Гајити дуван? Сигуран пласман, али пуно људског-живог рада. Размислите! За успешну приозводњу дувана неопходан је здрав и уједначен расад. Када су у питању Вирдџинија и Берлеј, најбоље је да се примењују пливајући – флотинг системи, а за оријенталне типове обично узгајање у лејама.




Флотинг систем подразумева производњу биљака у контејнерима унутар пластеника. Контејнери могу имати 209 или 242 ћелије које се пуне одговарајућим супстратом и у сваку се усејава по једна пилирана семенка дувана. Након тога се касете постављају у базен напуњен водом по којој пливају.


Најповољније време за сетву је између 10. и 26. марта. Пластеник треба поставити близу домаћинства, на добро осунчаном месту заштићеном од ветра. Да би расад био квалитетан, обавезно се претходно обави хемијска анализа воде која се користи у базену, рН вредност (киселост воде) треба да је 5,8 – 7, а у супротном треба додати азотне или сумпорне киселине, коју никако не треба додавати без савета стручњака. Током производње расада, рН се мери сваког другог или трећег дана. Мерењем електро - проводљивости прати се промена концентрације хранљивих метерија у води, да би се тачно одредила формулација и потребна количина хранива. Док биљке не израсту до руба касете, оптимална температура у пластенику треба да је 21 – 34 степена. После ницања, минимална је 13, а оптимална 26 -29 степени.



Садња расада

Расад ће бити уједначен, чврст и квалитетан само ако се скраћује, шиша. Први пут се расад шиша када су биљке висине око 5 cm, а касније се поступак понавља сваких 7 – 10 дана. Косилицом за траву се расад шиша, пазећи при том да се не оштети вегетациона купа – пупољак биљке. Десет дана пре расађивања пластеници се отварају са предње и задње стране да би се излуфтирали, изузев када постоји опасност од олује и јаког ветра. На овај на чин се биљке кале, односно припремају за расађивање. Непосредно пре изношења на њиву, појединачно се ваде из ћелија контејнера заједно са подлогом,или ако су произведене у лејама, онда се добро залију да се не оштети коренов систем. Саде се само уједначене и здраве биљке које имају добро развијен корен и чврсто стабло.



Плодоред

Вирџинији одговарају лака, топла, средње кисела земљишта, Берлеју дубока и плодна, доброг водног капацитета, а Оријенталном типу дувана, лака пропусна и сиромашнија хумусом. Најбољи предусеви су озима стрна жита. Не препоручују се вишегодишње легуминозе, паприка, парадајз, кромпир и друге баштенске биљке јер оне нарушавају структуру тла и оболевају од истих болести или их нападају исте штеточине. На место где се узгајао дуван, поново се може вратити на исто место после најмање две године.

Припремом земљишта треба створити услове за добар пријем и укорењавање, брз и уједначен раст и развиће биљака, правовремено сазревање листова, већу отпорност на штеточине и болести и мању појаву корова. Ако су предусев стрна жита, стрњика се заорава одмах после жетве, а у јесен се тло дубоко обради. У пролеће се култивира, први пут кад се добро просуши, а други пут седам до десет дана пре расађивања. Површински слој мора бити раван, растресит и без корова. Пролећно орање се препоручује само на стрмим местима и када су предусев једногодишње махунарке.
Врсте и количине ђубрива које ће се додавати у току припреме, одређују се на основу анализе земљишта. Најбоље су комбинације комплексних минералних ђубрива са смањеним садржајем азота и са калијумом у облику калијум-сулфата.

Количине хранива које се износе из земљишта су различите и зависе од више фактора као што су тип,сорта, клима, земљишта, агротехника.

- Код приноса берлеј дувана од 3 t/hа, потрошња чистог азота креће се око 120 kg, фосфора 70 kg, а калијума око 300 kg/hа.

- За добијање 2 t/hа вирџинијских дувана, биљке укупно потроше око 70kg активне материје азота,око 12 kg/hа фосфора и око 140 kg/hа калијума.

- Код изношења хранива у оријенталних и допунских дувана, добијене вредности су сагласне биљној маси коју они формирају. Изношење азота креће се од 20-50 kg/hа, фосфора од 4-10 kg/hа и калијума од 60-80 kg/hа.



Важнији биогени елементи

АЗОТ биљка дувана најлакше усваја у нитратном облику, а слабије у амонијачном. Испитивања показују да се 50% укупног азота усваја у период укорењавања и бујног раста. Повећање азота преко стварних потреба утиче на дуван тако што долази до:

- повећања лисне површине, а тиме до пуноће лисног ткива;
- одгађања сазревања ,
- повећања садржаја никотина и опадања приноса.

Важно је да се приступачан азот утроши до почетка бутонизације, што значи да треба водити рачуна о времену уношења хранива. Свакако да садржај приступачног азота зависи од низа других услова, као што су плодност земљишта, клима, предусев.


ФОСФОР је потребан у првим фазама раста,када је метаболизам најинтензивнији и тада га има највише у лишћу, а када биљка цвета тада се премешта у репродуктивне органе – семе, убрзава зрење лишћа, учествује у стварању хлорофила, иако не улази у његов састав. Фосфор помаже развиће кореновог система и неутралише штетан утицај азота. Уношење фосфора у редове дало је најбоље резултате.


КАЛИЈУМ узима учешће у дисању, фотосинтези, синтези и беланчевинама, витаминима и др. Са фосфором утиче на искоришћавање и метаболизам азота,па тако смањује његово штетно дејство. Од свих минералних материја, дуван усваја највише калијума, посебно у првим фазама развоја када троши око 50% својих потреба. Калијум мора да буде у сулфатном облику, никако у хлоридним јер тада неповољно утиче на нека својства дувана. Калијум поспешује сагорљивост, еластичност, боју лишћа, отпорност на ниже температуре, сушу и болести.


МАГНЕЗИЈУМ учествује у фотосинтези као саставни део хлорофила у мањем делу, а у већем делу се налази у облику других једињења.


КАЛЦИЈУМ је значајан за нормално одвијање процеса пораста и развоја.


ГВОЖЂЕ је значајно за процес дисања јер врши преношење кисеоника.


БОР регулише оксидо-редукционе процесе ( потребе су мале а треба бити опрезан при дозирању овог елемента).


МАНГАН може позитивно да делује на принос; редован је састав пепела.


БАКАР штити хлорофил од деструкције.


ХЛОР је користан елемент јер позитивно утиче на чврстину лисног ткива, утиче на однос воде у листу и смањује штетно деловање суше. Потребе дувана за хлором су мале. Штете које човек може из незнања урадити су те да унесе хлор у вишку преко препарата за заштиту расада у лејема расадника. Концентрација хлора од 0,6% је штетна, а у пољу се може испољити задебљање листова и увртањем на горе. У сушењу, хлор утиче на добијање неуједначене боје листова и слабу сагорљивост.



Знаци недостатка хранљивих елемената

Одсуство, недовољно или прекомерно присуство неког од ових елемената изазива одређене физиолошке промене са карактеристичним симптомима на биљкама.

- НЕДОСТАТАК АЗОТА

Појава светлозелене боје и то на доњим листовима, при чему биљка заостаје у порасту и касније цвета, а горњи листови образују оштар угао према стаблу.
Симптоми недостатка азота слични су симптомима које изазивају црна трулеж и нематоде.
Знаци вишка азота доводе до оштећења која се карактеришу жућењем биљчица и оштећењем корена.


- НЕДОСТАТАК ФОСФОРА

Успорава раст и сазревање листова. Листови се збијају, добијају тамнозелену боју која прелази у бронзану крајем вегетације, а при већем недостатку јављају се некротичне пеге.
Симптоми недостатка фосфора слични су симптомима који изазивају вируси.


- НЕДОСТАТАК КАЛИЈУМА

Испољава се тамно – зеленом бојом са жућкастим пегама по ивицама и врховима који се шире по нерватури листова, при чему се листови увијају на доле, задебљавају и личе на листове оболеле од мозаика. Недостатак овог елемента може изазвати некрозу и сушење листова од нижих према вишим инсерцијама.


- НЕДОСТАТАК КАЛЦИЈУМА

Успорава развој вршног лишћа које се обара надоле, док су доњи листови нормално развијени. Биљка добија жбунаст изглед, цела биљка добија тамнозелену боју, пропада терминални врх, а старији листови задебљавају.


- НЕДОСТАТАК ГВОЖЂА

Испољава се хлорозом која потиче на вршним листовима где паренхим листа добија светлу боју (обезбоји се), а нерви задржавају светлу боју.


- НЕДОСТАТАК БОРА ; изазива светлозелену боју вршног лишћа што утиче на престанак развоја, а онда и одумирање терминалног врха. Недостатак овог елемента у фази цветања утиче на продукцију семена.
Вишак овог елемента изазива хлорозу, а може доћи до сушења и угињавања листова.


- НЕДОСТАТАК МАНГАНА

Испољава се као хлороза горњих листова, где је простор између нерава скоро бео, а нерви остају тамнозелени. По губитку боје јављају се тамне пеге и захватају целу површину листова. Биљка заостаје у порасту и добија светло зелену боју.
Вишак мангана нарушава квалитет листова који се огледа у промени боје и хемијског састава. Калцификација земљишта је поуздано средство за одстрањивање токсичности мангана.


- НЕДОСТАТАК БАКРА

Изазива опадање тургора, а после тога вењење горњих листова уз успоравање раста. У фази цветања долази до изостанка продукције семена.



Ђубрење дувана

Дуван се ђубри минералним и органским ђубривима. Од минералних се користе комплексна ђубрива са више фосфора и калијума него азота. Количина зависи од плодности земљишта, климатских услова, агротехнике, типа и сорте дувана.

Минерална се употребљавају у основној обради, непосредно пред расађивање дувана, приликом предсетвене припреме земљишта.

Стајњак се уноси пред основну обраду земљишта, као добро згорели стајњак.
Такође се може користити фолијарно ђубрење-ђубрење преко листа, при чему се на брз и ефикасан начин биљкама обезбеђује надокнада макро, а посебно микроелеменета.




Дипл.инг. Гордана Рехак