Узгој парадајза може се вршити готово на свим земљиштима. Међутим, најбоља су лака, пропустљива, структурна и оцедна земљишта, богата хумусом. За касну производњу могу се користити и нешто тежа земљишта. Парадајз треба гајити у плодореду јер у монокултури значајно смањује принос (за 30-40%). У плодореду он долази на прво место и веома добро реагује на ђубрење стајњаком.На истом месту се може гајити тек после 3-4 године.

Најбољи предусеви за узгој парадајза су вишегодишње траве, легуминозе, а од поврћа грашак, лук и купус. Обзиром на место, време, начин и намену производње код парадајза разликујемо узгој парадајза у заштићеном простору и узгој парадајза на отвореном пољу. Према времену пристизања, производња на отвореном пољу може бити рана, средње рана и касна. Затим подела може бити на производњу из расада и директном сетвом из семена и на крају производња може бити за потрошњу у свежем стању и за потребе индустријске прераде.




Производња из расада

За рану и средње рану производњу парадајз се гаји из расада а за касну директно из семена. При производњи из расада за рану пољску производњу парадајза оптимални рок сетве за наше услове је око 1.марта. Сетву треба обављати у топле леје или друге врсте заштићеног простора где има допунског загревања. Сетва може бити густа са око 8 г семена на м2 при чему се обавља пикирање на размак 10×10 или у одговарајуће контејнере. Након пикирања треба применити одговарајуће мере и одржавати потребне услове ради добијања расада високог квалитета. Добро однегован расад за расађивање постиже последњих дана априла или првих дана маја месеца, што представља први могући рок за расађивање парадајза у нашим условима.

Квалитетан расад парадајза треба да има следеће карактеристике: висину 25-30 цм, дебљину стабла у основи 8-10 мм, око 8 сталних листова, маса надземних делова 6-8 г и садржај суве материје 10-12%.



За средње рану производњу сетва се обавља у полутопле леје, пластике или стакленике са око 2,5-3 г семена по м2 при чему се не врши пикирање а сетва се обавља од половине марта па чак и првих дана априла за нешто каснију производњу. У развијеном делу света (Западна Европа, Америка) расад парадајза се углавном производи у контејнерима при чему је највише у примени "Спеедлинг" систем, који према нашим резултатима даје од 10-30% већи принос у односу на класичну производњу расада.


Узгој парадајза на отвореном пољу обавља се по престанку опасности од мраза. У континенталним условима за рану производњу то је крај априла и првих дана маја. За средње рану производнју од 15-25 маја и за касну од 25 маја до 10. јуна. Размак садње зависи од типа сорте, високе сорте се саде у редове на размак 80-90 цм и 30-40 цм у реду, а детерминантне на размак 70×30 цм или у двореде траке са размаком 80-90 цм, редова 40-50 цм и у реду 25-30 м. Садња се обавлја ручно или машински 3-4 цм дубље него што су биљке расле у расаду. Код издуженог и прераслог расада може се применити положена садња.


Производња директном сетвом

Производња директном сетвом примењује се најчешће за парадајз намењен индустријској преради. Оптимални рок сетве парадајза при овом начину производње је 10-20. април. При овом року парадајз ниче крајем априла или почетком маја када пролази опасност од мраза. Каснија сетва се може применити код сорти изразито кратке вегетације. Узгој парадајза на равним површинама обавља се у редове на размак 70×30 цм или у двореде траке где је размак између трака 120 цм, редова у траци 50 цм и биљака у реду 30 цм. Сетва на гредицама обавља се у два реда на размак 30-40 цм и размаком између кућица у реду 27 цм (са 2-3 биљке). При овом начину производње остварује се склоп од 50.000-250.000 билјака/ха. За овај начин производње троши се 1-2 кг семена по хектару а дубина сетве је 2,5-3 цм.



Нега

Парадајз захтева интезивну негу, при чему се примењују опште и специфичне агротехничке мере. Опште мере обухватају међуредну обраду, наводњавање, заштиту од болести, штеточина и корова и у неким случајевима огртање. У специфичне мере спадају колчење, пинцирање и заламање врхова (декаптација).

При производњи из расада одмах након расађивања после пет до шест дана неопходно је извршити попуну празних места. При производњи директном сетвом, ако сетва није била прецизна неопходно је прерађивање и то у фази првог пара правих листова. Међутим обрада код парадајза изводи се 3-4 пута односно све док се то може обављати. Наводњавање парадајза је обавезна мера јер се високи приноси не могу остварити без редовног и правилног заливања. Оптимална влажност земљишта за парадајз је око 80% ПВК. Заливна норма за парадајз на земљишту типа чернозем за орошавање 30 мм а из бразда 50 мм. Норма наводњавања треба да је 270 мм. Резлтати истраживања су показали да се наводњавањем из бразда остварују значајно виши приноси у односу на заливање орошавањем.


Заштита од болести, штеточина и корова

Код парадајза заштита од болести је изузетно важна јер парадајз нападају велики број бактеријалних, гљивичних и вирусних оболјења. Од бактеријалних значајне су пегавост лишћа и плодова а сузбијају се превентивним мерама и бакарним препаратима. Гљивичних обољења има велики број али најзначајнији су, племењача, алтернариа, пепелница, фузаријум и вертицилијум. Све болести сузбијају се превентивним третирањем одговарајућим фугицидима и применом превентивних мера. Парадајз такође напада велики број вирусних оболјења али против вируса су могуће само превентивне мере. Парадајз напада већи број штеточина при чему озбиљне штете могу да изазову земљишне штеточине, лисне ваши и кромпирова златица. Сузбијање ових штетника обавља се стандардним методама.

Корови у парадајзу сузбијају се хербицидима а то је различито, све зависи од начина производње. У производњи парадајза у циљу спречавања пораста корова, рационалније употребе воде за заливање и ради остварења виших приноса веома много се примењује различито малчованје. Специфичне мере неге примењују се само код индертерминантних сорти и то само ако се гаје уз потпору. Парадајз индетерминантних сорти ако желимо да гајимо на једно, два или три стабла мора се гајити уз потпору. Та потпора може бити различита, најчешће је то колац, шпалир, а у заштићеном простору везивање билјака се врши помоћу канапа за конструкцију. Пошто парадајз има особину јаког гранања ако желимо узгој на једно или два стабла онда се заперци морају на време уклањати, најбоље је ако се уклањају када су дужине до 5 цм. Веома важно је који ће заперак да се остави за друго стабло, то је најчешће прва грана испод прве цвасти, ако се оставља на три стабла онда и прва грана изнад цвасти. Вршикање или декаптација, примењује се најчешће код раних али може и код касних индертеминантних сорти у заштићеном простору то је редовна мера. На ком месту ће се извршити декаптација стабла зависи од тога када се жели завршити производња, обично се код ране производње обавлја после 4-5 цвасти.

Берба парадајза код индетерминантних сорти обавља се сукцесивно због сукцесивног сазревања. Од ницања до зрења код парадајза протекне око 105-130 дана а од оплодње до зрења око 40-50 дана. Парадајз за свежу потрошњу се искључиво бере ручно када плод сазри. За дужи транспорт парадајз се бере у транспортној зрелости. За индустријску прераду парадајз се може брати и комбајнима, али тада користити сорте са уједначеним зрењем да у берби има бар 80% зрелих плодова. Принос парадајза зависи од начина производње, сорте и примењене агротехнике. Код индетерминантних се креће 40-60 т/ха, код детерминантних 30-40 т/ха и код индустријских 40-100 т/ха.