Да би се кренуло у пластеничку производњу треба подићи пластеник. Прво важно питање је колики пластеник и која производња. У многоме одговор на прво питање, је условљен површином земље којом располаже потенцијални инвеститор. При томе саветујемо, да површине земље, буду знатно веће од самог пластеника из разлога евентуалног проширења површина под пластеником. Ово је пре свега практично питање, јер када се пластеник подигне, свуда око њега се повећавају цене земље, па су онда инвестиције за куповину земље много веће него да се то земљиште купило пре самог почетка инвестиције.

На већој површини могуће је направити и идејни план са тачно предвиђеним фазама проширивања производње и сагледати све могућности за то у самом старту. Када је то предвиђено много је лакше уклапати све системе инфраструктуре њихов положај и орјентацију. Наравно да ли ће се површине у односу на првобитне повећавати зависи првенствено од финансија и жељених површина али у пракси свако ко је подигао одређену површину пластеника исту је кроз извесни временски период повећавао.

На тој површини осим пластеника треба предвидети путну мрежу око пластеника са прљавим путевима уласка сировина и чистим путевима изласка готовог производа,ово је посебно битно ако се уводе одговарајући стандарди и ако се жели испоштовати процедура производње здравствено исправне хране .

Путеви морају бити тако планирани да се пластенику лако може прићи са свих страна. Такође треба предвидети канале или упојне јаме, за скупљање воде насталих од атмосферских падавина. Добро би било да се та вода касније користи у производњи,и још боље да се ако је производња у хидропонији у тим каналима или упојној јами слива и дренажа тј вода и у њој растворена минерална ђубрива која су остала неискоришћена од стране биљака. У затвореним системима исте се враћају поново у производњу, али се предходно овакав раствор дезинфикује.

Ако се не враћа назад у процес производње овакав раствор се може користити за прихрану других усева без дезинфекције, али код усева који немају заједничке болести са гајеном биљном врстом у пластенику. Код производње на земљи сакупљена је само атмосферска вода која се без додатних мера може вратити у производњу и представља најквалитетнију воду за наводњавање. Да би се вода сакупила пожелјно је да канали тј јама буду обложени фолијом.

Када је реч о води треба истаћи да њен квалитет и количина могу одређивати колике површине пластеника планирати, мада се и квалитет и квантитет воде могу различитим мерама елиминисати као ограничавајући фактори (монтажни базени, скуплКанје атмосферских падавина, реверзибилна осмоза итд). На површини предвиђеној за подизанје пластеника мора се предвидети место за трафостаницу, агрегат, котларницу водећи рачуна, да ови објекти не праве засену у пластенику, односно о доминантним ветровима збок наношенКа пепела на покривку пластеника када се за грејанКе пластеника користи биомаса, дрво или угалК. За заштиту од јаких ветрова, снежних сметова итд. треба предвидети место подизања ветрозаштитних појасева,такође водећи рачуна о засени.



На површини треба евентуално наћи место и за депонију органског отпада који се у пластеницима ствара у великој количини или за одлагање примера ради камене вуне код производње у хидропонији.

Површине које сматрамо оптималним за пластенике као породичног бизниса. где би сви чланови петочлане породице радили без радника са стране је до 4000 м2. Површине које омогућавају самостални наступ на страном тржишту уз задовољење квалитета, квантитета и континуитета су најманје 50 000м2. Инфраструктура за површину од 5 ха је иста као и за 1ха тако да су трошкови изградње по м2 корисне површине знатно мањи код тих већих објеката.

Текст преузет са хттп://пластеници.нет