Шта све може да сачињава компост?


За компостирање су веома погодни:
- сви баштенски и кухинјски отпатци, остаци јела, покварена јела;

- љуске од јаја, кромпира, краставаца и другог поврћа, остаци чаја, талог од кафе и др.

- коров покошен и осушен, покошена травица у танким слојевима, иначе се више користи за покривање тла;

- комади исеченог травњака међу кухињским отпацима, насечене гранчице трајних биљака, живице, жбунова, за дренажу, између појединих слојева;

- увело цвеће, прецветало собно биље, дају одличан хумус, сва насечена миришљава биља, осим пелена за добар минерални састав компоста;

- лишће само у тањим слојевима, иначе за покривање тла;

- тресет, препоручује се само у мањим количинама;

- слама, папрат, све што се простире стоци, минералима богате материје, развијају топлоту;

- трава и коров који прави семе пре компостирања оставити да иструли у води;

- кућна прашина, ђубре, све је погодно;

- папир, картон, исцепани картон као додатак;

- дрвени пепео – веома корисно калијумово ђубриво, против штеточина;

- кокошије перје, садржи фосфор, додаје се осталим материјама (тешко се распада);

- вунени и памучни остаци, прво их треба употребити за доњи слој топле леје;

- коштано брашно, посипа се између слојева компоста;

- пиљевина, дрвена вуна у мањим количинама, помешана са земљом;

- чађ, одлично ђубриво, загрева тло и побољшава му плодност мешати са другим отпацима;

- кокошији и зечји измет, посипа се у слојевима између других отпадака.

Веће количине пиљевине, лишћа, вунених и памучних отпадака могу се корисно употребити за покривање тла (на пример, између малина). Свеже покошену траву треба пустити да се осуши, а затим танко посути између редова поврћа.Што је разноврснији састав гомилице компоста, боље ће биљке бити снабдевене свим потребним материјама. Разноликост искључује једнострано и претерано ђубрење компостом.



На гомилу компоста никако не стављајте:
- све материјале које природа не може да раствори: пластика, стакло, метални предмети, порцелан, боје, лакови, машинско улје хемијске материје свих врста.

- оболеле биљке и стабљике купуса не треба компостирати да се не би болест ширила преко компоста (гушавост купуса!).

- пелен избегавају кишне глисте и зато му на компосту није место.

- коре лимуна и поморанџи, због средстава којима су прскани, такође не долазе у обзир, јер се не распадају.



Компост, место и ограда


Приликом избора места за компост треба бити практичан, да не би отпаци морали далеко да се носе. Погодно је место у заветрини, делимично заклоњено дрвећем и грмљем, а делимично на сунцу. Топлота је потребна за распаданје материја. Место треба да буде довољно велико да би сви послови могли да се обавлјају.

Дрвени скелет треба да има два, а у великој башти три дела. Свако ће га са мало вештине направити од старих дасака. Кочеве-носаче треба побости директно у баштенску земљу, да би кишне глисте имале слободан приступ. На те кочеве треба прикуцати, а делимично само заглавити даске једнаке дужине, које се приликом премештања материјала могу подићи и уклонити. Да би између дасака ваздух могао да пролази, на оба краја сваке слободне даске треба прикуцати попречну дашчицу, за 2 цм дужу од ширине даске.

Сваком делу компоста треба направити и поклопац да отпаци не би на летнјој врућини били сувише суви, а на киши сувише мокри. На дрвене оквире затегну се мрежа и пластика.

У првом делу компоста прикупљају се разни отпаци. Стабљичице, гранчице треба исећи на комадиће дужине 5 цм, да би се брже распадали, папир треба изгужвати, а картон поцепати на комаде. Када се накупи довољна количина, све се добро измеша.

Као први слој у другом делу треба, због дренаже и довода ваздуха, ставити насечене гранчице и чврсте стабљике. Преко њих долази око 20 цм измешаних отпадака, по могућности посутих коштаним или изметом домаћих животиња. И насечене коприве (због азота) и разно друго биље, нарочито листови гавеза, побољшавају минералну и хранљиву вредност компоста за исхрану билјака.

Следи танак слој (неколико лопата) баштенске земље. Ко има ишчупаног корова са јаким кореном, који дуго остаје свеж, може мирно да га компостира. Ако се стави између дебљих слојева картона или новинске хартије, распашће се. На посуту земљу треба опет ставити 20 цм мешовитих отпадака и затим поступак понављати све док се материјал до краја не утроши. Гомилу компоста не треба сабијати, јер је организмима за живот и растварање материја неопходан ваздух. Сабијен компост трули и претвара се у тешку, лепљиву масу непријатног мириса која није употреблјива.

Компост мора да буде влажан и по потреби се залива разређеним лековитим биљним ђубривом од гавеза и коприва, што му повећава вредност. У недостатку такве воде може се употребити млака кишница, али никако хладна вода.

На крају се гомила компоста покрива поклопцем, с тим што мора да остане довољно места за кружење ваздуха.

После неколико дана (ако је време било топло), у средини гомиле почиње распадање. Деловање бактерија изазива пораст темпера у средини на 50 до 60 степени Целзијуса. Компост затим почиње полако да се хлади, а бактерије из прве фазе распадања гину. Посао преузимају други организми који варе органске материје и хране се и угинулим бактеријама. Најважнији »радник« у компосту је кишна глиста. Кишне глисте се на топлоти и уз обиље хране брзо размножавају и производе одличан хумус. Што има више кишних глиста у компосту, бољи му је састав.



Убрзо ће се гомила компоста упадљиво смањити. Ако има још отпадака, треба их измешати наизменично са земљом, додатно ставити на гомилу компоста и опет покрити.

Раније је баштован превртао компост, али био-баштовани то не раде. Преокретање није нужно, али је корисно. Приликом преокретања пазимо да материјал који је био на дну гомиле дође на врх, а онај с рубова гомиле у средину и обрнуто. Тако ћемо сав материјал темељно измешати и прозрачити, а успут га по потреби можемо и навлажити. Ако отпатке одлажемо како настају (привремена компостна гомила), растресање се мора обавити чешће, тј. најмање једанпут месечно.


Монахиња Атанасија Рашић, манастир Рукумија
Текст преузет са глассацера.wордпресс.цом