Још су стари Грци и Римљани користили ротквицу као поврће. Потиче са источног Медитерана и предње Азије, а према неким изворима, друго средиште порекла су Кина и Јапан, где се развила из роткве. Узгаја се у целом свету, у подручју умерене климе. Први познати култивари су били издуженог хипокотилског корена, а сада преовладавају округли корени. Производња, у Европи и код нас, у последње време, све више расте. Код нас се ротквица највише гаји у породичним баштама и приградским газдинствима.



Морфолошке и биолошке особине

Ротквица је једногодишња биљка. Узгаја се због задебљаног хипокотила, односно хипокотилског корена (гомоља), који се, на доњем делу, продужава у танки, прави корен, а на горњем делу има, врло скраћену, стабљику с розетом лишћа. Листови су лирасти и, често расцепани, покривени длачицама. У генративној фази стабљика се издужује, грана, на врху, носи гроздасте цватове. Цветови су, за породицу Brassicacea, карактеристичне грађе, ружичасте, беле, или светлољубичасте боје. Плод је комушчица са по 3 до 6 семенки, светолосмеђе боје, неправилно округлог облика. У 1 g може бити 100 до 200 семенки.

Ротквица је биљка благе климе. Најбрже расте на умереним температурама око 17 C, минимална температура раста је 5 C, а може да поднесе ниске температуре до -4 C. Високе температуре, уз ограничено снабдевање водом, изазивају рубеност, сунђерасто ткиво у унутрашности хипокотилског корена. Повећавају се интерцелуларе, стварају се дрвенасте ћелије, а смањеним дотоком воде, поједине ћелије одумиру и стварају се веће шупљине. Осим неповољних фактора средине, рубеност изазива и прелаз у генеративну фазу. После формирања хипокотилског корена – технолошке зрелости ротквице – под утицајем дугог дана и виших температура, биљке почињу прорастати. Прорастање поспешује и вернализација, при температури око 5 C, током 1 до 3 недеље, већ од наклијалог семена, до развоја неколико листова. У повољним условима, поједини рани култивари, доспевају за бербу већ за 25 дана, али субоптимални услови продужавају раст и до 60 дана. Niewhof (1987), проучавајући утицај дневних и ноћних температура, од 10 С до 23 С, на раст ротквице, није установио разлике у расту између констатних и алтернативних температура. Оптимални раст корена био је при температури17/17 С (дан-ноц). Код виших дневних и ноћних темепература брже расте лишће, а високе ноћне температуре делују депресивно.

Исти аутор је 1986 проучавао утицај додатног осветљења у каснојесењем узгоју ротквице, од 4.500 до 6.000 mW/m2, током две, четири и шест недеља. Најбољи раст лишћа био је при темепратурама од 10 и 14 C, што је повецало принос и скратило вегетацију за 18, 26, односно 33 дана, при температури од 10 C. При температури од 17 C, вегетација се скратила за 15, 22, односно 29 дана.

Ротквица има, сразмерно, плитак корен. Зато јој најбоље одговара лагано, хумосно земљиште добре структуре које, после наводњавања кишњењем, не ствара покорицу. На песковитом земљишту се не постиже добар квалитет, а на глинасто-иловастом земљишту, отежано је вађење и прање ротквице. Најбоље успева при pH 5,6 до 7. На алкалним земљиштима не постиже интензивну боју.

Равномерна влага тла од 60 до 75% пољског водног капацитета, нарочито је важна за квалитет ротквице. У време технолошке зрелости, или непосредно пре ње, јача киша после и мање суше, може изазвати масовно пуцање хипокотилског корена. Кратка вегетација омогућава узгој ротквице у широком ареалу, али треба пазити на климатске услове, уз осигурано наводњавање у критичним фазама раста.



Место у плодореду

У производњи ротквица за тржиште, на већим површинама, не треба је сејати на исту површину најмање три године, нити после других култура из исте породице. Сеје се после културе која је ђубрена органским ђубривима. Добро се уклапа и као преткултура, и као накнадни усев.



Потреба за хранивима и ђубрење

Десет тона тржишне ротквице износе из земљишта 25 kg N, 8kg P2О5, 45 kg К2О и 3 kg МgО,што може послужити као основа за ђубрење ротквице. После културе која оставља доста азота у тлу (грашак, пасуљ-махунар) често није потребно ђубрити азотом, јер превелике дозе могу деловати на смањење квалитета (мање C витамина и тиоцианата). Уз обилно ђубрење азотом, ротквица акумулира нитрате који, у неким условима, могу прећи допуштену количину. Nieuwhof (1994) је узгајао два култивара ротквица на 18, 14 и 10 C. Акумулација нитрата била је већа при вишим темературама и слабијем интензитету светла. При 18 C, установио је и разлике међу култуварима.

У другом узгоју, са четири нивоа ђубрења азотом, количина азота и нитрата, више је расла у лишћу, него у корењу. Међу култиварима није било разлике у количини азота, али неки култивар је имао, оправдано, мање нитрата од других култивара. Из тога, закључују да генотип може утицати на степен акумулације нитрата, што оправдава селекцију у том смеру. Рок бербе, односно старост биљке, није оправдано утицао на количину нитрата у ротквици.



Избор култивара

На сортним листама у земљама Европске уније, нуди се више од 50 култивара, а око половина од њих су Ф1 хибриди, који се одлукују великом уједначеношћу, што је нарочито важно за једнократну бербу. Наглашава се прикладност за узгој у заштићеном простору, на отвореном, или на оба начина. Према дужини вегетације, разликују се рани, средњерани и касни култивари, али број дана до технолошке зрелости, јако зависи од услова средине. Нарочито је важна отпорност на пуцање хипокотилског корења, на појаву рубености и превремено прорастање. Највише је култивара округлког корена, црвене или гримизне боје, али има и ружичастих, двобојних (црвено-белих) и белих. Неки култивари су ваљкастог облика, или вретенасти. Отпорност на болести крајње је пожељна особина.



Производња ротквице

Ротквица има плитак корен, па је довољна обрада земљишта на дубину од 15 до 20 cm. У предсетвеној припреми, обично се формирају гредице, површина добро изравна и обради фрезом, а према потреби, лагано поваља. Сеје се прецизном сејачицом, уз размак редова од 15 до 20 cm, око 350 семенки по m2, на дубину од 1 до 1,5 cm. После сетве, обично се поваља, ако то није урађено истовремено са сетвом. Једнолична дубина сетве, омогућује једнолично ницање и формирање хипокотилског корења, највећим делом изнад површине тла. Уз такву сетву, може се очекивати око 200 ротквица/m2, односно 15 до 20 везица за продају. У зависности од култивара, размаку редова и величини семена, за такву сетву потребно је 1 до 2 kg семена за 1.000 m2.

Сл. 1 Типови ротквица.








Ротквица се може почети сејати чим то временске прилике омогуће, у зависности од стања земљишта и температурним условима. То је, обично, већ у фебруару у медитеранском подручју, и у марту у континенталном подручју. За снабдевање тржишта у дужем периоду, сеје се у више наврата, сваких 5 до 10 дана, уз коришћење неколико култивара, различите дужине вегетације. За ране сетве, препоручује се прекривање гредица перфорираном PЕ фолујом, или агротекстилом, што може поспешити бербу. Кад наступе више температуре, гредице треба открити, да се осигура потребан квалитет. У најтоплијим летњим месецима, боље је производњу ротквица, на кратко, прекинути, али се, већ средином августа, почиње сејати за јесењу бербу. То се не односи на брдско-планинска подручја, где се и лети може постићи добар квалитет ротквице.

Од мера неге усева, најважније је правовремено наводњавање, да влага земљишта не падне испод 60% пољског водног капацитета. Током врућих дана потребно је дневно орошавање. Против корова, хербициди се могу употребљавати само пре сетве, због кратке вегетације ротквице.

У заштити од штеточина најважније су превентивне мере: правилан плодоред, избор прикладних површина чистих од корова и земних шететочина. Ако се већ морају применити заштитна средства, треба строго пазити на каренцу.



Берба и приноси

Код производње на отвореном, ако се добро планирају сетве и култивари, ротквица се може брати од марта до почетка новембра, а у медитеранском подручју, и нешто раније у пролеће, и касније у јесен. Ротквица се бере кад, код већине биљака, пречник хипокотилског корења пређе 15 mm. Код производње за тржиште, на вецим површинама, бере се једнократно, уз примену одговарајуће механизације. На мањим површинама бере се ручно, чупањем. Ако су, у време бербе умерене температуре, оптимална технолошка зрелост може се постићи за 5 до 6 дана бербе, али при температурама вишим од 25 C, ротквица се мора обрати за 2 до 3 дана. На нашем тржишту, највише се цене ротквице пречника 2 до 3 cm. Како је већ речено, принос ротквице по m2 може бити 15 до 20 везица.

ЛЕДА
Биљка:
Добро развијена, усправна лисна розета, тамно зелене боје.
Корен:
Округао, потпуно црвене боје; месо корена је сочно, снежно-бело понекад са ружичастом нијансом.
Зрелост:
Раностасна сорта
Напомене:
Погодна је за гајење у заштићеном простору и на отвореном пољу. Принос око 10 т/ха.


САКСА
Биљка:
Средње развијена, тамнозелена лисна розета.
Корен:
Лоптаст или мало овалан, црвен, сочан, снежно белог меса, понекад с ружчастом нијансом.
Сазревање:
Раностасна
Коришћење:
За свежу потрошњу.
Напомена:
Погодна за заштићен простор и производњу на отвореном пољу.


НОН ПЛУС УЛТРА
Биљка:
Средње развијена, тамнозелена лисна розета.
Корен:
Лоптаст, ситан , интензивно црвене боје, белог меса.
Сазревање:
Раностасна
Коришћење:
За свежу потрошњу.
Напомена:
Погодна за заштићен простор и производњу на отвореном пољу.



Дорада, паковање и складиштење

После бербе ротквица се, још у пољу, везује у везице од по 10 до 15 биљака, или се везице праве после прања. И у првом случају ротквица се пере, мало просуши и слаже у летварице или кутије. Ако се бере уз помоћ механизације, ротквица се, обично, продаје без лишћа, с кореном или без њега, опрана и спакована у мање кутије, или у појединачна паковања у PЕ врећице.

Норме квалитета на европском тржишту предвиђају:

I класа:

Ротквица мора бити уједначена обликом и бојом, са свежим целим листовима, опрана, без напуклина и других оштећења. У мањим паковањима, ротквица може бити без лишћа, с кореном, или без њега. Класирање по величини није предвиђено, али за И класу најмањи пречник је 15 mm. Допушта се и 10% II класе и 10% ситнијих ротквица, али укупно, не више од 15%.

II класа:

Допуштено је оштећено лишће и мање напуклине или оштећења ротквице.
Ротквица у везицама може се складиштити у хладњачи на температури од 0 C и при 95% релативне влаге ваздуха, најдуже недељу дана, а ротквица без лишћа, пакована у PЕ врећице, до 6 недеља.

сл. MASTERRED F1.


















сл. NOVIRED.


















MASTERRED F1
Карактеристике:
Хибрид вегетације 21 дан у грејаним пластеницима, на отвореном пољу сетва од марта до почетка септембра. (30-48 дана).
Пластеник/стакленик сетва је од марта до септембра.
*24 дана од сетве средином лета,
*до 45 дана од сетве крајем пролећа или код ране јесење производње. Корен тамно црвене боје и потпуно округао.
Густина сетве:
400-450 сем/m2 у пролеће и
250-300 сем/m2 средином лета.
Резистентност:
FY (Fusarium yellows, Fusarium oxysporum f.sp. conglutinans, Race 2). (FY; Intermediate resistance).


NOVIRED

Карактеристике:
Специјално селекционисана за гајење у стакленику или пластенику (пролеће, јесен и зима).
Као усев на пољу у летњем периоду.
Дужина вегетације варира, 28-45 дана од сетве. Популарна због привлачне интензивно црвене боје и еxтра финог униформног корена.
Пролеће 500 - 600 g/ 100 m2.
Лето 350 – 450 g/ 100 m2.
Јесен 250 - 350 g/ 100 m2 .
Резистентност:
(Downy mildew, Peronospora parasitica, Intermediate resistance).



Преузето из часописа "Повртарски Гласник"