноликост ни на врсту.

Инсекти грабљивци су анатомски грађени тако да могу врло лако и брзо савладати свој плен. Ноге удешене за трчање и усни апарат за грижење и жвакање заиста им дају велику предност пред једном, рецимо гусеницом лептира. Но плен често игра паметну игру, па су многе врсте еволуирале да изгледају готово идентично као њихово станиште. Управо из разлога да заварају грабежљивце и преживе. Та појава назива се мимикрија (стапање са околином).

У, како је називамо, окрутној природи, без престанка се одвија борба за живот. Сваки грабљивац свакога тренутка може постати плен. Опстају само они најбољи, слободно можемо рећи најспособнији. Из тог разлога, еволуција је врло потребна појава, а са сврхом преживљавања.


Уколико постоји могућност, добро је уз руб врта засадити живу ограду, а ако се ради о већој ораници, по средини оставити необрађени и непокошене уздужни комад на којем ће обитавати разни природни непријатељи непожељних инсеката у врту. Закоровљено тло далеко је погодније за корисне инсекте у башти него голо тло. Оно ће такође делом одвући инсекте који се хране корењем са главних култура па ће штета бти мања. Добро је коров подшишати на одређену висину како се неби даље семенио. Многе врсте одраслих облика ентомофага хране се нектаром и поленом, па им је биљни покривач изузетно важан за храну и заклон. Малчирање такође врло повољно делује на присуство предатора.


Често коришћење хербицида на целој површини погодује развоју нежељених врста инсеката јер се третирањем уништавају сви корисни инсекти. Уколико је тло голо, наметници ће се намножити у поражавајућем броју и борба ће бити изгубљена. Преостаће једино континуирано третирање хербицидима. Птице грабљивице свакако треба дочекати у врту раширених руку, те им поставити неке елементе које ће их привући. Разне кућице одличан су «атрактанти», а стуб у облику слова Т омогућиће им добро слетиште као и одличан поглед на обрадиву површину. Зими их у врту треба хранити како би остале у што већем броју. Радо једу разно узгојено семење (бросква, сунцокрет ...), истопљено сало насуто у окренуту у изрезану боцу, помешано са семенкама савршен је оброк за зимске дане. Док је сало још топло, пожељно је у њега ставити неки штап, па кад се боца окрене птице ће имати где слетити и укусно се хранити, све до пролећа када се све хранилице макну из врта, како би птице нападале инсекте .


У Европи се све више користе врсте стеница Orius sp. за биолошку контролу штеточина у врту. Узгајају се и пуштају у врт. На тржишту се могу пронаћи под називом «Орион», «Ориус систем» или «Тхрипор». Личинка стенице у свом развоју уништи 300-600 инсеката, а имаго преко стотинак мањих инсеката дневно. Разне муве и осе најезнице нападаће непожељне инсекте у башти паразитирајући их и тиме прекинути њихов даљи циклус.

Од тврдокрилаца највише се гаје божје овчице (Coccinellidae). Штеточинама се хране и ларве али и одрасли облици, тако да су то веома корисни инсекти у врту. Један имаго или личинка дневно поједе око 20-30 ваши, а за време свога живота и преко 500.



Заштита воћака


Уколико је ваша воћка нападнута разним инсектима, ловити их можете на више начина. Ставите испод стабла платно, те му преклопите ивице како инсекти не би поново побегли у врт. Добре резултате даје платно са тамним ивицама. Протресите стабло и већина ће инсеката једноставно попадати. Такође доста њих можете спречити тако што ћете око дебла уско обавити картон који је намазан лепком који се не суши на ваздуху (за мишеве ...). Сви инсекти који се активно насељавају на стабло ходом биће уловљени на лепак, а биљка ће остати заштићена.


Осе знају представљати велик проблем. Узмте пластичну боцу, на њеном горњем делу нацртајте х те га исеците у том облику. Настале зупце утисните према унутра, тако да оса може ући, али не и изаћи из боце у коју ћете ставити нешто изгњеченог воћа.


Увенули листове на воћкама најбоље је откинути и спалити јер у њима обитавају разне ларве паразита које се кукуље у умотаном листу. Инвазија и штете знају бити велике. Млади изданак гране у пролеће на воћкама који су савијени у једном делу у полукруг, виси и почиње се сушити, такође ваља одрезати и спалити јер унутар ткива биљке развијају се мале ларве разних оса дрварица и листарица. Добру превенцију чине пластичне сламке одрезане на дужину младог биљног избоја. Сламчица се пререже уздужно и једноставно омота око младе и рањиве стабљике. Тада су осе и муве физички спречене доћи до избоја.


Уношење разних биолошких редуктора у воћњак или крошњу стабла врло се позитивно одражава на бројност штеточина. Пауци својим мрежама ефикасно уништавају већи број инсеката, стенице сишу лисне ваши, итд ..


Механички, крошње се могу заштитити разним страшилима или мрежама које ће спречити разне штеточине, али не и инсекте.



Заштита ниских култура


Тло је једнако станиште за многе инсекте као нпр ливада, шума или неко језеро. Еволуцијом су инсекти бежали у тло пред разним предаторима и с временом се прилагодили комплетном животу у мраку. Често праве штете на културама хранећи се њиховим корењем у разним животним стадијумима. Нападу су изложене и ниске културе (купине, малине, огрозд, салата, парадајз, грашак, тиквице, паприке .....) те је превенција, односно решавање проблема нужно а са сврхом очувања природа.

Механичко сузбијање даје велики избор начина лова и уништења инсеката. Многи хуманисти штеточине сакупљају у пластичне боце са чепом, те их леде у фризерима, тврдећи да је то најбезболнија и најхуманија смрт. Наиме, инсекти се на нижим температурама смире јер немају топлоте, која је нужно потребна за њихову енергију. Када температура дође до доње границе издржљивости организма, наступа смрт. Залеђивање је и врло популарна привремено-конзервацијске метода.


Кромпирова златица наноси заиста велике штете хранећи се листом биљке. Ручно скупљање у боце те залеђивање јединки најбољи је и најхуманији начин уклањања. Јајашца су полегнута са доње стране листа. Преклопите га и једноставно здробите мала наранџаста јаја полегнута увек у мале групе. Када садите кромпир, оставите 2 реда места. Након 20-30 дана засејте и та 2 реда која ће бити у пуном напону снаге када се остали редови кромпира почну сушити. Златице ће се уместо укопавања и хибернације преселити на свежа 2 реда. Тако концентрисане, заиста их је лако скупити и уништити.

Ловне биљке увелико помажу при концентрисању непожељних инсеката. Можете их засадити као ограду око главне културе, те ће инсекти «споља» напасти прво ловну биљку. Главна ће култура остати делимично поштеђена. Ловна биљка може бити једнака врста као и главна култура, или нека друга «атрактанти» врста. Нпр око гредице салате са свих страна добро је засејати «ловну салату» коју ће инсекти и друге врсте прво нападати.


Лисне ваши заиста су чест проблем на махунаркама, ружама и другим биљкама. Коров који се засигурно налази негде уз ивицу вашег врта, коприва, одлично је инсектицидивно средство. Свежа се потопи у пар литара воде, пусти да одстоји један дан, те се том, како је људи зову, «супицом», нашприцају нападнуте биљке. Ова метода изврсно сузбија лисне ваши те разне ларве на лишћу. Такође у мањим количинама отопљена со спречава штетнике да гризу лист. Веома су се добре показале прскалице (ручне или леђне) које се могу купити у свим специјализованим продавницама.


Бухач (Chrysanthemum cinerariifolium), цвет дивна изгледа, најјачи је природни инсектицид. Делује отровно за инсекте, али не и за људе уколико се конзумира са плодом. Средство се припрема једнако као од коприве. Потопите у литру воде опушке цигарете. Када вода посмеђи, процедите и нашприцајте лисне ваши. Засигурно ће угинути. Ваши не само да оштећују биљке и сишу сок, већ могу и вирусно заразити биљку уколико су и оне заражене. Узрочник болести у комбинацији са штетником може битно смањити род.


Ровци често наносе велике штете корењу и гомољима биљака. С обзиром да се крећу веома плитко у земљи, могуће их је лако усмерити у смртну клопку. Укопајте даске у облику слова х у земљу. У центру укопајте неку ширу посуду са водом. Уколико ровци крену у том смијеру, упаст ће у воду и угушити се. Уколико се ради о већој површини, добро је направити више замки. Такође их је лако ловити укопавањем свежег стајњака у земљу. Током зиме, топлота стајњака ће их привући, а тада их је лако покупити и уништити.


Разне гусенице које се хране купусњача у врту могу се сакупити ручно на доњој страни листа. Често се у одбрани баце на тло, па је добро ставити неко платно испод. Разређена со у води одлично је средство против ових напасника. Нашприцајте целу биљку.