Главице овог укусног поврћа садрже двоструко више витамина C него купус, али имају и витамине B1, B2 и К, протеине, минерале и угљене хидрате.

Кељ пупчар или прокељ је двогодишња биљка. У првој години развија стабло са спирално распоређеним листовима у чијем пазуху се образују главице. У другој години из главица израстају цветоносна стабла која доносе семе слично семену осталих купусњача.

У нашим климатским условима кељ пупчар се гаји као пострни усев, после кромпира, грашка и стрних жита, на сличан начин као касни купус. Може да се гаји из расада или директном сетвом.

За јесењу потрошњу се сеје у другој половини априла, а на стално место расађује крајем јуна, док се за зимску употребу сеје и расађује 20-так дана касније на растојању од 60 cm. У току вегетације негује се попут осталих купусњача.



И здраво и укусно, а и лако за узгој

Редовно се наводњава и међуредно обрађује. Пре почетка формирања главица препоручује се закидање врхова стабла, јер се тако подстиче њихов развој и чврстина. С обзиром на то да добро подноси мраз, главице се образују најбоље с јесени када су дани ведри а ноћи прохладне са благим мразевима. Ако је време топло главице се слабо развијају и нису чврсте.

Овом поврћу не прија ни обилно ђубрење стајњаком или азотом, јер се и тада главице слабо развијају и остају меке. Први знак да је време за бербу јесте пожутело лишће које треба одмах отклонити.

Постепеном бербом, која може да траје од септембра па све до пролећа, продужава се период убирања и повећава принос биљке.