Непрекидним гајењем усева у великој мери искоришћава се земљиште тако да се мора водити рачуна о нјеговој плодности, односно обнављању.Одговарајућим плодоредима би требало обезбедити не само одржавање, него ако је то могуће, и повећање земљишне плодности на дужи рок.
Очување биодиверзитета и генетичке разноврсности даје органској пољопривреди шири и трајан значај у оквиру мера заштите екосистема.

Након читања овог поглавља произвођач ће добити одговоре на следећа питанја:
- Шта је плодоред?
- Која су правила и сврха плодореда?
- Како се гаје међуусеви?.



Биодиверзитет представља разноврсност биљног и животињског света. Очување биодиверзитета и генетичке разноврсности даје органској пољопривреди шири и трајан значај у оквиру мера заштите екосистема.

Шта представља екосистем?
Екосистем представља јединство биоценозе и биотопа. Животна заједница у природи мора заузимати неки простор у коме чланови те заједнице задовољавају своје потребе: крећу се, узимају храну, дишу, налазе заклон или заштиту итд. Тај простор назива се биотоп и њега насељавају припадници одговарајуће биоценозе. Биоценоза (животна заједница) представља биолошки систем образован од популација различитих врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама.

Које последице проузрокује употреба хемијских средстава (минерална ђубрива, пестициди) у пољопривреди?
Код већине земаља са развијеном пољопривредом највећи проблем је претерана употреба хемијских средстава и њихово испирање, односно загађење воде за пиће, језера, река и мора. У органској пољопривреди ђубрива се користе само уколико су природног порекла и са дуготрајном реализацијом, чиме се избегава загађење животне средине.


Шта је плодоред и који је његов значај у органској биљној производњи?
Плодоред је организовано смењиванје усева на истој парцели у току одређеног броја година , има посебну улогу јер значајно смањује појаву биљних болести, штеточина и корова. Непрекидним гајењем усева у великој мери се искоришћава земљиште, тако да се мора водити рачуна о његовој плодности, односно обнављању. Одговарајућим плодоредима би требало обезбедити не само одржавање него ако је то могуће, и повећање земљишне плодности на дужи рок.

Због чега крмне и легуминозне биљке заузимају 30-50% плодоредних површина?
Очуванје земљишне плодности у систему биолошког ратарења остварује се ресурсима са самог газдинства, а у том смислу, велики значај придаје се плодореду и његовој фитосанитарној улози. У структури плодореда крмне и легуминозне биљке заузимају 30-50% плодоредних површина што доприноси чвршћој вези између ратарства и сточарства. Плодоред у овом систему доприноси билансу азота, сузбијању корова, болести и штеточина, обезбеђењу сточне хране и заједно са обрадом земљишта, стабилизацији активних материја. У оваквим плодоредима са високим уделом трава и легуминоза иде се ка тежњи „да се не храни биљка, већ земљиште као извор живота и биолошки активна средина“, јер се тиме обогаћује земљиште органском материјом, поправља земљишна структура и заснива режим исхране биљака.



Која је основна сврха плодореда?
Плодоред има вишеструку вредност, а његови основни задаци су:
- одржавање плодности земљишта, односно допринос његовој структури, садржају азота и хумуса;
- регулација болести, штеточина и корова;
- смањење губитка хранива испирањем;
- спречавање и минимализација ерозије.

Каква су правила код плодореда?
1. Културе са дубоким кореновим системом треба узгајати након оних са плитким, како би се одржала добра структура, прозрачност и оцедитост земљишта.
2. Мењати културе које производе малу и велику биомасу корена – оне са великом биомасом снабдевају организме земљишта (травно-детелинске смеше).
3. Мењати културе које фиксирају азот из атмосфере са онима које га троше. На овај начин ће се обезбедити велики део потреба у азоту.
4. Где год и кад год је могуће, треба примењивати предсетву, подсетву, накнадну сетву, међусетву и зеленишно ђубрење, како би земљиште било стално под зеленим покривачем. Овим се спречава закоровљеност, стварање покорице, испирање хранива, ерозија, а побољшава структура земљишта.
5. Мењати лиснате и коренасте културе, житарице, како би се смањила закоровљеност.
6. Где год постоји опасност од заразе одређеним биљним болестима или штеточинама, треба избегавати сетву или садњу култура које су на њих осетљиве. Овде треба поштовати правила о минималном броју година након којих нека култура може поново доћи на исто место.
7. Треба употребљавати смешу култура, односно различитих сорти исте културе, како би се повећала генетска и остала разноликост.
8. Мењати пролећне и јесење, односно јаре и озиме културе. Овим се постиже боља контрола корова и распоред рада.

Пример плодореда у повртарству
- Прва група
врсте које се обилно ђубре стајњаком (врежасте врсте, купусњаче, парадајз, паприка, плави патлиџан, целер, празилук, бели лук)
- Друга група
врсте са мањим захтевом за стајњаком и често се гаје друге године после уношења стајњака (коренасте врсте, црни лук, салата, спанаћ, ротква, ротквица)
- трећа група
врсте које обогаћују земљиште азотом (грашак, боранија, пасуљ, боб)




Треба избегавати увођење у плодоред једне за другом повртарских врста које припадају истој породици због тога што оне најчешће имају исте непријатеље – инсекте и болести. То нарочито важи за парадајз, плави патлиџан и кромпир, затим за коренасто поврће (шаргарепу, першун, целер и паштрнак) као и за краставац.

Пример плодореда у ратарству
Прва година - (окопавине-кукуруз, кромпир...)
Друга година - (стрна жита)
Трећа година - (једнододишње и вишегодишње легуминозе)

Значај гајења међуусева
Међуусев представља усев који поред главне културе, гајите у међуредном растојању вашег воћњака, повртњака... (нпр. детелина, пасуљ у воћњаку). Позитивни ефекти саживота више усева су различити:
- користи се расположиви простор на најбољи могући начин;
- смањују се трошкови ђубрења (гајењем легуминозних биљака које обогаћују земљиште);
- чува се земљишна влага и спречава се испирање хранива;
- поправљају се физичке, хемијске и биолошке особине земљишта;
- спречава се ерозија (гајењем биљака са дубоким кореновим системом као што је нпр. луцерка);
- смањује се употреба пестицида;
- утиче на очување квалитета воде.

Да ли треба редовно косити траву у међуредном простору?
Траву треба редовно косити да не би узимала много хранива, али треба је оставити нпр. у воћњаку да се не би износиле органске материје са тих површина.

Како међуусев може да утиче на смањење ерозије?
Усеви густог склопа штите земљиште од пљускова и спречавају разбијање земљишних агрегата (земљишне структуре).



Шта представља здружена сетва усева и које су њене предности?
Здруживање усева је један од добрих алтернативних начина заштите и очувања природних ресурса. Као предности на страни оваквих система наводе се: повећана продукција биомасе и приноса, боље коришћење расположивих ресурса, мање штете од корова, болести и штеточина, већа стабилност система, боља и разноврснија исхрана лјуди и животиња, сигурнији приходи не само у ратарству, већ и у повртарству.Код нас се у производњи често среће здружена сетва кукуруза и пасуља, јарог јечма и црвене детелине, овса и грахорице, кукуруза и тикава итд.

Зашто су у повртарској производњи значајни “добри и лоши суседи”?
Осим општих захтева биљака према еколошким условима (температура, светлост, падавине, земљиште и др.), биљке се гаје као мешане врсте (ред до реда или различите врсте у реду) које заједно хармонично расту. Коренске излучевине или мириси једне врсте могу штитити другу врсту од болести и штеточина. Зато, треба обратити пажњу приликом сетве или садње које су биљке добри, а које лоши суседи.

Пример добрих и лоших суседа :
Врста - са врстама
Бели лук - Парадајз, цвекла, шаргарепа, пасуљ
Блитва - Ротква, ротквица, шаргарепа, боранија
Црни лук - Црни лук, бели лук, краставац
Краставац - Црни лук, пасуљ, целер, цвекла, салата
Кромпир - Спанаћ, келераба, боранија
Парадајз Спанаћ, целер, ротквица, ротква, салата

Врста - немогући суседи
Краставац - Ротква, ротквица
Кромпир - Парадајз, целер, цвекла, грашак
Празилук - Пасуљ, цвекла, грашак, боранија
Црни лук - Боранија, пасуљ
Парадајз - Кромпир, грашак