Органским баштованима на располагању је низ техника којима се одржава присуство штеточина и болести на прихватљивом нивоу. Већина није нова и може једноставно да се именује као "домаћинско понашање", које се често занемарује у конвенционалном баштованству (које примењује хемикалије), у настојању да се остваре неки други циљеви. Домаћинске технике у суштини су превентивне. Многе од њих своде се на здрав разум, а имају и друге предности осим смањивања штете од болести и штеточина.


Почните од доброг земљишта

Земљиште може да има драстично дејство на здравље биљака. Упознајте баштенско земљиште и покушајте да изаберете биљке које ће му одговарати. Ако је неопходно, побољшајте структуру и плодност земљишта како бисте подстакли јачи, уравнотеженији раст биљака. Компостиране органске материје ће вам помоћи да смањите утицај штеточина и болести на земљиште, као и да гајите биљке које су отпорније на њихове нападе.


Чистоћа баште

Преношење штеточина и болести из једне у другу сезону може да се спречи домаћинским одржавањем баште. Компостирајте отпатке и обавезно стављајте све оно што је можда заражено патогеним гљивицама или бактеријама или штетним инсектима у средину гомиле, где ће бити уништено топлотом која се ствара разлагањем органских материја. Све делове биљака који су заражени отпорним патогеним елементима, као што је изазивач купусне киле, као и материје које се не разлажу у компосту, као што су дрвенасти делови заражени гарежом, треба спаљивати.

Билјке које преносе вирусне инфекције треба уклонити и компостирати чим се уоче симптоми. Вируси не могу да опстану без живих домаћина и одумиру заједно с њима у гомили компоста. Уклоните самоникле биљке кромпира и парадајза које често израстају на гомилама компоста, јер могу да буду заражене пламењачом. Уклоните све биљке које су заражене штеточинама, не чекајући да оне доврше свој развој.

Обавезно уклоните све колоније штеточина на биљкама које презимљују, нарочито на купусњачама, а све остатке таквих биљака одмах компостирајте или закопајте да бисте спречили да постану резервоар за штеточине и споре гљива које презимљују.

Зимско окопавање излаже многе штеточине које презимљују, у разним фазама развоја, нападима птица и инсеката који се њима хране. Када чистите башту, посветите пажњу бубама и стоногама које имају кључну улогу у сузбијању штеточина. И њима је потребно безбедно место на ком могу неометано да се развијају.


Избор биљака

Изаберите биљке које одговарају климатским условима и типу земљишта у вашој башти. Оне ће добро напредовати и биће мање подложне нападима штеточина и болести. Када купујете биљке, водите рачуна да су здраве - да не преносе инфекције и да нису прерасле саксије - и узимајте само семе с'поузданим атестом. Будите опрезни кад добијате биљке на поклон. Основни начин ширења многих врста штеточина и патогених елемената је преношење биљака из једне баште у другу.


Отпорност

Извесне сорте, или варијетети биљака, показују отпорност на неке врсте штеточина и болести. То не значи да су имуни, и само по себи је ретко кад довољно да потпуно заштити биљке. Без обзира на то, отпорни варијетети могу да буду важан део стратегије интегрисаног сузбијања болести, нарочито вирусних. Они су незаменљиви кад постоји висок ризик од напада одређених врста штеточина и болести.



Засађивање у пару

Засађивање у пару врши се са циљем да биљке једна од друге имају користи. Та техника често се погрешно сматра основом органског сузбијања болести и штеточина. Иако постоје извесни докази да поједине врсте помажу другим да остану здраве, неби било мудро ослонити се искључиво на упаривање да би се штеточине и болести држале под контролом.

Много је написано на ту тему, укључујући спискове „добрих” и „лоших” парова разних врста, али мало је чврстих доказа да тај метод функционише, као и савета у којој размери треба да се саде разне врсте да би то било делотворно. Садња само једне врсте (монокултура) прави је рај за штеточине и болести, зато се увек исплати да се засади (посеје) више разних врста - у свим деловима баште, не само у повртњаку. Разноврстан засад је и делотворан и лепо изгледа, зато се држите одређене комбинације ако она даје резултате у вашој башти.

Оно што је делотворно у једној ситуацији, немора да буде и у другој. Постоје извесни докази да јак мирис кадифице (Тагетес патула) држи белу ваш изван стакленика, али само кад је биљка у цветању.

У баштама на отвореном, доказано је да су напади шаргарепиних мува ређи кад се шаргарепа гаји заједно са црним луком, све док лука има четири пута више него шаргарепе, али и да дејство траје само док лук активно расте, а престаје чим почну да се стварају луковице.

На површини целе баште, комбинација понекад нема велико дејство.Започета су истраживања која треба да докажу да упаривање може да смањи штету од штеточина једноставним смањивањем шанси да штеточине доспеју на одговарајућу биљку-домаћина. Кад се купусњаче измешано засаде с несродним врстама као што је боранија или посеју заједно с'детелином, оне су много мање подложне нападима купусне ваши и купусне муве. Када купусна мува доспе на биљку, она је „проба” својим ножицама. Ако слети на неколико одговарајућих биљака заредом, зауставлја се да положи јаја. Уколико слети на неодговарајућу биљку, одлетеће негде другде.

Мешовита сетва сорти које су подложне, и оних које су отпорне на болести, још је једна техника која делује успешно, бар кад су у питању баште на отвореном. Пробна истраживања показала су да зелена салата може да се заштити од пепелнице наизменичном сетвом отпорних и неотпорних биљака. Биљке које привлаче природне непријатеље штеточина и паразита су, наравно, „добар пар” у повртњаку и око воћака, јер подстичу природно сузбијање штеточина.


Време сађења

Пажљивим одређивањем времена сејања и сађења поврћа и неких врста једногодишњих цветница могу да се избегну напади штеточина. На пример, у крајевима где постоји пламењача кромпира, раним сађењем избегава се период кад је опасност од болести највећа. Рано или касно сејање грашка осигураће да се цветање и развој махуна заврше пре или почну после периода опасности од грашковог смотавца, чиме ће се избећи оштећење биљака. У начелу, рано сејање, ако су услови довољно топли, омогућује биљкама да се добро приме пре почетка опасности од штеточина и болести, што повећава и отпорност на њихове нападе. Гајење биљака у затвореном простору или на загрејаним клупама омогућава рани почетак кад спољашњи услови нису повољни.Снажни расади отпорнији су на нападе штеточина него саднице које се споро развијају из хладног, влажног земљишта.


Ротација биљака - плодоред

Строгим придржавањем плодореда поврћа не само да ћете боље искористити хранљиве састојке, него и спречити нагомилавање штеточина и патогених елемената у земљишту . Код вишегодишњих биљака, као што су руже, јагоде, јабуке и крушке, не садите исте врсте на истом месту.Нове биљке можда неће добро успевати због великог броја штеточина и патогених елемената у земљишту који се везују за специфичну врсту домаћина. Старије биљке имају изграђену отпорност на њих.