Боранија је веома хранљиво поврће из рода махунарки. Пореклом је из Мексика, али се користи у исхрани скоро у свим земљама света. У Европу је боранија донета у 16. веку. Боранија (Phaseolus vulgaris) се препоручује за исхрану због својих биолошких и лековитих састојака.

Постоји много врста бораније, а неке од познатијих су: тибер, нерина, лоди, фруидор, шумадинка, златна оловка, унидор, кинеска боранија, италијанска боранија...

Постоји подела на ниске и високе сорте, а ниске се више гаје зато што су јефтиније за узгој, а дају веће приносе. По боји боранија може бити зелена, бледожута, жута, или шарена, по дужини - дугачка, средња или кратка, а по облику - шиљата, округла или широка.

Свежа бораније је на пијаци доступна од пролећа до јесени, а смрзнута, сушена и конзервирана се може наћи у продавницама током целе године.



Боранија у себи садржи разне корисне састојке као што су:

аргинин
бакар
беланчевине
биљна влакна
биљне масти
витамини B
витамин C
витамин Е
витамин К
витамин PP
гвожђе
инзотоле
калијум
калцијум
кобалт
магнезијум
манган
минералне соли
натријум
никл
протеини
сапонини
селен
угљени хидрати
фолна киселина
флуор
фосфор
целулоза
цинк
шећер


Боранија има велику биолошку, а релативно малу енергетску вредност, па је по саставу сличнија поврћу него махунаркама.

Махуна бораније са зрнима користи се тако што се кува: свежа, смрзнута, сушенa или конзервирана. Припрема се као главно јело без меса, али и са разним врстама меса или са печуркама, бадемима, лешницима. Може се кувана користити и као додатак салатама.

Боранија се мора кувати, пошто некувана има штетне састојке. Препоручује се за дијеталну исхрану и деци и трудницама.

Пошто садржи доста лековитих материја, боранија повољно делује на организам када су у питању:

анемија
болести зуба
болести мокраћних путева
болести срца и крвних судова
бронхитис
депресија
екцем
импотенција
крварење из носа
макуларна дегенерација
као диуретик
настанак шећерне болести
неплодност
несаница
остеопороза
отворене ране и преломи
пад имунитета
превенција болести органа за варење
прехладе и грип
проблеми са кожним болестима и борама
проблеми са костима
проблеми са холестеролом
проблеми у трудноћи
разне инфекција
синуситис
спречавање бубрежних болести
спречавање и лечење неких врста рака
стрес
хипертиреоза
хронични умор


Боранија је веома корисна намирница и добар природан антиоксиданс, као и лек за превенцију и лечење разних болести.

На организам боранија делује слично инсулину, а делује и на излучивање отровних материја из организма.

Вегетација бораније одвија се у три фазе. Прва је од сетве до ницања, друга од ницања до цветања и трећа од цветања до технолошке зрелости махуна.

Ницање траје десетак дана, а ако су временски услови повољни, завршава се за само пет-шест. Под тим се подразумева да је температура 25 степени и земљиште умерено влажно. Вегетативни развој траје око месец дана, што је довољно за раст и гранање биљака. Од ницања до цветања обично протекне само 30-35 дана.

У следеће две недеље сазревају махуне, које се беру младе, док су сочне, нежне и укусне, чим семе достигне величину пшеничног зрна, или нешто касније када је крупно као сочиво. Убирају се ујутро или касно поподне, односно током облачних дана без кише.

Необране махуне брзо старе и губе кулинарска својства, имају крупно семе и кожасту љуску, због великог удела целулозе. Утврђено је да сорте танких и округластих махуна брже презревају од пљоснатих и меснатих. Такође, селекције високог раста спорије старе, нарочито по сувом и топлом времену.

Боранију треба брзо употребити или конзервирати, јер је осетљива и не може дуго да се чува. Један од најстаријих метода конзервирања је сушење. Најважније је да су махуне здраве сочне и без "конаца". Прво се 5-10 мин. потопе у кључалу воду , а потом суше у рерни на 70-75 степени. Нижа температура се не препоручује, јер може започети процес кварења.

Осушене махуне се пре употребе оставе четири пет-сати у млакој води и затим најчешће припремају као вариво или салата.



Основна и предсетвена обрада земљишта за пострну сетву обавља се одмах после скидања усева који најраније стижу (спанаћ, грашак, јечам, пшеница и др.), а састоји се од орања и култивирања.

Боранија и пасуљ припадају истој ботаничкој врсти у којој су, с обзиром на начин коришћења, формиране сорте са квалитетном махуном без “конца” и пергаментног слоја, које зовемо боранија, и сорте са квалитетним, зрелим зрном различитог облика, величине и боје, које зовемо пасуљ.

Боранија доспева за 45-70 дана (пасуљ до 120 дана). Разликујемо ниске сорте бораније и пасуља (50-60 cm) и високе сорте (преко 3 m) коjе се гаје уз потпору (притку).

Ниске сорте бораније гаје се без потпоре и одликују се раним сазревањем, добрим приносом и квалитетном махунама. Погодне су за гајење као главни, али и пострни усев. Веома су распрострањене сорте пикер, галатин 50, фаворит, харвестер, нијагара, спрајт и домаће сорте панонка, сана и јасеница. За бербу најраније стиже паланачка рана. Од жутих сорти позната је златна оловка.

Од високих сорти највише се гаји путерка, крупног, тамномодрог семена, чије махуне достижу 15 cm, затим старозагорски чеп, прошаране махуне и др.

С обзиром на кратку вегетацију (60-70 дана) , боранија представља интересантну културу за стакленике и пластенике. При гајењу у јесен или у пролеће могу се користити објекти без грејања, а у току зиме и раног пролећа само објекти са грејањем, јер је боранија топлољубива култура, којој је за раст и развој потребна температура од 20 до 22 степена.

За јесењу производњу бораније (жуте ране сорте) сетва се обавља крајем јула и почетком августа, а доспева у октобру и почетком новембра. Пролећна производња почиње сетвом крајем фебруара и бербом у априлу.

За производњу бораније земљиште се ђубри са 10-20 g NPК ђубрива на m2, а затим се обавља сетва у дворедне пантљике са растојањем између пантљика 60 cm, између редова 20 cm и у реду 4 cm. Оваква сетва омогућује везивање биљака (високе сорте) уз потпору и нормалну негу усева.

Осим редовног заливања сваких 7-10 дана и 2-3 окопавања у фази 3-4 листа, обавља се прихрањивање у фази 4 листа, и друго у фази цветања са 20 g NPК ђубрива на м2.

Берба бораније је сукцесивна, али мора бити благовремена како би се добила квалитетна махуна. Принос зависи од сорте и времена бербе и креће се од 1 до 1,5 kg/m2.