Ово здраво па чак и лековито поврће може се убрати од раног пролећа па све до касно у јесен. Келераба је двогодишња биљка и због одређених температурних променама у каснијим периодима, могла би одмах да процвета, односно оде у семе. Слична је као и остале купусњаче, значи узгаја се из расада и то прве сетве у рано пролеће иду под фолијом док се касније расад може производити на отвореном. Биљка за ницање тражи услове где земља треба да буде 20 степени и да се одржи одговарајућа влага.



Крајем марта келераба се може гајити на отвореном директно из семена, овај начин има своје предности али и недостатке. Предности су те што нема расађивања па уз мало проређивања биљке брзо напредују, али пак због већег простора отежана је заштита и наводњавање.


Земљишта на којим се узгаја келераба не треба да буду превише нађубрена, посебно не азотом и стајњаком, јер при већем садржају ових хранива јабучице пуцају. Садња је у редовима, међуредно растојање је 30, а између редова 10 центиметара. Мере неге су уобичајне, међуредна обрада, наводњавање, заштита и тд.


Келераба се обично вади 30-40 дана након расађивања, а најукуснија је када је величине јабуке. Корен не трпи сушу, у недостатку влаге корен постаје тврд и добија горак укус, а такође и велика влажност не одговара јер тада корен пуца.



Видели смо из горе наведеног да је келераба биљка коју повртари требају чешће да гаје, јер ова биљка није нарочито захтевна, а јако је укусна и здрава биљка.





Владица Стефановић, дипл.инг.пољ.