Кикирики се углавном гаји ради семена које је веома богато уљем и беланчевинама, витамином Б, а нешто мање витаминима А, Ц и Д. Од семена се може производити брашно, а значајан је извор биљних уља. У исхрани људи користи се пржено семе као цењена квалитетна посластица. За исхрану стоке користи се вегетативна маса која је по хранљивом саставу слична сену детелине, као и уљане погаче које остају након екстракције уља .

Плод је махуна која се формира и сазрева у земљишту. На једној биљци формирају се 30-500 махуна. Семе је лоптастог или издуженог облика, споља је прекривено семењачом.

Као биљка тропског и суптропског поднебља, кикирики тражи доста топлоте током целе вегетације. Не подноси велика температурна колебања, због тога се у умереном климатском појасу не може гајити изнад 400 м надморске висине. Има велике захтеве према води, нарочито током фазе цветања и оплодње. Захтева плодна, структурна и растресита земљишта. По механичком саставу одговарају му песковите иловаче, а у том погледу најбоља су алувијална земљишта.



При избору сорте треба водити рачуна о дужини вегетације која одговара подручју где се гаји, затим о отпорности према суши. За наше услове успевања повољне су раностасне, приносне и према суши отпорне сорте. Ова биљка не подноси монокултуру, треба је обавезно гајити у плодореду. Најбољи предусеви су ђубрене окопавине.

Обзиром да се махуне развијају у земљишту, основна обрада треба да је дубока, а предсетвена припрема квалитетна.

Кикирики се азотом снабдева већим делом преко квржица као и остале зрнене махунарке. Зато се азотна ђубрива употребљавају у малим количинама које су потребне за почетни развој биљака. Фосфор и калијум за кикирики имају већи значај. Фосфор и калијум уносе се са основном обрадом и предсетвеном обрадом земљишта, а азот само у предсетвеној обради земљишта.

Семе треба да је сортно, здраво, чистоће 99 %. Ољуштено семе је боље од нељуштених махуна, јер брже клија и ниче. Сеје се у широким редовима, са растојањем између редова 70-80 цм, растојање у реду је око 10-12 цм. Сетва се обавља када се земљиште на дубини од 10 цм загреје од 12-15 Ц. Сетва се обавља специјалним сејалицама, а количина ољуштеног семена износи 70-80 кг/ха, а нељуштених махуна 100-120 кг/ха.



Најважније мере неге су:
Међуредно култивирање, огртање, наводњавање, заштита од корова, болести и штеточина.

Сазревање махуна је неравномерно, али пошто махуне не пуцају берба се може обавити у пуној зрелости махуна. У време бербе плодови садрже око 50 % влаге, а након сушења не треба да садрже више од 10 %, а ољуштено семе не више од 5 % влаге.

Најчешће се складишти у махунама са 10 % влаге, а може и у ољуштеном зрну, које се након врше досушује до 5 % влаге. Пре складиштења врши се сортирање, а складиштење треба обавити у сувим и промајним просторијама


Јелена Стојиљковић, Маст. инг. пољ.