Компостирање је природна разградња органске материје под дејством бактерија, глиста, црва и малих инсеката . Добијени производ - компост - је користан материјал, сличан хумусу, без непријатног мириса, који се може корисити за кондиционирање земљишта или као ђубриво.Посуде за компостирање се могу купити или самостално направити, а добар компост може бити направљен из различитих органских материја - као што су кухињски и баштенски отпад.



Компост се може правити током целе године. У зимским месецима активност микроорганизама и осталих “становника” компостне хрпе се смањује због хладноће, па компостну хрпу морамо заштитити од превелике влаге и хладноће. Лети је морамо штитити од исушивања и редовно проверавати влажност.













Простор за компостирање
Идеално место за компостиште је осунчани простор који није у близини великог дрвећа и који је лако доступан за манипулацију. Валја припазити да се на месту за компостиранје не задржава вода (најболји је благо нагнути терен). Компостиште не сме имати непропусну подлогу (бетон, цигла, асфалт, дрво), а компостирати можемо у слободностојећој хрпи, ограђеним компостерима (од дасака, цигле, жицом) или у куповним или прављеним кантама за компостирање.



Слободностојеће хрпе
Најједноставније начин компостирања је у хрпама. Хрпа би требала бити висока око 1 -1,5 м и исто толико широка, а дужина хрпе зависи од количине материјала којег имамо на располагању. Компостирање у хрпама омогућује лакши приступ компостном материјалу, лакше преокретанје и контролу влажности и прозрачности. Недостатак компостне хрпе је у томе што заузима више места него компостери од дасака или канте за компостирање.



Ограђени компостери
У домаћинству с малим бројем чланова домаћинства с малом окућницом, обично нема доволјно биоматеријала за велике слободностојеће хрпе, па биоотпад можемо сместити у компостере које је лако израдити од дасака, жице или цигле. Тако штедимо простор, а врту и компостишту осигуравамо уредан изглед. За овакав начин компостирања у врту морамо предвидети површину од најманје 3 – 4 м2. Компостери од дасака или жице могу имати и до 2-3 преграде. Када напунимо прву, настављамо са пуњењем следеће преграде.


















Канте за компостирање
Ако је врт мален, те немамо места за компостирање у хрпама или у спремиштима које смо сами начинили, решенје је у специјалној посуди – компостеру који се може држати и на тераси или у гаражи. На нашем тржишту нема у продаји готових компостера, али се они веома лако могу направити од старе металне или пластичне буради на којој се избуше отвори за проветравање. Овакве посуде морају бити без дна како због дренаже, тако и због продора микроорганизама, глиста и инсеката у компост. Ради лакшег узимања готовог компоста буре се може поставити на неколико опека или се може направити отвор при дну.



Процес компостирања
Пре стављања отпадака на компостиште, скине се мали слој земље и на тло се стави дренажа од гранчица, крупних стабљика кукуза и сл., а потом слој од 15-20 цм отпадака и слој землје од 5 цм. Овакво слагање слојева се понаваља наизменично и може ићи до висине од 1 м са завршним слојем земље од 10 цм.



Могу се компостирати:
- покошена трава, лишће, увело цвеће, коров, стара земља из саксија, уситњено грање
- сирови остаци поврћа и воћа, уситњене коре агрума, талог кафе, кесице чаја, љуске јаја
- животињска длака, перје, мале количине папира, пепео дрвеног угља или дрва,
- неки органски отпаци тешко се разграђују па се не препоручује њихово стављање у већим количинама. Ту спадају: чепови од плута, љуске ораха, кости .....



Органски отпад из кухиње прикупљамо у посебној посуди. Уситњено грање, дрвенасте остатке и суво лишће чувамо одвојено. На тај начин, органски отпаци из врта увијек су при руци кад их требамо мешати с кухињским отпадом. Покошену траву, коју такође стављамо у компост би претходно требало раширити у танком слоју да се просуши.
Било би идално да слој отпада садржи око две трећине влажног, зеленог, храњивог материјала богатог кисеоником и једну трећину смеђег, сувог и мање храњљивог материјала богатог угљеником. У отпад богат кисеоником спадају: кухињски отпад (остаци воћа, поврћа, чаја, талог кафе...), вртни отпад (покошена и просушена трава, коров, остаци биљака и цвећа) , док у отпад богат угљеником спадају: лишће, уситњено грање, слама, пиљевина, борове иглице, итд.



Не смеју се компостирати:
- корови са семеном, лишће ораха (због отрова који садрже), болесне биљке
- отпаци куваних јела (привлаче глодаре), месо, кости (привлаче псе и мачке)
- велике количине новинског папира, часописа у боји, пелене, псећи и мачји измет, људски измет, остаци дувана, садржај врећица из усисивача, пепео каменог и црног угља или угља за грил (због садржаја тешких метала)
- отпаци који садрже хемикалије, стари лекове, уља, пластична амбалажа, бојено или импрегнирано дрво, стиропор, метал, стакло

Фактори који утичу на квалитет компоста:
На успешну разградњу органског отпада и на квалитет коначног производа поред састава компостног материјала утичу и: влажност, прозрачност компостне хрпе, као и њена температура и уситњеност материјала за компостирање.

Влажност
Оптимална влажност веома је важна за разградњу биоматеријала. Ако компостна хрпа садржи превише влаге, долази до труљења. док премало влаге зауставља процесе разградње и погодује стварању плесни. Зато је важно:
- Правилно одабрати одговарајуће место за компостирање и обезбедити водопропусну подлогу.
- Суви материјал за компостирање би требало навлажити.
- У току зиме компост штитити прекривањем од претеране влаге, а лети од исушивања. Компостну хрпу морамо заштитити материјалом који пропушта ваздух, а задржава влагу, (танким слојем землје, слојем суве траве, лишћа, сена, врећама од јуте, картоном).

Влажност компостне хрпе можемо проверити на следећи начин: из дубине хрпе треба узети нешто компостног материјала. Компостни материјал мора бити влажан попут исцеђеног сунђера. Другим речима, кад га стиснемо у шаку, из њега се не сме цедити вода, а након отваранја шаке, материјал се не расипа него остаје у грумену.

Прозрачност компостне хрпе

Добра прозрачност придоноси бољем загревању и бржој разградњи органског материјала.
- Претходно наведени услови везани за подлогу, отворе за проветравање морају бити испоштовани
- Неопходну прозрачност и растреситост компостне хрпе осигуравамо и мешањем крупнијег и ситнијег, дрвенастог и меког, сувог и влажног материјала.
- Растресање компостне хрпе такође доприноси бољој прозрачности. Ако смо хрпу начинили пазећи на уравнотежено мешање материјала, преокретање није нужно, али је корисно. Хрпу преокренемо после три месеца, или најкасније кад приметимо да се видно слегла. Приликом преокретанја пазимо да материјал који је био на дну хрпе дође на врх, а онај с рубова хрпе у средину и обрнуто. Тако ћемо сав материјал темељно измешати и прозрачити, а успут га по потреби можемо и навлажити. Ако отпатке одлажемо онако како настају, растресање се мора обавити чешће, тј. најманје једанпут месечно.
- Компостирање у рупама у тлу није добро јер ће се због недостатка кисеоника и велике влаге стварати непријатни мирис.



Температура
У добро сложеној и влажној компостној хрпи врло брзо долази до активности микроорганизама при чему се компост загрева. У средини хрпе температура може досетићи 50 - 70°С. Загревање компоста важно је јер се тако уништава семе корова, узрочници болести, итд. Један од фактора који утиче на температуру је и волумен компостираног материјала - хрпа мора бити висока барем 80 -100 цм, те барем толико широка и дугачка. Важно је да се и овде држимо правила о мешању кухињског (зеленог, влажног) и вртног (сувог, дрвенастог) отпада. Наиме, ако на хрпу бацамо само кухињски отпад, не можемо очекивати добре резултате. Важно је такође да чешће растресемо, проверимо влажност и, наравно, покријемо компост.



Уситњавање материјала
Материјал за компостирање треба уситнити, што више, то болје. Наиме, микроорганизми тако лакше обрађују метеријал. Осим тога, ситнији материјал лакше се меша и преокреће што придоноси убрзанју процеса разградње. У домаћинствима с великом окућницом и великим количинама зеленог отпада (гранје и сл.) посао уситњаванја увелико олакшава моторна сецкалица.

Готов компост и употреба
Зрео компост је уједначеног изгледа, груменаст, тамносмеђе до црне боје, мирише на шумску земљу. У нјему не препознајемо више почетни биоматеријал, осим понеких теже разградивих делова, попут коштица воћа, љуски ораха, комадића дрва....
Незрео компост нема тамну боју, киселкастог је мириса или мирише на гљиве. У њему се могу наћи остаци лако разградивих твари попут лишћа, остатака поврћа и сл. Такав компост мора још неко време одлежати.



У пролеће или пре садње или у раздобљу раста и развијања биљака, компост поспемо по тлу и по могућности лагано измешамо с површинским слојем земље. Компост не смемо дубоко закопати јер га тиме гушимо. Ако га користимо за узгој саксијског и балконског цвећа, морамо га у подједнакој количини мешати са землјом из врта или са старом земљом из саксије. Током целе године можемо у сакслије додавати мало компоста. Количина компоста у повртарству зависи и од врсте поврћа (различите културе имају различите потребе за храњивим тварима).



Проблеми код компостирања

На компостишту се скупљају инсекти
Биоотпад валја закопати у већ постојећу хрпу, посути са нешто гашеног креча или камене прашине или покрити танким слојем земље или зрелим компостом.




Компостна хрпа се не загрева
У компостној хрпи температура расте због активности микроорганизама. Ако компостирамо нпр. мале количине зеленог отпада којег мешамо с много вртне земље или с много дрвенастог материјала, микроорганизми неће имати доволјно свеже хране, па ће њихова активност бити смањена. Такође, ако на компостиште стављамо мале количине биоматеријала, не може се развити оптимална топлина, јер мала хрпа нема способност изолирања и брзо се хлади. Разлог слабог загревања може бити и у непридржавању правила слагања компостне хрпе. Загрејавање компостне хрпе може се поспешитии растресањем и преокретањем компостираног материјала. Кад растресемо постојећу хрпу, умешамо свежи биоматеријал, а повољно ће деловати и додавање свежих отпадака из кухиње или покошене траве.

Компостна хрпа заудара
Компост заудара ако компостни материјал труне. То се обично догађа кад је компостна хрпа превлажна. У таквим условима развијају се микроорганизми којима за живот није потребан кисеоник, а као последица њихове активности у компосту настаје неугодан мирис. Често се неугодан мирис јавља ако на компостиште не стављамо свеж, већ напола трули отпад. Зато на компост стављамо по могућности свеж органски отпад и бринемо се да је компостна хрпа увијек добро проветрена. Ако је превише влажна, преврнемо и додамо сувог материјала. Поновно брзо слегање хрпе и слепљивање материјала може се спречити додавањем крупнијег дрвенастог материјала.

Биоотпад се не разграђује
Биоотпад се разграђује деловањем микроорганизама, а они су активни само ако имају повољне услове за живот: довољно ваздуха, воде и хране, све у повољном односу. Зато треба проверити је ли компост превлажан или можда пресув. Какав је промер различитог биоматеријала? Можда смо одложили превише дрвенастог, а мало зеленог материјала. Јесмо ли материјал доволјно уситнили? Или можда очекујемо немогуће, нпр. да се кора дрвећа или дебело грање разграде у кратком времену?

Компост је мокар
Ако је компост превише мокар размислимо о следећем:
јесмо ли одложили превише мокрог биоотпада, а мало сувог дрвенастог материјала.
Јесмо ли компостну хрпу оставили непокривену на киши? Ако компостирамо у компостеру, можда је чврсто затворен или су отвори на зидовима зачепљени па вода не може испаравати, него се кондензује. Зато би требало преокренути хрпу, додати сувог, дрвенастог материјала и заштити је од кише.