Штеточине у био врту

Лисне ваши се од биљака одбијају ако се у непосредној близини засаде лаванде, чубар или драгољуб. Испод воћки најбоље се показао драгољуб: лисне ваши радије прелазе на цвеће и тако лишће на дрвећу остаје поштеђено.

Многе ваши на ружама лако ће се одстранити млазом воде из гуменог црева, што треба радили ујутру, како би се цвеће брзо осушило. Ако око ружа посадимо лаванду, лисних ваши биће много мање.

Пасуљ се од њих штити сејањем чубура (Satureja hortensis). Ако лисних ваши има заиста много, помоћи ће средство за прскање од коприва и ово важи за све врсте биљака и вашију. Њихови природни непријатељи су буба-маре (треба гајити ладолеж и ангелику који привлаче буба-мару), ухолаж, осе потајнице (привлачи је хајдучка трава), а од биљака бувач, драгољуб, мента.

За заштиту може да се користи мацерат од коприве и кадифице, као и ферментисани екстракт пелина, драгољуба и опарак маслачка и бувача. Ако једно прскање не помогне, после неколико дана се може поновити.

Мрави често преносе лисне ваши на биљке. Могу се отерати сађењем лаванде, питоме нане или сејањем салате мотовилке. Жижак, мали инсект који се јавља на пасуљу, може се избећи ранијим сађењем пасуља. Лептирак грашка је смеђи лептирић који полаже јаја на махуне грашка, због чега зрно постаје црвљиво. Пошто лети између маја и јуна, може се избећи раним сађењем грашка. И биљке парадајза у близини грашка могу да послуже као одбрана њега.

Ровца ће уништавити корисне птице, нарочито чворци. Зато им треба направити кућице, како би се населили у башти. Ровци се могу уништити без хемијског отрова ако се у њихове ровове, одмах испод површине земље, сипа мало јестивог уља помешаног са водом. Гнездо ћете наћи ако пратите ров. Треба га отворити покапати јестивим уљем, а затим налити водом. Ровце можете похватати и ако укопате у земљу до врха саксије на сумњивим местима где они ноћу гмижу. Ровац не подноси млечику.

Мишеве ће из врта отерати мачка. Око воћака може се закопати здробљено стакло, да би се заштитио корен. До грлића укопане празне боце које на ветру »завијају«, лако ће отерати мишеве. Препоручује се сађење белог лука јер га мишеви не подносе, као и млечике (Euphorbia lathvris). У мишје рупе могу се забости гранчице чемпреса, орахово лишће и бели лук – то су све биљке које мишеви избегавају и од којих беже.



Кртица је изузетно корисна животиња јер у земљи уништава ровце, разне ларве и црве, али, на жалост и кишне глисте. Ипак, у башти са поврћем је непожељна и зато је и треба натерати да се сама исели. Деца треба од картона да направе ветрењаче које се затим на штапићима гурну дубоко у кртичњаке. Клопарање ветрењача на ветру преноси се по рововима, кртица то не може дуго да подноси и одлази. Исто дејство имају и празне укопане флаше у којима завија ветар.

Кромпирова златица и њене ларве сакупљају се са кромпира ручно. Леје са кромпиром могу се заштитити од златице ако се на крајевима засади мало рена. Мирис рена одбија златицу, а кромпир ће захваљујући рену имати бољи укус.

Мушицу која напада шаргарепу одбијају редови црног и белог лука, празилук и жалфија. Оштећене шаргарепе треба одмах уклонити са леје, а идуће године на том месту засадити црни, бели лук и празилук. Мушицу која напада празилук одбијају шаргарепа и целер засађен поред празилука. Оштећене листове празилука треба одсећи и уништити. Може се такође и прскати водом загрејаном до 50 степени.

Бувач је буба која у пролеће нагриза лишће црвене ротквице беле роткве, купуса, паприке. Може се отерати мешовитим културама, салатом и спанаћем засађеним у суседству. Масовну појаву бувача могуће је спречити обезбећивањем растресите, стално покривене влажне земље. И чешће прскање средством од пелена и посипањем дуванским прахом може да помогне.

Лептир купусар полаже многобројна јајашца на биљке из породице купуса.То се може спречити разапетом густом мрежом или полагањем листова папрати на биљке. Када се папрат осуши, треба, је одстранити, а купус покрити новом. У одвраћању лептира купусара добро су се показале мешовите културе са биљкама парадајза, целера,жалфије, мирођије, мајчине душице, рузмарина и питоме нане. Купус се може заштитити и средством за прскање од пелена.

Против плесни на биљкама помаже бели лук који садржи природни фунгицид. Исто важи и за ситан лук. Бели лук засађен око воћака, између баштенских јагода и ружа спречава јављање плесни. Руже лепше цветају и мирушу ако око њих расте бели лук.

Средства потребна за заштиту угрожених биљака можете сами да направите од биља које већином сами гајите, тако да су таква средства такорећи бесплатна.Поједине врсте биља које ће бити употребљене за прављене биљних препарата, треба засејати или засадити у врту. Ако у врту за њих нема места, једноставно их треба набрати. За спречавање и лечење биљних болести и уништавање лисних ваши треба употребљавати свеже биље, а ако га нема. послужиће и осушено.

За домаћа средства за прскање и ђубрива потребне су следеће биљке: коприва, преслица (раставић), гавез (Sympytum offieinale), пелен, вратич у цвету (Tanacetum vulgare), рабарбара и разно друго биље: одољен (валеријана), црни и бели лук, лишће парадајза камилица, хајдучка трава (спориш).

Коприву, гавез, преслицу (раставић) и вратич треба потражити у природи, на ливадама и пољима, а затим их заједно са кореном пресадити у врт, на ивици дела са поврћем, где ће остати. Гавезу је потребна влажна земља. Користи се уместо гавеза и свестрано употребљива лековита биљка (Symphytum peregrinum). Његови велики листови, изваљани помоћу флаше, користе се за лековите облоге. а биљка се употребљава за прављење тинктуре и масти.

Коприва расте на доброј, хумусној земљи. И коприва је лековита биљка, а осим минералних материја садржи и азот. Раставић (преслицу) треба садити у нешто песковитију земљу.



МОНАХИЊА АТАНАСИЈА (РАШИЋ), манастир Рукумија
Текст преузет са http://glassacera.wordpress.com/