Роткви (Raphanus sativus var. niger) се приписују бројна позитивна деловања на организам те одавно постоје бројни домаћи рецепти за лечење прехладе и кашља, поспешивање отпорности организма и апетита те ублажавање тегоба код болести бубрега, жучи и јетре.


Иначе, у прехрани се ротква најчешће конзумира у свежем облику нарендана као салата или у комбинацији с другим намирницама (мрквом, киселим краставцима, јабукама, маслинама, јајима, маслиновим уљем, свежим сиром).


Много познатији представник рода Raphanus на јеловнику је ротквица (Raphanus sativus var. sativus), која иако богата минералима и витаминима, према хранидбеној вредности заостаје за ротквом. Обе врсте узгајају се због задебљалог хипокотила, односно, хипокотилског гомоља, који може бити округлог, ваљкастог и конусног облика. Боја хипокотила роткве најчешће је црна, док је унутрашње ткиво беле боје. У земљама северне Европе, где се ротква континуирано конзумира током целе године, осим црно обојених култивара узгајају се и култивари беле, жуте, смеђе или љубичасте боје с белим или црвеним унутрашњим ткивом. Хипокотил ротквице је најчешће црвене или љубичасте боје, али има и двобојних (црвенобелих) култивара.


Као стари и проверени рецепт најчешће се спомиње припрема роткве с медом како би се ублажио пикантан и љути укус овог поврћа. Хипокотил роткве се издуби, а издубљени простор се испуни медом и остави стајати преко ноћи те се добијени сок следећег дана може конзумирати.






УЗГОЈ ДИРЕКТНОМ СЕТВОМ

Оптималне температуре за узгој ових врста су од 15 до 18 °С и њихова доступност на тржишту ограничена на раздобља године с умереним температурама. Високе температуре и недовољна количина падавина у условима дугог дана изазивају развој сунђерастог ткива у унутрашњости хипокотила. Такође, наведени услови могу резултирати и формирањем дрвенастих станица те прелазом у генеративну фазу (прорастање) при чему може и изостати формирање задебљалог хипокотила. Обе врсте узгајају се директном сетвом.


Код нас се најчешће узгајају каснији култивари роткве који се сеју током јула,а за бербу доспевају за 70 до 80 дана. У подручју северне Европе чест је пролећни узгој овог поврћа те се сетвом током марта и априла остварује берба задебљалог хипокотила за 50 до 60 дана. Млада пролећна ротква мањег је промера, на тржиште обично долази у везицама. Код узгоја пролећних култивара препоручује се већа густина склопа (20 до 25 × 10 cm), док се јесењи култивари сеју на размак редова 30 до 45 cm. Ротквица се најчешће сеје на размак редова 10 до 20 cm те унутар реда од 2 до 5 cm. За квадратни метар потребно је од 2 до 3 g семена. На мањим површинама уобичајена је и сетва омашке при чему је најчешће потребно провести проређивање.


У повољним условима ротквица може доспети у технолошку зрелост за 20 до 40 дана због чега је, током пролећног и јесењег раздобља, континуираном сетво м сваких 10-15 дана могуће остварити 3 до 4 бербе. За остварење просечног приноса од 100 kg/100 m2 роткве препоручује се ђубрење са 0,25 kg N, 0,1 kg P2О5 и 0,5 kg К2О. Код примене превелике количине азота може доћи до наглог раста и сунђерасте структуре задебљалог хипокотила, бујног раста лисне масе и смањеним развојем хипокотила. Роткве као и лиснато поврће имају изражену способност акумулације нитрата (> 2500 mg/kg свеже материје) те прекомерно ђубрење азотом може резултирати смањењем нутритивног квалитета овог коренастог поврћа.


Нега током вегетације подразумева редовито натапање, плевљење и окопавање усева како би се остварио што бољи принос. Код роткве се при берби уклања лишће, хипокотил се пакује у мрежасте вреће или гајбице. Ротквица на тржиште најчешће долази у везицама при чему промер хипокотила тржишне ротквице варира од 2 до 4 cm, а са 1 m2 може се остварити 15 до 20 везица. Прекривањем усева у раним пролећним роковима сетве може се поспешити берба ротквице.


Посљедњих је година у свету све чешћи и хидропонски узгој ротквице јер се контролисањем абиотских фактора може утицати и на нутритивни квалитет те остварити већи приноси у односу на узгој на земљи. Уједно, смањен је утрошак људског рада и воде за прање поврћа при берби и примарној доради.



Сања Фабек, дипл. инг. агр.