Шпаргла се сврстава у веома деликатно и скупоцено поврће које је раширено по целом свету, али је код нас мало познати и ретко се гаји. Једна је од најстаријих повртарских врста, коју су гајили и користили још стари Грци и Римљани.


Пореклом је из Европе, где се у области медитерана могу наћи дивље форме ове врсте. За исхрану се користе млади, нежни и сочни изданци, од којих се справљају изврсна јела. Поред изврсног укуса,шпаргла је богата витаминима и другим хранљивим и корисним материјама. Вишегодишња је биљка, гаји се у засадима и уз добру негу може се експлоатисати годинама. Образује неку врсту подземног чокота са дебелим и меснатим белим кореном у којем се нагомилава резервна храна која служи за образовање изданака следеће године.

Сваке године део старог корена изумре, а из вршног чокота избија нови. На његовом горњем делу образују се врло крупни, љуспасто покривени пупољци,из којих с пролећа израстају изданци , тзв.свеће који се док су млади користе као поврће. Ако се изданци не уберу док су млади, развиће се у танке,високе и разгранате стабљике декоративног изгледа. Лист је развијен,у облику љуспице из чијих пазуха избијају игличасте гранчице и имају функцију листова. Цветови су ситни жуто зелене боје плод је округла црвена бобица величине грашка,а семе је црно и троугласто.

Шпаргла је дводома биљка: мушке биљке су дужег века и приносније,док су код женских биљака изданци дебљи и бољег квалитета.

Услови успевања- шпаргла се најуспешније гаји у областима са умереним температурама и нешто оштријим зимама. Изданци расту на температурама испод 10 Ц. Веома ретко зимски мразеви оштете чокоте и пупољке на њима. При дужој суши остају танки,огрубе и изгубе ароматичност.

За гајење шпаргле најбоља су дубока,осцедна и растресита земљишта. Терен би требало да је раван,окренут ка југу и заштићен од хладних ветрова.

Техника гајења- шпаргла се гаји преко расада. За заснивање шпарглишта од једног хектара потребно је 500-600 грама семена.  Сетва се обавља крајем априла у хладне леје,на растојању између редова 25-30 цм и у реду 5-6 цм. Дубина сетве би требало да буде 1 цм. Кад биљке никну пожељно је проређивање, тако да се остави по једна биљка на 5-10 цм. Пред зиму, кад шпаргла пожути, покрива се сламом или незгорелим стајњаком,како би се сачувала од измрзавања.Пошто је прве године произведен расад,друге године рано с пролећа,обично у марту,приступа се расађивању, на раније припремљеном и нађубреном земљишту.

Пред јесење дубоко орање у земљиште се уноси 50-100 т стајског ђубрива по ха. Пред сађење убацује се око 500 кг/ха минералног ђубрива са односом НПК елемената 1:2:4. Приближно иста или нешто већа количина минералних ђубрива уноси се сваке године.

Шпаргла се може расадити у редове или у траке са 2-3 реда. Кад се расађује у редове,што је чешће, размак између редова не би требало да буде манји од 1 м,а растојање у реду 50-100 цм. Дубина канала у који се расађују биљке креће се од 30-40 цм. Садња се обавља тако што се жиле саднице добро затрпају ђубревитом смешом која је предходно растурена по каналу на сваком месту где ће бити посађена биљка. Затим се цела биљка покрије 5-6 цм дебелим слојем ископане ситне земље.


Сорте - гаје се сорте са белим и зеленим изданцима.

Сорте из прве групе користе се за производњу белих (етиолираних) изданака,који се беру пре него што избију на површину. Најпознатије сорте су аржантејска рана и аржантејска касна. Оне дају дебеле, нежне и укусне изданке с ружичастим врхом.

Сорте са зеленим изданцима се гаје једноставније. Изданци се одсецају каад израсту изнад површине и озелене.Најпознатија сорта из ове групе је мери вашингтон.

Берба - шпаргла почиње да се бере у 3.години, али у ограниченим количинама. Секу се само по 2-3 изданка са биљке,а остали се оставе да израсту у стабло. Тек следеће године се може приступити масовнијој експлоатацији која траје 15-20 година.



Етиолирани ( бели ) изданци се секу пре него што избију на површину земље. Прво се разгрне земља до основе изданка па се одсече специјалним ножем.

Зелени изданци се секу пошто израсту 12-20 цм изнад површине. Берба се обавља свакодневно и траје од априла до краја маја. Обично се са чокота скине 10-15 изданака,што  чини 6-10 т/ха.

Изданци се сортирају по дужини и дебљини у 3 класе:
пва класа са изданцима дебелим 18мм,
друга класа са изданцима 14-18 мм и 
трећа класа са изданцима 10-14 мм.

Просечна тежина једног изданка је 50-60 грама. Шпаргла се пакује у снопове тешке 0,5-1,0 кг. Снопови се обавијају пластичним фолијама. Лако се квари, и у обичним складиштима може се одржати 2-3 дана, а у хлађеним 3-4 неделје.



Дипл.инг. Гордана Рехак