Zdrava Srbija Instagram

Пикирање расада


Повртарство, 27.02.2013.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Пикирање расада има практичан значај, јер омогућује да се одгаје и расаде одраслије биљке које ће знатно раније стићи на род. Одлучујући допринос квалитету расада може Вам донети органски производ . Са биолошког становишта пикирање није неопходно уколико се биљкама, приликом сетве, обезбеди вегетециони простор какав добијају приликом пикирања.

Међутим, пикирањем се остварује знатна економија рада, материјала и средстава па због тога овај поступак има широку примену. Треба напоменути да пикирање има економске и агротехничко оправдање само у раној производњи поврћа.


Хранљиве и биоактивне супстанце ђубрива , делују директно на лисну површину, активирају синтезу и проток хранива и биоактивних супстанци у листу и њихов пренос до осталих делова биљке.


Лако доступан облик хуминских једињења стимулише раст и ојачава имунолошки систем биљке. Побољшава проток хранљивих материја у биљкама, повећава активност метаболичких процеса, што позитивно утиће на отпорност биљака у неповољним агроеколошким условима (мраз, суша, град, плављење, неповољан утицај примене пестицида).

Комплекс микроелемената укључених у ђубриво, поспешује активност ензима оксидазе и тако подстиче процес дисања и фотосинтезе.



Узицај

- Повећава клијавост семена
- Побољшава развој кореновог система
- Убрзава раст и развој биљке
- Делује антистресно на биљке у условима мраза, суше, града и ублажава негативно дејство пестицида
- Повећава квалитет плодова ( укупан састав суве материје, шећера,протеина )
- Повећава принос преко 30%
- Смањује примену других ђубрива до 50%, као и употребу пестицида
- Побољшава квалитет земљишта (смањује садржај тешких метала)


Више информација:
021/841 423 ,
моб: 063/511 650



Ђубриво намењено је свим културама. Примењује се како на отвореном пољу, тако и у затвореном простору (пластеници, стакленици) и у систему хидропонског гајења.

Пикирање је, по правилу, утолико успешније уколико су биљчице млађе. У пракси се ова операција најчешће изводи кад се на сејанцима појаве прва два стална листића, или нешто касније. Под нормалним условима расад парадајза и паприке достигне такав пораст 20 дана после сетве.



За пикирање треба благовремено припремити нове леје. За ту сврху погодније су надземне или плитко укопане леје. Пре пикирања маркером се обележе места где ће бити усађена свака биљчица. Садња се обавља малом садиљком или под прст на 2-3 цм већу дубину од оне на којој су биљке дотле расле. Вађење сејанаца из семеништа, као и само пикирање, врши се пажљиво, избегавајући сваку повреду биљчица.

Пикиране биљке се залију с мало воде, а ако је земља довољно влажна и време облачно, заливање није нужно. Наредних неколико дана у подневним часовима биљке треба заштитити од јаког осунчавања. Исто,тако све док се пикиране биљчице не приме, проветравање леја треба смањити, а затим све више појачавати.

Пикиране биљке остају у леји 30-50 дана; њима треба да се пружи брижљива нега. Нарочито је важно да се избегне прекомерна влага и сувишна топлота у леји.



Расад у саксијама

Најбољи расад добија се пикирањем у глинене , пластичне или папирне саксије или упресоване коцке. Производња расада у саксијама је доста скупа и исплати се једино при гајењу најранијих усева. Расад краставца, тиквица, диња и лубеница може се произвести само у саксијама, јер ове биљке не трпе оштећење кореновог система приликом расадЈивања.



Новица Миленковић, дипл. инг. пољ.


Bookmark and Share

Mala Pijaca