Семенске кртоле морају бити добро припремљене за садњу. То подразумева добро пробирање кртола и одбацивање оних које су захваћене трулењу. Одабране кртоле треба ставити на наклијавање, а пред саму садњу извршити још једно пробирање и одбацивање кртола са слабим клицама. Под правилно наклијалим кртолама подразумевамо да је већина окаца на кртоли клијала и дала чврсте зелене клице које се тешко одвајају од кртоле и чија је дужина од 1,5-2,5 cm.

Кртоле се наклијавају тако што се 5-6 недеља пре садње распореде у танком слоју у гајбице у осветљеном простору при температури 12-15ºC.

Наклијале кртоле у односу на ненаклијале имају велике предности, а главне су:

1/ побољшава се физиолошко стање семенских кртола,односно убрзуавају се све наредне фазе развоја за око 15 дана,

2/ благовремено се откривају кртоле са нитавим клицама те се могу издвајати и тако смањити број закржљалих биљака у гајеном усеву,

3/ биљке раније ничу па су мање изложене нападу болести,а нарочито црне краставости (Rhizoctonia solani),

4/ биљке се брже укорене и боље искоришћавају зимску влагу,

5/ повећава се принос и проценат сувих материја у кртолама кромпира.



Ненаклијане кртоле, посађене на умерено влажном и довољно топлом земљишту долазе у фазу клијања и ницања за 20-22 дана при повољним временским приликама. Употребом наклијалих кртола за садњу скраћује се период од садње до ницања биљке на 14 дана.

Садња кртола у хладном и влажном земљишту продужује се период од садње до ницања, чиме се повећава опасност од појаве болести на матичним кртолама и појава празних места у каснијем периоду пораста кромпира.



Садња кромпира у зависности од променљивих климатских услова и стања земљишта обавља се у широком временском раздобљу: од треће декаде фебруара до друге половине маја. Потребна дубина садње може се постићи само на добро припремљеном земљишту, тако да горња ивица кртоле буде на око 3-4 cm испод површине ораничног слоја и покривена слојем земље 6-8 cm.

Кромпир се у лаким земљиштима сади нешто дубље у односу на тешким земљиштима. Земљиште испод и изнад посађене кртоле треба да је у растреситом стању.

Садња се обавља ручно или полуаутоматским и аутоматским садилицама, којима се истовремено саде кртоле, покривају земљом, дозира потребна количина минералних ђубрива, уз примену средстава за заштиту кртола од земљишних штеточина. Основни предуслови за правилну машинску садњу су уједначена величина семенских кртола и добро припремљено земљиште.

Количина семенских кртола контролисаног порекла по јединици површине зависи од његове крупноће (22-55 mm.) и густине садње. Обично се те количине крећу од 1.800-3.500 kg/hа.


Новица Миленковић, дипл.инг.пољ.



Уколико се кромпир производи за свежу рану потрошњу одабирају се ране сорте које имају кратку вегетацију, брз пораст и брзо образују покожицу. Произвођачи раног кромпира настоје да наклијава њем кромпира и садњом у раним роковима употребљавајући агротекстилне фолије, смање дужину вегетационог периода и тржишту понуде рани кромпир у време када могу остварити највећи профит.


За рану производњу, препоручује се садња наклијалог семена са развијеним клицама од 1-2цм.


Окца би требало да буду отворена и клице би требало да буду видљиве, обојене зелено-жуто или др.(сортна особина). Уколико се обави садња кртола са недовољно развијеним окцима , кромпир ће превише споро ницати и стабљике су тада лако подложне нападу микро-организама. Наклијавање омогућава, рано, уједначно ницање, уједначен усев и рано образовање кртола.


Брз развој биљке остварује предност у односу на појаву болести (Rhizoctonia) и корова што свеукупно резултује умањењем ефеката суше и високим приносима. Наклијавање такође обезбеђује раст великог броја стабљика семена кромпира што обезбеђује већу употребну вредност семена. Да би смо били сигурни да су предности наклијавања семена искоришћене у потпуности, процес наклијавања мора бити усаглашен са климатским условима и временом садње. Семе би требало да буде наклијало на одговарајући начин како би клице биле снажне и јаке у време садње. Одмах након вађења кромпира, кртоле улазе у фазу мировања. Дужина овог периода варира од сорте до сорте и зависи од услова гајења, зрелости и оштећења самих кртола.















Други важан фактор су услови складиштења: температура, релативна влажност и светлост. Након стања дормантности, појављују се вршне клице (апикална доминантност). Фаза клијања је знак физиолошког стања кртоле. Појава вршне клице је прелазно физиолошко стање од дормантности (мировања) до пуног клијања. У овој фази клијање осталих окаца је сузбијено. Након извесног времена образују се клице из осталих окаца. Оне ће условити појаву изданака а сама кртола и даље остаје чврста. Дуги, танки изданци и мека кртола карактеришу крајњи физиолошки стадијум – фазу старења. Када је кртола у овом стадијуму, она више није погодна за семенску производњу.


Уколико су кртоле током периода складиштења, формирале вршну клицу она се мора уклонити да би омогућила кртоли да продукује још изданака. Са наклијавањем семена отпочиње се 4 недеље пре садње.

Процес наклијавања почиње одлагањем семена кромпира у плитке дрвене или пластичне гајбе. Оне се слажу једна на другу како би се кртолама осигурао добар проток ваздуха и светлости(у периоду каљења). Поред гајби за наклијавање се могу употребљавати и висеће вреће. Ради прекидања периода мировања, кртоле се излажу температурном шоку. Период излагања повишеним температурама зависи од зрелости семена, времена сетве, сорте, услова ускладиштења и жељеног броја стабљика.


Температура се повећава на 18-20 ºC у корацима од 1-2 ºC дневно, у периоду од две недеље. Овај део процеса наклијавања се обавља у мраку. Потребно је одржавати константну температуру и добру вентилацију током клијања док се не формирају клице од неколико mm до пола сантиметра. Овај стадијум карактерише висока осетљивост клице на механичка оштећења. Као резултат наклијавања, кртоле имају велик број клица које су веома слабе и подложне ломљењу. Да би се садња обавила успешно мора се осигурати да не дође до губитка клице приликом манипулације садним материјалом током садње или пропадања клице у земљишту.


Овако наклијале кртоле се подвргавају процесу „каљења“. Поступак каљења се проводи тако што се наклијале кртоле одлажу у светлој, добро вентилисаној просторији при теператури око 10 ºC две недеље. Снижавање температуре и излагање светлости (природна или вештачка) ће успорити раст клица док се развој кртола наставља. Ово ће иницирати развој листова столона и корена и формирање хлорофила. Клијанци ће након „каљења“ остати релативно кратки (1-2cm) и чврсти.




Ненад Нешовић