Блитва је двогодишња врста која у првој години живота развије корен и лисну розету, а у другој цветоносно стабло, цветове и семе. Позната је и под именом манголд.

Припада истој врсти као и шечерна, или сточна, репа и цвекла. То је само варијетет или подврста репе, група сорти са квалитетеним лишћем и лисним дршкама.



У исхрани се користи лист и лисна дршка. За те сврхе постоје посебне сорте. Обичне сорте немају јако развијену лисну дршку, те се од њих користи само лиска.

Сорте ребрашице формирају листове на врло крупним, широким, дугим и меснатим дршкама беле боје, које се користе као шпаргла.

Потиче са Медитерана, где се и данас масовно користи у исхрани, највише у Француској и Италији. Најбоље успева на плодним и влажним земљиштима, која су богата органским материјама, приближно неутралне реакције пХ.

У погледу ђубрења, обраде земљишта, хербицида и осталих мера неге, све је исто као и код цвекле.

Семе је клубе са 2-4 семенке. Маса семена варира од 60-90 семенки у граму. Литар семена је тежак 200-250 грама. Клијавост може да сачува 6-8 година. Ниче за 8-15 дана. За један ар треба 250-400 грама; по хектару 15-20 кг семена. Сеје се сукцесивно, од фебруара до јуна, као и цвекла.

Дубина сетве је 2-4 цм, а растојање између редова 30-50 цм. У реду се сеје, или расађује, на 20-30 цм растојања. На тај начин остварује се 700 до 1.700 биљака по ару.

Расађивање је исто као и код цвекле – до дубине на којо је биЈка била у леји.

За хектар расада троши се 1-2 кг семена. Расађује се кад биљке одрасту до 15 цм висине и развију 4-6 листова.

Расађиванје се може обављати и пострно, напр. у јулу и августу. Оваква блитва стиже за бербу у касну јесен. Рано у пролеће, већ у фебруару и марту, стиже младо лишће од прошлогодишњих биљака. Оно се подбира све док се не развије цветоносно стабло. Бере се само спољно лишће.

Блитва се гаји у условима наводњавања. Честе бербе исцрпљују биљке, те оне треба да се прихрањују, окопавају и редовно наводњавају, како би се ново лишће брзо развијало и имало добру крупноћу и квалитет.

У једној берби убира се по 2-3 листа по биљци. Бербе трају 2-3 месеца. За то време остварују се приноси од 30 до 60 т/ха квалитетног лишћа (3-6 кг/м2) Лишће блитве треба што пре да се искористи по берби. Ипак, може се сачувати 7-12 дана у хладњачама на 0 степени Ц и високој влажности ваздуха од 95-98%. У специјалним условима, при температури од -0,5 степени Ц и атмосфери са 2-3% углјендиоксида и 10% кисеоника, блитва може да се сачува и до месец дана.

Блитва је хранљивија од спанаћа и зеља. Садржи просечно 90,5% воде, 4% угљених хидрата, 1,4 % беланчевина, 0,25% масти и доста целулозе. Енергетска вредност је 25 Кцал, или 109 КЈ.

Богата је А витамином, кога садржи око 21.000 ИЈ на 100 грама. Садржи и око 40 мг% Ц витамина, али се овај тешко користи, јер се блитва једе барена. Ту су још и витамини Б1 и Б2 (0,11 и 0,62 мг%). Од минерала садржи највише калијума, 391 мг, али и доста калцијума, цак 170 мг%.



Богата је и другим минералима. Сто грама лишћа садржи 7,95 мг гвожђа, 40 мг фосфора, 35 мг сумпора, 190 мг магнезијума (највише од свег лиснатог повра), 147 мг натријума, 0,14 мг бакра и 0,0098 мг јода. Као таква, блитва је ризница минерала и витамина, те је треба ширити у култури и више користити у исхрани.

Као и друго лиснато поврће, садржи доста оксалне киселине, те је треба припремати са млечним производима богатим калцијумом, како би се добила неутрална со калцијум оксалат и поправила нутритивна вредност лишћа блитве. Стога није чудно што наш народ питу зељаницу прави са сиром и јајима, а у спанаћ додаје кисело млеко.