Недостатак азота

Све врсте поврћа осим махунарки, које везују азот, осетљиве су на овај поремећај, као и јабука, шљива, рибизла и многе друге биљке.

Симптоми:
Биљке слабо расту; лишће је бледозелено, док у неким случајевима, например код купусњача, има жуте, црвене или љубичасте мрље. Симптоми се прво јављају на нижем лишћу. Цветање и формирање плода може да буде умањено или одложено.



Узроци:
Недостатак азота у земљишту. Могућ је на свакој врсти земљишта, али је вероватнији на лаком земљишту сиромашном органским материјама, у поднебљима са много падавина. Хладно време, нарочито почетком сезоне, може да изазове привремени недостатак. Додавање иситњеног дрвета и сличног дрвенастог материјала може проузроковати „крађу азота” - кад организми у земљишту почисте сав азот да би лакше разградили дрвенасти материјал.

Превенција и сузбијање:
Побољшајте ниво органских материја у земљишту. Зими гајите зеленишно ђубриво, као што је озима раж, да бисте смањили губитак азота из земљишта. Гајите зеленишно ђубриво које обогаћује земљиште азотом, на пример грахорицу. Обогатите земљиште компостираним зеленим отпадом и ђубривом животињског порекла. Малчирајте биљке покошеном травом. Обогатите земљиште органским ђубривом богатим азотом.



Недостатак бора

Коренасти усеви најосетљивији су на овај поремећај; такође купус, карфиол, целер,грашак, крушка, јагода и каранфил.

Симптоми:
Вршни пуполјци вену, биљке су жбунасте и закржљале.
Цвекла- на корену се појављују некрозне пеге; може изазвати смеђу трулеж изнутра.
Купус- деформисани листови; делови корена су шупљи.
Карфиол - цветне главице слабо расту и на њима се појављују смеђе мрље. Стабло,лисна дршка и лисне жиле постају храпаве.
Целер лишћар - задебљала лисна дршка пуца по површини; унутрашње ткиво постаје црвенкастосмеђе.
Крушка - у месу плодова формирају се тврде смеђе пеге; некад се деформише. Нови изданци понекад вену на пролеће.
Бресква и репа угарњача- у унутрашњости доњег дела корена формирају се смеђе или сиве зоне, често у концентричним круговима.
Јагода- закржљале биљке. Ситни листови, жути и наборани при врху. Плодови мали и бледи, формирају „струк” близу петељке.


Узроци:
Недостатак у земљишту је веома редак; може да се деси кад је подлога од гранита који садржи мало бора. Узрок настаје и услед испирања лаког земљишта после великих киша, претераног додаванја креча/високе пХ вредности и изузетно сувог земљишта.

Превенција и сузбијање:
Побољшајте задржавање влаге лаког земљишта. Измерите пХ вредност пре него што додате креч; одржавајте пХ вредност испод 7. Умешајте грабуљама боракс у земљиште, 35 г по метру квадратном. Крушке прскајте фолијарним прскањем (преко листа): 70 г боракса на 22 литре воде.



Недостатак фосфора

Све биљке су подложне овом не тако честом поремећају.

Симптоми:
Слаб раст. Лишће постаје плавичасто-зелено с љубичастим мрљама, али нежути. Плодови су ситни и зелени, киселог укуса.Овај поремећај није лако установити и може да се помеша са симптомима који настају услед суше, оштећења корена и недостатка азота.

Узрок:
Земљиште само по себи може бити сиромашно фосфором - нарочито кисело земљиште, земљиште с мало кречњака, као и земљиште у областима с много падавина. Хладно време може изазвати привремени недостатак.

Превенција и сузбијање:
Обогатите земљиште органским изворима фосфора као што су фосфатни камен или кости.




Недостатак гвожђа

Познат и као хлороза коју изазива креч.Симптоми су веома слични као код недостатка магнезијума и често се јављају заједно.

Осетљиве биљке:
Крушка, малина; биљке које воле кисело земљиште, на пример камелија, азалеја на алкалном земљишту, али може да се јави код свих врста биљака.

Симптоми:
Лишће добија жуту и смеђу боју по ивицама а потом и дуж жила . Младо лишће може сасвим да пожути или побели и потпуно изгуби зелене делове. Квалитет и квантитет плода су лоши.

Узроци:
Превелика пХ вредност земљишта код биљака које воле киселу средину. Превлажно земљиште. Претерана употреба фосфата.

Превенција и сузбијање:
Гајите биљке којима одговарају услови земљишта. Додајте добро згорело ђубриво или компост.




Недостатак калцијума

Поремећај до ког често долази на киселом земљишту и код биљака које се гаје у посудама и немају довољно влаге.

Симптоми:
Коврџавост младих листова или врхова изданака, слаб раст. Јабука добије „горку пегавост”. Кора плода је пегава; у месу се јављају смеђе тачке горког укуса. Нарочито су угрожени велики плодови.Симптоми могу да се јаве и док се воћке чувају.
Кељ пупчар и купус добију смеђу унутрашњост.
Шаргарепа - „удубљења”. Овалне пеге на корену постају пукотине и рупе. Корен могу да нападну други организми и проузрокују труљење.
Целер лишћар - централно лишће почиње да црни, биљке су закржљале.
Парадајз, паприка - „трулеж врха плода” . Тамно-смеђе/црне мрље појављују се код петељке плода. Неморају сви плодови на истој грани да буду погођени.

Превенција и сузбијање:
Прави недостатак калцијума је редак, мада може да се јави на киселом земљишту. Симптоми су више последица прекида у снабдевању калцијумом. До тога може да дође због недостатка воде, што успорава пренос калцијума до биљке и због претеране употребе калијума у ђубриву богатом магнезијумом. По потреби, додајте креч киселом земљишту до пХ вредности 6,5. Додајте органске материје земљишту како бисте одржали услове који омогућавају стално снабдевање водом целе године. Никад не допустите да се земљиште у посудама исуши.



Недостатак калијума

Поремећај познат и као дефицит калијума изазван мањком овог елемента у земљишту. До њега најчешће долази на лаком, песковитом земљишту, као и на земљишту с'ниским садржајем глине или високим садржајем тресета.

Осетљиве биљке:
Кромпир, парадајз, јабука, рибизла, крушка и друге јестиве и украсне плодоносне биљке

Симптоми:
Смеђа палеж на врху и ивицама листова који почињу да се увијају. На доњој страни листова могу да се појаве љубичасто-смеђе пеге. Слабо цветање и род. Биљке су подложније утицају мраза и болестима.

Превенција и сузбијање:
Побољшајте структуру земљишта. Да би се земљиште обогатило калијумом могу да се користе калијумова ђубрива на биљној основи, храниво од морских алги, лишће гавеза и течни гавез. Додајте земљишту згорело ђубриво које је стајало испод покривача или компост. У компост додајте пепео од дрвета који има висок ниво калијума. Не додајите га директно у земљиште јер је растворљив.



Недостатак магнезијума

Поремећај који највише погађа кромпир, парадајз, црну рибизлу, јабуку, огрозд, малину и хризантему.

Симптоми:
Симптоми се најпре јављају на старијем лишћу, а касније се шире и на младо. Листови попримају жуту (понекад црвену, љубичасту или смеђу) боју између жила и око ивица, док жиле остају зелене.

Узроци:
Кисело земљиште. Јака киша лако испира магнезијум из лаког земљишта. Претерана употреба ђубрива богатих калијумом може да спречи биљке да узимају магнезијум из земљишта.

Превенција и сузбијање:
Да би се ефекти одмах осетили, после цветања прихрањујте лишће сваке друге седмице магнезијум-сулфатом (200 г на 10 литара). Смањите употребу калијумових ђубрива. Третирајте земљиште доломитским кречњаком (ако је превише кисело).



Недостатак мангана

Поремећај који највише погађа пасуљ, грашак, црни лук, јабуку, вишњу, трешњу и малину.

Симптоми:
Лишће жути, док најмање жиле остају зелене формирајући шаре на листу. Симптоми се најпре јављају на најмлађим листовима, мада биљка може да превазиђе проблем па је тада ово лишће мање угрожено. По површини листа појављују се смеђе пеге. Најугроженији листови постају смеђи и суше се.

Узроци:
Најчешће се јавља на земљишту чија је пХ вредност већа од 7,5, као и на земљишту с лошом дренажом и великом количином органских материја.


Превенција и сузбијање:
Гајите биљке којима одговарају услови постојећег земљишта. Побољшајте структуру земљишта.