Бамија спада у топлољубиве пољопривредне културе, која је преко Турске,а из њене постојбине Африке стигла у наше крајеве. Увелико се гаји како у Америци, тако и у Европи. За успешно гајење јој је потребна температура преко 15 степени целзијуса у периоду од најмање 3-4 месеца.


Најчешће се бамија прозводи директном сетвом семена у редове, кућице и траке. Сеје се половином маја, тако да међуредни размак буде 60-80, а размак у реду 25-35 центиметара, дубина 2-3 cm.
Може се сејати и мало гушће, при чему се окопавањем може проредити на жељени склоп. Има изузетно малу клијавост семена (свега 50-60 %).




Уколико се бамија гаји у стакленицима и пластеницима, треба направити довољан размак, јер је биљка која се грана и обрасла је длачицама које нису пријатне за људску кожу. Цвета 6-8 недеља после сетве, при чему цветови трају само један дан (ујутру се отварају а послеподне вену и мењају боју од жуте до црвене).



Плодови се беру већ после три до пет дана након цветања, обично ручно, сваки дан, а некада и два пута дневно. Беру се ујутру како плодови не би прерасли и огрубели при чему нису тако укусни за јело. Може се и сушити у низовима у хладовини и тада добија маслинасту боју.


Бамија је деликатес и специјалитет и на босанскохерцеговачким просторима се спремају многа популарна јела. Истовремено је и храна и лек, јер садржи витамина А и C, гвожђа, калцијума, скроба, нешто масноће и рибофлавина. Смањује шећер, помаже асматичарима и добар је афродизијак.






Дипл.инг. Рехак Гордана