Бактериозну пегавост пасуља проузрокује бактерија Xanthomonas campestris pv. Phaseoli). Ова бактерија све биљне делове.
Симптоми на лишћу су светло жуте до мрке пеге различитих облика и величина. Ширењем обољења пеге се спајају и захватају целу лисну површину. Лист постаје крт, деформише се и отпада.
Сличне појаве дешавају се на махунама са којих прелази на семе које се смежури и суши. Обично су пеге на стаблу издужене. Болест доводи до пуца-ња ткиве.

Мере заштите. Основне мере заштите су примена плодореда, сетва здравог семена, уништавање корова и дезинфекција земљишта.
Сетва здравог семена, обрада земљишта и сузбијање корова су мере које увек саветујем без обзира на културу која се гаји.

Агротехничке мере. Ђубрење. Ђубрењем се утиче на општу микробио-лошку активност земљишта и бројност инсеката.
Правилна и редовна исхрана утиче позитивно на отпорност биљака према патогенима и штеточинама. Са друге стране, повећана и неравномерна прихрана биљака азотом, поготово при минералној исхрани доводи до по-већања осетљивости на болести и губитка од бројних штеточина.

Избор здравог семена и садног материјала је веома важна мера за-штите јер се многе гљиве, бактерије, вируси, нематоде и неки инсекти пре-носе семеном. За сетву користити семе са површина на ком дужи током вегетације није забележено присуство овог патогена.

Обрада земљишта неповољно утиче на одржавање биљних паразита јер се правилном обрадом земљишта подстиче развој сапрофита, а органи за одржавање гљива у неповољним условима те нису у стању да изврше нове инфекције. Такође, обрадом земљишта семена многих корова доспевају у мање оптималне услове за клијање у дубљим слојевима земљишта.

Сузбијање корова је веома важно јер су многи биљни патогени и ште-точине полифагни тј. нападају истовремено веома различите врсте биљака те је могућност од њиховог преношења веома велика. Многи инсекти и немато-де које се хране зараженим биљкама могу пренети биљне патогене исхра-ном. Такође, развојем корова стварај се повољна микроклима за развој штеточина и патогена. Исто тако, корови отежавају и онемогућавају норма-лни развој биљке јер се хране водом и минералним материјама које су наме-њене гајеној биљци. Надвисују је и засењују чиме она има на располагању смањену количину светлости која није довољна за нормалну фотосинтезу. Услед слабе исхране она постаје осетљивија на болести и штеточине и за-кржљава у развоју.

Сетва. За сетву треба користити квалитетно и здраво семе у оптима-лном року и на оптималној дубини.
Ранија пролећна сетва доводи до смањења штета од штеточина. Та-кође, многе штеточине могу прећи са озимих на јаре усеве.

Дубина сетве је важна из тог разлога јер плитко посејано семе постаје плен птица и глодара, а ако се посеје дубље постаје плен жичњака.

Густина садње или сетве. Прегустом сетвом стварају се побољни услов за развој болести и штеточина.
Примена вишегодишњег полодреда је обавезна. Плодоред предста-вља смену култура у простору и времена. Применом плодореда стварају се повољни услови за развој гајених биљака а неповољни услови за развој пато-гена и штеточина.
Механичке мере обухватају одтсрањивање заражених биљних делова, механичко одстарњивање органа за презимљање паразита, механичко одстрањивање штеточина, спаљивање биљних остатака, механичко селекти-рање семена од корова, заоравање биљних остатака и постављање ловних појасева за хватање гусеница савијача и постављање клопки за хватање крти-ца и волухарица и постављање мрежа ради заштите од птица и других штето-чина.

Физикалне мере подразумевају дезинфекцију земљишта и прибора. Дезинфекција се одвија у великим бурадима и казанима испод којих нало-жимо ватру да би загрејали воду у њима. Истовремено у друге мање посуде стављамо земљу дебљине 10 cm или прибор који желимо да дезинфикујемо. Стерилизација траје пола сата дуже од почетка кључања воде у затвореним посудама. Овом методом се земљиште може ослободити од штеточина, пато-гена и корова.

Биолошке мере подразумевају сузбијање биљних паразита и корова применом њихових природних непријатеља и примену инсектицида биљног порекла.
Административне мере. Под овим термином подразумевају се све оне мере за чије је спровођење и контролу одговорна држава. Оне су дефиниса-не законом о заштити биља. Овим законом дефинисан је промет, употреба, складиштење и промет пестицида. Такође, под материју дефинисану овим законом спада контрола увоза и извоза садног материјала, увоз и извоз по-љопривредних производа и хране, семенског материјала, надзор спонтане флоре и фауне и увоз и извоз инсеката и микроорганизама који се користе у биолошком сузбијању штеточина.

Органска пољопривреда подразумева примену свих мера осим хеми-сјке заштите, а место минералног ђубрива се користи стајско ђубриво.
Предуслов да би неко могао да се гаји органском пољопривредом је да се учлани у неку од државе овлашћену организацију. Самим учлањивањем он је сагласан да је прихватио све обавезе и правила које потичу из његовог чланства. Те обавезе подразумевају стални надзор над целокупном произво-дњом од стране стручњака овлашћених од стране организације. Једна од обавеза је такође да докаже шта је гајио на тим повшинама, шта је примењи-вао и колико дуго.
Произвођач добија органско ђубриво са атестом које је обавезан да примењује.
Површине које су поред путева са интензивним саобраћајем као и оне које су поред вишегодишњих култура нису погодне за органску производњу.
Површине на којима су примењивани инсектициди на бази хлорованих угљоводоника и хербициде који имају јако перзистенно (дуго) деловање мо-рају сачекати још неколико година да би могли да се приведу органској про-изводњи.
Такође проузвођач се обавезује на примену плодореда при чему се обавезује да ни једна култура неће бити заступљена више од 25%.
На крају производње, произвођач добија атест или зелени картон за свој картон којим гарантује за своје производе.

Интегрална пољопривреда подразумева да пре него што приступимо хемијским мерама заштите урадимо све остале мере. Она подрзумева пре свега да познајемо популацију патогена и корова и да је помно пратимо. Приликом избора пестицида бирају се такозвани „меки пестициди“ који има-ју максималан ефекат за циљани организам, а минималан или никакав ефе-кат на гајене биљке и који су најмање ризични са становишта безбедне упо-требе по здравље људи и загађење животне средине.
Овим смо дошли до хемијске заштите. Хемијска дезинфекција фу-нгицидима на бази тробазног бакар – сулфат тробазни и на бази бакар-хидро-ксида.
Препарат на бази тробазног бакар – сулфата је CUPROXAT. Oвај препарат се примењује у 35 ml/ 100 m2 .
BLAUVIT је препарат на бази бакар хидроксида и примењује се у количини 50/100 m2 илити у концетрацији од 0,5%.
Оба се примењују третирањем пре остварене заразе.
Број третирања је 2.
Каренца је 28 дана.

Извори:

1)„Основи токсикологије са елементима екотоксикологије“ Др Славољуб Љ. Виторовић; Др Миленко П. Милошевић
2)„Приручник за заштиту биља“ Вукосав Гргуревић Дипломирани инжињер за заштиту биља
3)„Пестициди у промету у Србији“ 2007 године
4)„Пестициди у пољопривреди и шумарству у Србији и Црној Гори“ 2004. Године, Новица В. Митић
5)„Пестициди у пољопривреди и шумарству у Југославији 2002. Године“ Новица В. Митић
6)https://www.nexles.com/articles/
wp-content/uploads/2018/03/beans-phaseolus
-vulgaris-Xanthomonas-campestris-pv-phaseoli.jpg