Како постићи равнотежу између “штеточина” и “корисних инсеката” у врту је велики изазов за свакога ко жели обрађивати свој врт без хемијских средстава. Јер, чист врт без корова и наметника измишљотина је хемијске индустрије која жели продати своје производе за сузбијање истих. Свако ко је мало више сагледао природу око себе почиње схватати да то није тако у природи и да таква идеја није одржива.

У природи постоји савршена равнотежа и све што постоји око нас јако је битна карика у врло крхком ланцу исхране. Само за човека који гледа на природу с материјалне стране и све гледа с аспекта зараде, сматрaће неке врсте “штеточинама”, јер му праве економску штету на “екслузивно његовим” плодовима . У природи нико није изричити власник ничега, а и те “штеточине” су неопходне, јер како ће иначе преживети и оне врсте које су нам корисне? Па тако на пример и муве и комарци имају битну улогу у биосистему , као храна жабама и птицама.

Дакле не можемо циљано уништавати неке врсте јер нама сметају, и не утицати на остатак биосистема. Исто тако, применом хемије не уништавате само “штеточине”, уништавате и корисне инсекте , трујете земљу, и на крају, и себе. Стога, све више људи се окреће разним алтернативама, јер не желе тровати сами себи храну.


Постоји мноштво разних рецепата за прскање против ваши , од коприве, пелена, љутих папричица … али о њима нећу сада писати. Има много рецепата на интернету па можете покушати. Током проматрања свог биоврта годинама, приметио сам да биљне ваши, поготово оне црне које су и заправо у врту најчешће, прeферирају неке врсте поврћа, али и неке врсте “корова”. И тако сам полако почео развијати своје технике мамаца за ваши у врту. Црне ваши најчешће нападају боб, спанаћ , блитву, пасуљ и махунарке. Али, како сам приметио кроз више година, црне ваши више воле белу лободу и камилицу, па ће пре населити њих него остало поврће. И тако сам те биљке почео користити као природне мамце за ваши у врту.


Бела лобода – chenopodium album, биљка коју многи сматрају коровом, заправо је јестива биљка – одлична за салате, а млади се изданци могу кувати као шпаргле. Не тако давно била је пуно чешће на столовима као честа намирница, у прошлости, након рата чак је и спасила многе од глади, данас нажалост њена је храњивост позната само зналцима. По свом саставу пуно је богатија витаминима и минералима од спанаћа, а припрема се исто. Али са самониклим биљем треба бити опрезан: постоји још неколико врста лободе које су јој сличне али нису јестиве – смрдљива или опора лобода и срцолисна лобода, а постоји и гроздаста лобода чије етерично уље садржи отровне материјом – најбоље их можете открити по неугодном мирису након што лист протрљате прстима.


Белу лободу ћете најлакше препознати по белом праху на врху биљке тј на најмлађим изданцима, и са прстима можете скинути тај бели прах. По том белом праху је и бела лобода добила назив.

Немојте белу лободу сматрати само досадним коровом којег треба чим пре исчупати и макнути из врта, њена корист је вишеструка. Од разних укусних јела и зелених сокова, па све до мамца за ваши. Дакле оставите неколико биљака у врту, поготово оне у близини поврћа које иначе нападају црне ваши. Приметићете да ће ваши највише бити на лободи, и тако постоје велике шансе да вам остало поврће остане поштеђено напада , немојте сматрати ову методу 100% ефикасну. Али из мог искуства, преко 80% је ефикасна , дакле стварно вреди испробавати.



Такође, јако је битно пратити како се ваши шире и понашају на лободи, јер док се јако размноже увек постоји шанса да пређу на остало поврће, па у таквом случају исчупајте и макните ту лободу препуну вашију из врта, и најбоље спалите.


Оно најбитније што морате знати је и то да док се појаве ваши, доћи ће и бубамаре, природни непријатељи биљних вашију. Ако мало боље осмотрите ситуацију у врту, видећете да након што су дошле ваши, дошле су и бубамаре хранити се њима, и ту се онда оне и размножавају. И тако се ствара природна равнотежа у врту у којем је свака врста део ланца исхране.



Након неколико година посматрања и експеримента не могу рећи да знам како с лободом, камилицом и бубамарама направити савршено стање у врту да немам штете од вашију и да имам таман толико бубамара колико ми треба, али посматрам и учим. Засад ми највећи изазов представља колико лободе оставити у врту, и кад је тренутак да јe макнем из врта јер су се ваши превише рашириле. Јер, ако макнем све и направим савршено уредан врт, нема разлога да бубамаре дођу у врт, али ако оставим превише лободе она је превелика и зарасте врт, и ако се ваши превише размноже, нападају и остало поврће. Углавном интервенишем кад стварно прелазе на остало поврће, али се трудим остатак лободе с вашима оставити у врту, да буду храна бубамарама.


Бела лобода најчешћа је на површинама која се интензинвије обрађују, тј преоравају или прекопавају. У биоврту који не преоравам и јако мало копам је пуно ређа, али ту ми заправо више ниче камилица која се сама засејава, па тако на тим површинама за сврху мамца користим камилицу, исто тако ваши више воле њу.


Стога, ако досад нисте, време је да погледате на “корове” и “штеточине” из мало друкчијег угла . Камилицу и лободу врло је корисно имати у свом врту, јер те биљке нипошто нису само досадни корови који сметају вашим усевима, него од њих можете имати вишеструку корист, и за себе и за ваш врт .