Рен је повртарска култура која се узгаја због љутог, задебљалог подземног стабла ( корена),али је и лишће такође јестиво. За разлику од корена,мање је љуто, а богато је витаминима,хлорофилом и минералним солима. Користи се као додатак салати и у облику варива. Лековита својства рена користе се у лечењу бронхитиса, асме, јетре, опеко тина,херпеса, а штити и од прехладе.То је вишегодишња биљка, која у другој години развија цветоносно стабло.Међутим, за исхрану се користи корен једногодишњег или двогодишњег рена.


Оптимална температура за раст је 17-20 С, а клијање и ницање започиње већ на 3-4 С. Добро подноси хладноћу, али младе биљке страдају већ на -6 С.

Има скромне захтеве према светлости,тако да успева и на засењеним местима,али због велике лисне масе потребно му је доста воде. Међутим, у условима превелике влаге постане воденаст и често трули, док при недостатку воде квалитет корена опада. Рен најбоље успева на плодним, средње лаким, односно средње тешким земљиштима, са неутралном или слабо киселом реакцијом земљишта, рН 6,5-7. На тешком земљишту корен се грана, криви и веома је љут, док на сувише лаком није укусан. Посебно су добре речне долине, због повећане влажности ваздуха и земљишта.


Долази на прво место у плодореду, када се узгаја као једногодишња култура. Најчешћи и најбољи предусеви су стрна жита, посебно пшеница, затим махуњаче, односно разне легуминозе. Он није добар као предусев, јер се регенерише и постаје коров. Због тога, после рена треба гајити траве, односно културе са јаким кореном и великом надземном масом, (кукуруз, сирак,тикве,сунцокрет...),а у циљу уништавања самониклих биљака.

Семе се тешко формира и зато се углавном размножава вегетативно, односно кореновим резницама, које се добију од бочних жила. Резнице се припремају током вађења рена, обично у касну јесен.



Да би се избегло обрнуто постављање у земљу, горњи крај се пресече равно, а доњи укосо.Резнице могу да се саде касно у јесен или се до пролећа чувају на хладном месту, најбоље у влажном песку, за пролећну садњу. Углавном се користи пролећна садња, али рен добро подносии јесењу садњу. Од једне биљке се у просеку добије 3-4 резнице, а може и више. Добар принос остварују када су око 1 cm дебљине и дужине 20-25 cm.

Након вађења рен треба што пре да се ускладишти. Код брзе потрошње, одмах се чисти од земље и уклањају се жиле од којих ће се припремати резнице. Најчешће се чува у подруму или трапу, али се због лакшег контрoлисања температуре, влажности ваздуха и здравственог стања корена, препоручује чување у подруму. Оптимални услови складиштења су у хладњачама или специјалним складиштима, на температури од 0-10 C, при релативној влажности ваздуха од 85-90%.

Најчешће се сади у бразде, на дубини од око 10cm. Препоручује се коса садња,а врхови резница треба да буду 5-6cm испод површине земље.


Код ђубрења, користе се органска и минерална ђубрива. Рен најбоље успева уз ђубрење органским ђубривима, а стајњак се уноси у јесен заједно са дубоким орањем. Минерална ђубрива се користе пред садњу рена и у току вегетације.

Азот утиче на раст лишћа, а посебно корена, али преобилним ђубрењем азотом потенцира се раст лишћа на рачун корена, продужава вегетација и погоршава хемијски састав корена.


Фосфор је важан за формирање корена, а калијум за оптималан садржај суве материје, шећера и отпорност биљака.

У почетку вегетације више се троши азот, у фази дебљања корена калијум, док је узимање фосфора прилично равномерно. Начин ђубрења и количина минералних хранива зависе од плодности земљишта и типа производње.

Висок принос се постиже квалитетном основном обрадом на дубини 20-25 cm.

Гаји се на равној површини, док су банкови погоднији за теже и влажно тло. У току вегетације треба одрадити 2-3 окопавања, с тим да се прво окопавање уради десетак дана након ницања, а у повољним временским условима рен никне за 20-25 дана.

Биљке се у вегетацији штите од корова, болести и штеточина и неколико пута култивирају, прихрањују и заливају. Принос достиже 10-15 t/hа, од чега је око 60% тржишни рен, а остатак се користи као резнице.


Потражња за прерађевинама од рена је стално присутна,а зимско доба је време када се конзумација прерађеног рена повећава.







Бранка Николић, дипл. инг.