Броколи припада породици купусњача (Брассицацеае олерацеае) и гаји се због зеленог пуног цвета-цвасти и веома је сродна са карфиолом.


За разлику од карфиола, на броколи се осим централне руже развијају мање цвасти на бочним изданцима, које се постепено беру и могу се искористити. Мање је заступљена у исхрани од карфиола, али многи не знају да има високу прехрамбену и здравствену вредност. По прехрамбеној вредности има већи садржај угљених хидрата, беланчевина, масти, витамина и минерала од карфиола. У прилог томе иде чињеница да кувана брокола има више Ц витамина него поморанџа, а количина калцијума у броколи је већа од количине калцијума у чаши млека.


Само један комадић овог поврћа, садржи више влакана него кришка црног хлеба. Брокола је такође један од најбољих извора витамина А који постоје у природи , због чега му се као и због осталих вредних састојака приписују антиканцерогена својства.

Пошто садржи различите биолошки активне састојке, као и антиоксиданте, помаже у превенцији очне мрене,срчаних обољења и смањује ризик оболевања од карцинома.

На собној температури брзо увене, па је треба чувати у фрижидеру, на температури од 4 Ц. Кувањем губи витамине, па се препоручује спремање на пари или се може пржити. Осим коришћења у свежем стању, може се чувати и замрзавањем. Броколи захтева ниже температуре гајења него остале купусњаче, али је осетљива на ниске температуре и јачи мраз.



Гајење

Најбоље успева на температури од 15-18 Ц и због тога је њена производња могућа у рано пролећном и јесење-зимском периоду. Да би формирала ружу, током вегетације мора проћи одређени период изложености ниским температурама, најчешће нижим од 10 Ц. То се посебно односи на јесењи узгој, кад се због високих температура интензивније развија лишће, па ружа остаје ситнија.


Дуги дани и топле ноћи убрзавају цветање код броколе. У раном пролећном узгоју,ниске температуре могу утицати на ранији почетак формирања цветова, због чега остају ситнији. Уколико неповољни услови гајења доведу до дужег прекида или ограничења вегетативног раста у ранијим фазама развоја биљке, могу изазвати почетак развоја пупољака.



Пупољчење је физиолошки поремећај цветања, који настаје услед утицаја ниских температура. Долази до прераног формирања мањих цветних ружа. Уколико су биљке у расаду гајене на температури испод 10 Ц или ако су изложене периодима хладног времена, од 0-10 Ц, као и недостатак азота или другог минералног елемента, закоровљеност или напад штеточина могу проузроковати пупољчење.

У вегетативној фази, броколи може поднети краткотрајне ниске температуре, до -10 Ц, али цветови страдају и код -5 Ц. Уколико је брокола изложена ниским температурама двадесетак дана, биљке формирају мале централне цвасти и мали број бочних изданака. Високе температуре такође утичу неповољно, јер изнад 25 Ц долази до формирања ситних и растреситих цвасти, које се јако брзо отварају.

Брокола захтева средње тешка, плодна земљишта са високим садржајем органске материје. С обзиром да је брзо растућа култура, ђубрење земљишта се треба заснивати на претходно урађеној хемијској анализи земљишта, којом се утврђује и киселост земљишта. Оптимална киселост, тј. пХ вредност је између 5,7-6,5, а за гајење броколе толерантна пХ вредност је до 7,5. Треба избегавати тешка, као и лака песковита земљишта, а најбоља су песковито иловаста до глиновито иловаста земљишта.
Због плитког кореновог система, брокола је осетљива на кретање влаге у земљишту, а захтеви за водом су као код осталих купусњача.


Долази на прво место у плодореду. За производњу броколе, добре предкултуре су махунарке, краставац, млади кромпир и траве, а за производњу касне броколе стрна жита. Због велике лисне масе, веома добро
реагује на ђубрење стајњаком. Осетљива је на недостатак микроелемента бора који узрокује црњење и шупљикавост стабла, а сами пупољци су мањи.

С обзиром на услове успевања и дужину вегетације, брокола је значајна култура у интензивном повртарском плодореду. Гаји се као рани, средњерани, односно средњекасни усев. Температурни стрес, обилно
ђубрење азотом и претерано наводњавање могу изазвати појаве физиолошких обољења шупљег стабла и смеђе цвасти.

Производи се најчешће преко расада као остале купусњаче, а расађује се на растојанје 60х40-50цм. Добро је да се садња обави у влажно земљиште, после кише или се земљиште пре садње залије. Да би створили добар водно-ваздушни режим, односно спречили стварање покорице и ницање корова, примењује се међуредно култивисанје.

Берба починје кад је ружа чврста, без отворених цветова, тежине 300-500гр, са дршком дужине најмање 12цм. Време оптималне зрелости траје само неколико дана , јер после долази до отварања цветова.

Приноси се крећу од 15 - 30 т/ха главне цвасти-руже, а 0,5-3 т/ха секундарних цвасти.



Бранка Николић, дипл. инг. пољ.
Стручни сарадник у области ратарства и повртарства