Као органска ђубрива користе се: стајњак, компост, тресет, глисњак, зеленишно ђубрење, тресет, осока, дрвени пепео, биљни раствори и друге отпадне органске материје настале као споредни производи у прехрамбеној технологији и индустрији.


У свету се користи читав низ готових, декларисаних врста органских ђубрива.

Крвно брашно (15% N, 1,3% фосфора, 0,7% калијума) користи се као азотно ђубриво (1,5 kg на 10m2) или се додаје при компостирању, разлаже се 3-4 месеца.

Коштано брашно (3% N, 20% фосфора, 24-30% калијума) добро фосфатно ђубриво (2,5 kg на 10 m2), смањује киселост земљишта, разлаже се 6-12 месеци.

Рибље брашно (10% азота, 4-6% фосфора) користи се (2,5 kg на 10 m2) у производњи расада, ефекат траје 6-8 месеци.

Гранитни прах (3,5% калијума, 67% силицијума и 19 минерала у траговима) је спороделујуће ђубриво, погодно за поправљање структуре земљишта (5 kg на 10 m2). Гуано (13% азота, 8% фосфора, 2% калијума и 11 минерала у траговима) посебно је погодан за цвеће и луковичасто поврће (2,5 kg на 10 m2).

Брашно од копита и рогова (14% азота, 2% фосфора) азотно је ђубриво, (2 kg на 10 m2) споро се разлаже (4-6 недеља после употребе), а ефекат је дуг (12 месеци). Брашно и раствор морских алги (1% азота, 12% калијума и 50 минералних материја у траговима) природни су хормон раста, а користи се и за фолијарно прихрањивање (0,5 kg на 10 m2).

Дрвени пепео (7% фосфора, 6-20% калијума 20-35% калцијума) је добро калијумово ђубриво (0,5 kg на 10 m2) са дугим ефектом од 12 месеци.


У нашој земљи поред тресета и глистењака производи се и смеша тресета са зеолитом као и органска ђубрива настала биоконверзијом (коришћење микробиолошких култура) различитих врста органских материја од стајњака до комуналног муља.


Тако је разградњом говеђег стајњака, добијено ђубриво теравита високе биолошке вредности (велики број корисних бактерија) са високим садржајем хумуса, макро и микро елемената.


Из комине и живинског стајњака добија се органско ђубриво кофуна суперфин.


Поред тога на тржишту се јављају течна органска ђубрива терамин, хумусин и комбинације тресета и органских ђубрива са зеолитом.


Без обзира које органско ђубриво се користи оно мора да буде без штетних остатака пестицида, хормона и тешких метала, као и без семена корова и штеточина. У органској пољопривреди и ђубрива могу бити из органске производње. Нужни су чистоћа и квалитет органских ђубрива јер у супротном могу да загаде земљиште, воду и биљке.



Стајско ђубриво (стајњак)


Стајњак је смеша измета домаћих животиња и простирке. Квалитет стајњака зависи од врсте домаће животиње, простирке и старости ђубрива. Коњски и овчији стајњак погоднији су за тежа и хладна земљишта, јер су због већег садржаја суве материје топлији, а садрже и више азота, фосфора и калијума. Говеђи и свињски стајњак садрже више воде, хладнији су и киселији па се спорије разлажу. Зато су погоднији за лака песковита земљишта. Свеж и полузгорели стајњак уноси се пред основну обраду у јесен, а згорели може и у пролеће, односно у лето, непосредно пре сетве или садње.

У органској башти се згорели стајњак распростире по површини земљишта уз незнатно рахљење (вилама) само делимично уноси у горњи сетвени слој земљишта. Највећи део стајњака остаје као малч (простирка) на површини землишта (1-4 kg на m2). Ђубрење стајњаком се још може вршити у редове и кућице. То је нешто рационалније али се добија неравномеран распоред хранива у земљишту.

Количина стајњака који се користи зависи од плодности земљишта, врсте и начина гајења биљака. Лака земљишта ђубре се 2-3 године а тежа сваких 4-6 година, зависно од плодореда. Најчешће се ђубри са 3-4 kg и то у складу се плодоредом, а на земљишту са мало хумуса са 5-8 kg на m2.




Компост-ђубриво од отпадака


Компост се најчешће у башти користи као органско ђубриво и за справљање земљишних смеша за гајење поврћа и цвећа у заштићеном простору. По саставу је сличан стајњаку и користи се као основно ђубриво у количини 3-6 kg по m2. Припрема се од отпадака биљног и животињског порекла, од градског смећа.

Место где се припрема компост мора бити заклоњено од ветра и у сенци. На сунцу се органски отпаци брзо суше, бактерије које учествују у компостирању брзо угину и органска маса остаје дуго непромењена. Биљни отпаци који се стављају у компостиште морају бити здрави, јер изазивачи болести компостирањем не угину. Због тога компост може бити извор ширења болести, корова и штеточина. Компост у просеку садржи 0,35-0,5% азота, 0,2% фосфора и 0,25-0,3% калијума.

Компостирање се може обавити у хумци која се прави на површини земљишта без оквира и са оквиром од жице (у облику корпе), даске, прућа или у јами. Поступак компостирања је исти. Висина компоста у хумци је 150-180 cm, ширина при дну 150 cm, а дужина произвољна. Код дугачких хумки се на сваких 150 cm оставља отвор за вентилацију.

Пре компостирања скине се површински слој земљишта (8-10 cm), постави дренажни слој од гранчоца или стабала сунцокрета, а затим се до жељене висине наизменично ређа слој свежих и сувих биљних отпадака (15-20 cm) и слој земљишта (5 cm). По потреби се додаје негашени креч уз заливање водом или осоком.

Гомила компоста се не сабија, а последњи слој хумке је од земљишта. Већ после неколико дана развија се висока температура (50-60оC), а потом се компост хлади и органска материја минерализује. Свака 2-3 месеца гомила се измеша и прекрије земљиштем (слој око 10 cm). Компост је готов за 6-12 месеци и тада је једноличан, мрвичаст, лак и тамносмеђ. За брже компостирање (4-6 недеља) хумке треба да су ниже (50 cm) а биљни остаци исецкани.

У биљне остатке ставља се исецкана коприва, преслица, камено брашно, био компостер или одговарајући биолошки препарати (на бази силицијума, кравље балеге, камилице, храстове коре маслачка, валеријане) чији је циљ брже и квалитетније компостирање. У органској производњи се у компост могу додати и глисте које пробављајући органске материје компост мешају и минерализују. Данас се за брзо компостирање органској маси додају смеше микроорганизама.




Зеленишно ђубрење


Зеленишно ђубрење је зелена биљна маса која се заорава. У оваквом начину ђубрења користе се биљке које брзо расту. Гаје се као претходне културе, међуусеви и накнадне културе, а ређе целе године. Зеленишно ђубриво, као накнадна култура, сеје се у јесен и то: уљана репица, смеша маљаве грахорице, инкарнатске детелине и хибридног љуља, смеша маљаве грахорице и озимог јечма. У пролеће као претходна култура, може се сејати смеша обичне грахорице и јарог јечма, затим кокотац, луцерка, лупина. Као међукултуре могу се гајити фацелија, сточни грашак и др. У зависности од услова, биљке се после 4-10 недеља, најкасније пред сетву покосе и заору или оставе као малч. Зеленишно ђубриво обогаћује земљиште пре свега азотом из зелене масе, а легуминозе азотом из ваздуха захваљујући деловању квржичних бактерија које живе на њиховом корену и врше фиксацију ваздушног азота.



Глистењак


Познато је да су кишне глисте добар индикатор плодности земљишта. Само на плодном и незагађеном земљишту има кишних глиста. То је и основ да се специфичне компостне глисте користе за производњу органског ђубрива глистењака. Глистењак је богат хумусом (и до 25%), сиромашан минералним азотом (1-1,7%), али садржи високе количине фосфора (до 240 mg на 100 g) и калијума (до 1400 mg на 100 g) као и значајне микроелементе (цинк, бакар, манган, гвожђе). Глистењак се користи у смеши са земљиштем и то за сиромашна земљишта један део глистењака према 10 делова земљишта, а за плодна земљишта у односу 1:6. Ове смеше се користе за узгој расада и у заштићеном простору, а као ђубриво користи се у количини од 0,2-5 kg на m2.




Биолошко ђубрење-симбионтски и асоцијативни азотофиксатори


Биљкама неопходан азот могао би се надокнадити поред симбиотских једним делом укључивањем несимбиотских азотофиксирајућих бактерија, које користе азот из ваздуха. Бактеријална ђубрива производе се у лабораторијама. Она садрже бактерије које слободно живе у земљишту или у квржицама на корену грашка, бораније, пасуља, боба, детелина, луцерке и сличних врста.

Бактеријално ђубриво азотобактерин користи се за све повртарске биљке (осим легуминоза), а за легуминозе се користи нитрагин и слични препарати. Успешно коришћење бактеријалних ђубрива могуће је на стуктурним земљиштима. Ђубри се уношењем бактеријалног ђубрива у земљиште или се чешће инокулира (семе се кваси раствором ђубрива) у сенци а сеје се у влажно земљиште.




Славица Џелатовић, дипл.инг.