Минијатурним или мини поврћем називају се нестандардно ситни плодови одређених врста, који се често конзумирају по принципу „један плод - један залогај“. Добијају се коришћењем специјалних сорти или посебним технолошким поступком. Пре десетак година тек у форми наговештаја, данас ова производња поприма облик тренда, са веома извесном перспективом.

Дугогодишња тежња произвођача поврћа била је добијање што већих приноса, што крупнијих плодова, а тиме и боље зараде. Увођењем нових технологија које укључују примену високоприносних сорти, обилно ђубрење и наводњавање, интензивну заштиту, приноси поврћа су у последњих 10-15 година изузетно повећани. То је у многим земљама довело до прекомеме понуде, самим тим и пада цена, тако да се неретко јавља једна апсурдна ситуација: максимална производња једва обезбеђује минимални профит!? Стога се почело тражити неко друго решење, које би допринело већој тржишности, а као резултат појавио се један тренд тзв. мини поврће, односно сорте које образују веома ситне плодове.

Свакако да сорте, које образују ситне плодове не могу да имају тако високи потенцијал родности као стандардне комерцијалне сорте, што значи да су приноси код њих знатно нижи. У чему је онда атрактивност тих производа, да ли је то тренутна радозналост потрошача, или је у питању објективни квалитет. Према објективним мерилима (хемијски састав), али такође и по основу гастрономских особина (ароматич ност, мирис, укус) минијатурно поврће превазилази стандардне производе, а код неких врста (парадајз) могућност за чување плодова је на температури 15-20°C и до три недеље, значи знатно више него стандардних производа.

Имајући у виду да је комерцијална производња мини поврћа практично на самом почетку, разумљиво је да многи технолошки поступци, почев од жетве па до убирања, односно прераде, захтевају тражење одговарајућег решења. Тако се код неких врста, као што је цвекла, примењује изразито густа сетва, која „спречава“ формирање крупног корена, код мркве или кукуруза шећерца користе се специјално селекционисане сорте, примењује се оскудније ђубрење и наводњавање и сл. Посебан проблем представља примена механизације и прерада минијатурних плодова, с обзиром на то да постојеће машине и уредаји прилагођени одређеним стандардима.



Мини поврће је осмишљено у Европи, за разлику од многих иновација у гајењу поврћа, које су потекле из Америке, зачеци гајења, али и нагло ширење везани су за Европу. Заправо, домовина мини поврћа је Француска (област Бретање) где је половином седамдесетих година (око 1975) започела комерцијална производња. Почело је тако што су се брали плодови или јестиви делови у почетној фази формирања, али то није било право решење, јер је рецимо млада мрквица била изузетно укусна, а млади плод паприке бљутав. То је мотивисало агротехничаре и селекционаре да решења траже у примени специфичних агротехничких мера, односно стварању специјалних сорти. Данас Француска доминира у производњи, али и у извозу мини поврћа.

Холандске семенске компаније брзо реаговале на ову појаву, у понуди већ имају читав низ мини сорти разних врста, али је та земља и значајан извозник тог поврћа. Интересантан је пример Белгије, с импресивним повећањем продаје од 10% сваке године. Најпре је кренуло коришћење у отменим ресторанима где се то сматрало као „статус луксуза“, а данас је то опште прихваћено у домаћинствима. Цео асортиман мини поврћа потиче из увоза (Француска, Јужна Америка, Израел), али због неочекивано велике потрошње, поставило се питање покретања домаће производње.

У нашој земљи производња мини поврћа до сада није увелико прихваћена. Повремено се у маркетима и на пијацама у понуди нашао „цхерy-парадајз“ и то је било све. Ове године има наговештаја заинтересованости неких повртара за гајење тог поврћа и реално је очекивати већу продукцију. Пројекат који се ради на Пољопривредном факултету у Новом Саду „Производња и прерада маринираног мини поврћа“ (носилац је аутор овог прилога) већ прве године је оправдао оваква истраживања: експериментална производња мини цвекле (мариниране), изазвала је велико интересовање потрошача и буквално за трен је распродата.

Да ли је мини поврће квалитетније од стандардног?

Циљ савремене интезивне производње поврћа је, потпуно разумљиво, што већи профит. Наравно, то подразумева високе приносе и плодове визуелно атрактивне, који ће својом бојом, обликом, изгледом привући купца. Логично да је осим евидентних предности оваква производња морала имати макар једну „фалинку“, а то је лошија биолошко - нутритивна вредност, односно садржај биолошки значајних и ароматичних материја, које поврће чине слађим, укуснијим, пожељнијим. Приликом посете (2003. године) наших истакнутих повртара суседној Мађарској, код повртара који је међу првима прихватио систерн гајења поврћа на каменој вуни запазили смо један пластеник са класичном производњом. Питајући га из којег објекта он најрадије бере парадајз, рекао је „свакако из тог са стандардном производњом, укуснији је“.

Каква су досадашња искуства по основи гастрономских особина мини поврћа?

Ситноплодни парадајз (cherry или коктел тип) изузетне је ароме и сладуњавог укуса (висок садржај глукозе и фруктозе), а приство пигмената ликопена и каротена (антиоксиданси) дају му посебну вредност. У нашим истраживањима са неколико сорти цхеррy парадајза (Cicigeria, Cherybell), запазили смо да убрани гроздови (цвасти) са полузрелим плодовима, при држању на собној температури за три недеље су потпуно сазрели. Исто тако могућност чувања мини парадајза је знатно боља, него код обичног парадајза

У неким земљама (Немачка) тржиште је освојила мини салата (сорта Романа и Little gem) чија је главица величине тениске лоптице. Разлог је изузетно нежна, фина конзистенција, мања израженост централног лисног нерва (што је код стандардних сорти веома присутно), и укус „који има шта да понуди“. Исто тако и кухињска припрема ове салате је веома брза и једноставна, што домаћице посебно цене.

Наше почетно искуство са мини цвеклом је обећавајуће. С обзиром на то да нисмо успели да обезбедимо одговарајућу сорту (мини тип) експеримент са сортом Детроит, уз сетву са различитом величином вегетационог простора је у потпуности успео, тако да нам је успело да у једној варијанти добијемо оно што је био циљ: преко 90% приноса чинио је корен величине 3,5-4,0 cm. При томе и висина приноса је била у потпуности задовољавајућа, што указује на изразиту профитабилност те производње.

Перспектива ширења мини поврћа

Неспорно је да је мини поврће дефинитивно обезбедило примену у многим ресторанима, у авио саобраћају у неким трговачким ланцима. Оно што је посебно интересантно, осим што је најчешће укусније, јесте његова атрактивност, тако да изузетно доприноси атрактивности код аранжирања и сервирања јела. Досадашња искуства показују да је могуће задовољити обе стране, и произвођаче када је у питању профит и потрошаче када је реч о квалитету и цени мини поврћа. Не треба заборавити ни чињеницу да је овај тренд интересантан, али исто тако и за домаћинство, окућнице и викенд-просторе. У сваком случају вреди покушати.


Tекст преузет из магазина Аграр