Пасуљ је једногодишња биљка из породице махунарки, велике хранљиве вредности. Најпознатија је и најраспрострањенија махунарка у целом свету и као повртарска култура убраја се у групу зрнастих махунарки. Неутралан укус пасуља омогућава низ комбинација с различитим намирницама и зачинима, а доступност током целе године његову широку примену при куванју.

У историји људске исхране пасуљ, грашак, сочиво и друге махунарке налазимо врло рано у употреби. Пасуљ је свакако најпознатија махунарка, донесен из Америке у Европу у 16. веку заједно с кромпиром и кукурузом. Ниједна повртарска култура, осим кромпира, није развила толико сорти и варијација као пасуљ. Највећи производачи су Индија, Кина, Индонезија, Бразил и САД. Пореклом је пасуљ био само пузавица. Култивар у облику ,,жбуна” је селекционисан тек недавно. Култивисањем је однеговано 70 врста пасуља, са вегетацијом 70-90 дана.

Оброк пасуља уз мало калорија и масти обнавља залихе гвожда и мангана, те на тај начин повећава енергију и антиоксидативну заштиту у организму. Смеђи, бели или црвени пасуљ један је од најбољих биљних извора протеина, сиромашан је калоријама, мастима и натријумом. Клијањем се повећава количина витамина у пасуљу, нарочито витамина Е и Ц, а сушењем зрно не губи своје хранљиве састојке. Пасуљ се појављује у традиционалним кухињама целога света од мексичког печеног пасуља до италијанског паста е фагиоли.

Значај пасуља

Пасуљ се као чист усев у Србији гаји на преко 20.000 хектара, са просечним вишегодишњим приносом од око 1,3 т/ха. Доста се гаји у здруженој сетви са кукурузам, али површине статистички нису обрађене.

Пасуљ спада у групу легуминозних биљака на чијем корену у квржицама живе бактерије азотофиксатори. Бактерије које живе у симбиози са пасуљем могу да користе атмосферски азот који се троши за потребе раста и развића биљака. Годишње у земљишту овако створеног азота може остати и преко 150 кг/ха.



Услови успевања

Земљиште за пасуљ треба да је растресито, плодно и хумусно. Не даје добре резултате на тешким, збијеним и киселим земљиштима са високим нивоом подземне воде. На земљиштима на којима су се претходне године користили препарати на бази аминотриазина (Атразин), посебно у већим дозама, не треба гајити пасуљ због негативног утицаја остатака препарата на раст и развиће биљака пасуља.

Пасуљ има велике потребе за топлотом. Минимална температура за клијање је од 8-10 Ц. Ниске температуре већ од - 0,5 Ц до 1 Ц уништавају усев. Високе температуре заједно са ниском релативном влажношћу ваздуха утичу на опадање цветова (абортивност), при чему махуне остају штуре.

У току целог вегетационог периода има изражене захтеве за водом. Само уз наводњавање може се рачунати на сигуран род и одговарајући принос.

Не подноси гајење у монокултури. Најбољи предусеви за пасуљ су стрна жита и окопавине, а сам је одличан за већину усева који се гаје после њега.

Обрада земљишта

Обрада земљишта зависи од предусева. Ако пасуљу претходи стрно жито, врши се заоравање стрништа, а у јесен се оре на пуну дубину. Пасуљ одлично реагује на дубље орање (30-35цм). У пролеће се врши затварање бразде и предсетвена припрема. Предсетвену припрему најбоље је урадити сетвоспремачем.

Ђубрење

Хемијска анализа замљишта анализирана од стране стручног лица уштедеће Ваш новац, а биљкама ће омогућити избалансирану исхрану.

У плодореду пасуљ долази на друго место. Најбоље је предусев ђубрити стајњаком. Пасуљ спада у групу легуминоза које имају могућност асимилације азота, те за његово ђубрење треба користити формулације са мање тог елемента. Формулација намењена легуминозама је 10:30:20 или 8:16:24.

1. 300-500кг/ха НПК (10:30:20) предсетвено + 100-150 кг/хаКАН-а у фази 3-4 стална листа;
2. пред основну обраду целокупна П и К ђубрива, предсетвено целокупан Н.

Уколико користимо НПК (15:15:15), његова орјентациона доза је око 500 кг/ха уз додатак прихрањивањем 100 кг/ха КАН-а, такође са култивисањем у фази 3-4 стална листа. За принос од 2 т/ха усев пасуља утроши око 60 кг Н, 80 кг П2О5, 90 кг К2О.

Начин гајења

Чист усев пасуља захтева интензиван начин производње. Цео процес производње може бити механизован. Гаје се сорте и популације ниског раста (чучавци).

Здружен усев пасуља и кукуруза заснива се сетвом кукуруза и пасуља у наизменичним редовима или сетвом кукуруза и пасуља у исти ред. Посебно треба имати у виду да се кукуруз не сме посејати густо. При оваквом начину гаЈења утроши се до 50 кг/ха семена пасуља. Овако се осим високих, лозастих могу гајити и ниске сорте пасуља. Недостаци здруженог усева најчешће је смањен принос оба усева, велик утрошак радне снаге (ручна берба). Појава нових хибрида кукуруза који се гаје у густом склопу и редуковано је коришћење хербицида у кукурузу.

Сетва

Посебну пажњу обратити избору сортно чистог семена, стандардних особина: чистоћа семена (мин. 97%), клијавост семена (мин. 70%), других врста и корова (0%) и максимална влажност семена (14%).
Мера која се код нас ретко спроводи и поред њеног доказаног утицаја на повећање приноса. Користи се препарат "Азотофиксин" са културом бактерија Рх. пхасеоли.

"Азотофиксин" садржи мноштво брижљиво одабраних и проверених, високо активних кврзичних бактерија, умножених у уситњеном и стерилисаном тресету. Пакован је у полиетиленским врећицама у количини довољној за третирање семена за око 0.5 ха. Садржај врећице се може употребити и за мање количине семена без опасности од превелике дозе. Примењује се за третирање семена пред сетву.

За 100 кг семена пасуља потребно је 0,5 кг препарата. Препарат се раствори у 1 литар воде и нанесе на семе у мрачној просторији, при собној температури, непосредно пред сетву. Тако третирано семе се не излаже директној сунчевој светлости, која би убила бактерије.

Време сетве зависи од места производње и сорте. Када се средње дневне температуре ваздуха устале изнад 15 Ц, а сетвени слој земљишта достигне температуру од око 10 Ц стекли су се услови за сетву пасуља. Сорте са крупнијим семеном сеју се касније. У нашим условима сетву треба обавити у другој или трећој декади априла.

Дубина сетве зависи првенствено од крупноће семена, времена сетве, типа земљишта и његове влажности. Оптимална дубина је од 3 до 5цм. Сетва може бити машинска или ручна, у редове. Ниске сорте (чучавци) које имају ситно семе сеју се машински најчешће на 50х5цм (400 000 билјака/ха), а крупнозрни на 50х7цм (300 000 билјака/ха). Количина семена по хектару за пасуље ситног и средње крупног семена се креће од 80 до 110 кг/ха, а крупносеменог 100-140 кг/ха. Одговарајућа густина биљака даје шансу за добар и стабилан принос.

Нега усева

Култивисање којим се разбија покорица и уништавају корови се врши десетак дана после ницања. У тој фази биљке су еластичније и мање се ломе. По потреби изводе се 2-3 култивисања. Друго култивисање комбинује се са прихрањивањем (100-150 кг/ха КАН-а). Пре почетка цветања мора бити обављена последња међуредна обрада.

Наводњавање је потребно посебно у сушним годинама. У периоду цветања и наливања зрна настају највеће штете услед недостатка воде у земљишту. Потребе за водом могу настати и одмах после сетве уколико је она обављена у јако суво земљиште. Спровођењем ове мере могу се повећати приноси и до једне тоне по хектару, што оправдава средства уложена у наводњавање. Орошавање усева у фази цветања и образовања махуна са око 5 мм воде по хектару позитивно утиче на повећање приноса.

Постављанје ослонца за гајење високих, лозастих сорти обично се врши непосредно после ницања биљака. Заштита од болести и штеточина у току вегетације се обавља најчешће превентивно уз консултацију са стручним лицем.



Берба

Ниске сорте пасуља, гајене у чистом усеву убирају се када су им све махуне зреле. Биљка је остала обично без листа и садржај влаге у зрну је до 18%. Берба се обавља у јутарњим часовима, када је осипанјЈе најмање (махуне влажне од росе). Високе сорте пасуља, приликом бербе, увек на врховима имају недозрелих махуна. После кошења или чупања таквих сората, обавезно се у трајању и до десетак дана оставља билјна маса на досушивање и дозревање. То се обавља најчешће на промајним местима заклоњеним од кише. У равничарском делу наше земље пасуљ стиже за бербу крајем јула и почетком августа. Берба може бити механизована и ручна. Механизована берба може бити једнофазна са комбајном и двофазна, подрезивање биљне масе и сакупљанје у откосе и друга фаза вршидба специјалним вршалицама или адаптираним житним комбајнима. Ручна берба се изводи чупањем биљака са њиве ручно, и издвајање зрна из махуна најчешће “млаћењем”.

Могу се користити и различите комбинације ручног и машинског рада. Примењује се онај начин који нам је приступачан и који је прилагођен обиму производње.

Чување пасуља је независно од начина бербе, напрслих зрна не сме да буде више од 5%. После вршидбе пасуљ се досушује на 14% влаге. Сушење се врши природним путем или у сушарама. Зрно пасуља које није добро осушено губи на квалитету и тешко се дуже чува. Традиционално се пасуљ код нас пакује и чува најчешће у врећама различите запремине. За финалну продају, посебно преко трговинских објеката пожељно би било паковање прилагодити потребама потрошача.



дипл. инг. Милица Крчмар