Улога земљишта је да биљке директно снабдева нутријентима. Нутријенти су растворени у земљишту у облику наелектрисаних честица које биљка адсорбује.Тако се земљиште сматра четверофазним дисперзним системом, састављеним од следећих фаза:

-ЧВРСТУ ФАЗУ: чини га минерални део ( полиминерални )
-ОРГАНСКИ ДЕО: претежно је састављен од хумусних колоида и жемљишних микроорганизама
-ТЕЧНУ ФАЗУ: коју чини вода
-ГАСОВИТУ ФАЗУ: коју чини ваздух

Живу фазу чине земљишни микроорганизми

Хранљиве елементе у земљишту чине :



ОРГАНОГЕНИ ЕЛЕМЕНТИ :

1.Угљеник
2. Кисеоник
3. Водоник

МАКРОЕЛЕМЕНТИ :

АЗОТ (N)
ФОСФОР (P)
КАЛИЈУМ (К)
КАЛЦИЈУМ (Ca)
МАГНЕЗИЈУМ (Mg)
СУМПОР (S)
ГВОЖЂЕ (Fе)
АЛУМИНИЈУМ (Аl)
НАТРИЈУМ (Nа)
ХЛОР (Cl)
СИЛИЦИЈУМ (Si)

МИКРОЕЛЕМЕНТИ:
ЦИНК (Zn)
БОР (B)
МАНГАН (Mn)
МОЛИБДЕН (Мо)
КОБАЛТ(Cо)

Да би неко земљиште било супстрат за гајење биљака, мора бити плодно. А оно је плодно ако биљкама пружа довољно храњива, воде, кисеоника и топлоте.

Културно земљиште мора у потребној мери да садржи биљна хранива и у облику приступачном за биљке.


Неповољно је како веће испирање, тако и прелажење хранива у неактиван облик. Једнако је неповољно превелико накупљање активних хранива. Пољопривредно земљиште мора имати довољно физиолошки активне воде и кисеоника. Обнављање количине кисеоника постиже се аерацијом земљишта.


Валентина Алексић,
дипл.инг. мелиорација земљишта и вода