Болести биљака последица су продирања микроскопских организама у биљна ткива.То могу да буду гљивице, бактерије или вируси. Живећи на биљном ткиву као паразити, они узрокују оштећења и смрт ћелија, а понекад и промене попут тумора или рака. Организми који узрокују болести називају се патогени, а проучавање биљних болести - проучаванје патологије биљака. Треба напоменути да неки организми који су у блиском сродству с патогеним, имају корисно дејство на биљке. Такви примери су микоризне гљиве које функционишу као продужетак коренског система и бактерија Рхизобиум која формира квржице на корењу легуминозних биљака у којима се фиксира азот .


Гљивичне болести

Гљиве су биљке без хлорофила; оне нису способне да саме производе енергију путем фотосинтезе. Већина су сапрофитни организми (хране се мртвим или распадајућим ткивом), али су неке врсте развиле способност да савладају одбрамбене механизме биљака и могу да се хране живим биљним ткивом. У уобичајене гљивичне болести убрајају се пламењача кромпира, купусна кила, полегање расада, плесни и биљна рђа.

Неки од узрочника ових болести, на пример купусне киле, имају заштићене успаване споре које могу да остану живе у земљи и више од 40година. Организми који узрокују пламењачу кромпира преносе се из године у годину преко заражених кртола за сађење, али се шире од биљке до биљке, у облику спора, као што је случај код већине гљива. Гљива која узрокује краставост јабуке презимљује на зараженим остацима биљака, као што је опало лишће у воћњаку.

Већина гљива које узрокују болести обично се не примећују, за разлику од симптома. Очигледан изузетак је медна гљива, с карактеристичном ножицом боје меда. Већина гљивичних болести чешћа је у топлим, влажним условима, који омогућују спорама да се слободно крећу кроз влажан ваздух и танке слојеве воде на површини листова. Споре које пролазе кроз земљиште или их преноси ветар, доспевају на површину биљака, одакле продиру у ћелије.

Гљивичне болести су веома разноврсне, али могу да се групишу према врсти симптома које узрокују. У оквиру тих група, патогене гљиве везују се за конкретне биљке - домаћине. На пример, организам који узрокује пепелницу код јабуке (Подоспхаера леуцотрицха) разликује се од организма који узрокује наизглед идентичну пепелницу код шљиве (П.тридацтyола) или руже (Спхаеротхеца панноса). С друге стране, сива плесан Ботрyтис цинереа напада низ биљних врста и разних делова биљака. Сузбијање патогених гљива ограничено је на покушаје да се избегну или спрече услови у којима оне напредују. Добра хигијена у башти, обавезно одговарајуће проветравање око биљака, избегавање претераног заливања, избор отпорних сорти и разумна употреба дозвољених фунгицида помоћи ће вам да избегнете или ограничите штету.



Бактеријске инфекције


Бактерије су једноћелијски организми који се брзо размножавају простом деобом. Патогене бактерије узрокују код биљака бројне врсте трулежи, увенуће (сушење), гар, пламењачу и гале. За разлику од гљива, бактерије обично продиру у ткиво биљака само кроз оштећена места, која настају због орезивања или напада штеточина. Лечење бактеријских инфекција је ограничено на уклањанје захваћених делова, а спречавање се обично своди на једноставно одржавање чистоће. Примери бактеријских инфекција су краставост кромпира, пламењача јабука, крушака и других врста из породице Росацеае , као и многи облици гарежи на воћу.


Вируси

Једноставно речено, вирус је генетски материјал унутар протеинског омотача. Вируси продиру у ћелије виших организама, укључујући и биљке, и „отимају” ћелијске генетске кодове да би се размножавали, преусмеравајући тако енергију ћелија на производњу велике масе вирусног материјала која се шири на суседне ћелије, што често драстично ограничава раст биљке-домаћина или узрокује деформације и поремећаје функционисања делова биљака.

Вируси не могу да постоје самостално и обично зависе од инсеката или других животињских врста које их преносе од једне до друге биљке. Бубе као што су биљне и беле ваши, као и врсте изпородице Цицаделлидае , које сишу биљне сокове, нарочито се истичу као преносиоци биљних вируса. Вирусне инфекције преносе се и вегетативним размножавањем заражених биљака.

У многим земљама уведен је систем издавања атеста, којим се осигурава да у продаји буду само контигенти биљака које немају вирусе, а то се нарочито односи на најосетљивије врсте воћа, као што су малине. „Кромпир из атестираног семена” нема никаквих вируса, а производи се у прохладним пределима где ваши, преносиоци кромпирових вируса, имају мање шансе да преживе у довољном броју да би међу биљкама шириле вирусни материјал.

Вируси су сувише мали да би се видели обичним микроскопом, зато се обично називају по биљкама на којима су први пут откривени, као и по симптомима које изазивају. Сузбијање биљних вируса ограничено је на садњу биљака које су отпорне на њих и на сузбијанје инсеката-преносилаца.