Фузариоза је комплексна обољења коју изазива гљиве из рода Fusarium. Разликујемо три обољења фузариозне природе и то:
1) Снежну плесан (Fu-sarium nivala),
2) фузариозну трулеж корена и стабла (Fusarium graminearum I Fusarium culmorum), и
3) Фузариоза класа (Fusarium graminearum I Fusarium cu-lmorum).

1)Снежна плесан. После топљења снега с пролећа на парцелама под пшеницом примећују се биљке чије је лишће сасушено и слепљено за земљу. Ти листови прекривени су беличастом превлаком. Нападнуте биљке се суше и пропадају, а оне које се суше дају суво и штуро зрно. Сем што су смежурана, зрна губе клијавост.
2)Фузариозна трулеж корена и стабла се развија у току целе вегетације, а симптоми се најчешће уочавају после класања превременим угињавањем биљака и појавом белих класова. На тим класовима у влажним условима развијају се сапрофитске гљиве због чега попримају црну боју.
3)Фузариозе класа се јављају у цветању у цветању и у млечној зрелости пшенице. Оболели класови делимично или потпуно пропадају, добијају сламасто-жуту боју, а у влажним условима формира се наранџаста навла-ка од паразита. Паразит може да захвати и последњу интернодију и цео клас угињава.



Мере заштите биља
Основна мера заштите је сетва здравог семена.

Агротехничке мере:
1)Коришћење стајњака и једнострана примена минералног ђубрива до-води до повећаног развоја штеточина и нематода. Због тога се у година-ма масовног лета гундеља не препоручује примена стајњака. Велика при-мена азотних ђубрива доводи до повећане осетљивости на болести и гу-битака од бројних штеточина. Комплетна минерална исхрана утиче на по-већану отпорност биљака.
2)Избор семена и садног материјала је важна превентивна мера. За сетву и садњу треба употребити здрав семенски и садни материјал. Гљиве, бакте-рије, вируси, нематоде и неки инсекти преносе се семеном и садним ма-теријалом. Спречавање биљних паразита регулисано је законом о семену и садном материјалу и законом о семену и садном материјалу.
3)Обрада земљишта неповољно утиче на одржавање биљних паразита. Је-сење дубоко орање, поред чувања влаге, поред чувања влаге, повећава активност сапрофита: органи гљива који служе за одржавање у непово-љним условима доспевају у дубље слојеве земљишта те нису у стању да изврше нове инфекције.
4)Уништавање корова доприноси смањењу размножавања скакаваца, сте-пског попца, лисних вашију, стеница, гундеља, црне репине пипе, подгри-зајуће совице, нематода пужева, хрчка и друго. Корови троше хранљиве материје и воду из земљишта,заузимају животни простор намењен гајеној култури надвисујући је и засењујући што би у крајњој линији имало за по-следицу да је гајена култура закржљала у развоју услед недовољне исхра-не. Многи биљни вируси се могу пренети са коровских на гајене биљке, а и многи инсетки и нематоде су вектори вируса, као и вилина косица која као паразитска цветница користи биљне сокове за сопствену исхрану.
5)Сетва. Сетву треба извести у оптимално време и на оптималној дубини квалитетним семеном. Ранија пролећна сетва доводи до смањења штета од инсекатских штеточина. Плитко посејано семе постаје плен птица и гло-дара, дубље посејано семе постаје плен жичњака. Прегустом сетвом се стварају повољни услови за појаву болести. Многе штеточине са озимих усева прелазе на јаре усеве.

Административне мере. Административне мере обухватају све оне мере које су директно утврђене законским и подзаконским актима и за чији рад или контролу одговара држава. У те мере спадају контрола увоза садног и се-менског материјала, фитосанотарни преглед на граници, стални надзор над гајеним биљем и спонтаном флором, фитосанитарна контрола на граници на и на другим местима где се укаже потреба, обележавање, безбедно чување, примену и промет пестицида. У ову групу мера спада и биљни карантин. Сваки позаконски акт је усаглашен са међународним стручним организација-ма и преузетим обавезама.

Механиче мере сузбијања. У механичке мере спада дубоко заоравање стрних остатака, уништавање биљних остатака и заражених делова, селекти-рање семена корова и ручно сакупљање штеточина са биљних делова и њи-хово физичко уништавање, прављење клопки за хватање кртица и волухари-ца и поставаљање мрежа ради заштите од птица и других штеточина.

Тровање птица и племените дивљачи је законски забрањено.
Физикалне мере обухвата дезинфекцију и стерилизацију земљишта и прибора у расадничкој производњи. Овом методом се може дезинфиковати земљиште од проузрокавача биљних болести, штеточина и корова. То чини-мо у великим бурадима и казанима испод којих наложимо ватру да би загре-јали воду у њима. Истовремено у друге мање посуде стављамо земљу дебљи-не 10 cm или прибор који желимо стерилисати под дејством водене паре. Стерилизација се обавља у времену од пола сатаод када прокључа вода, а по-суде морају бити затворене. Термотерапија је ефикасна код производње бе-звирусног садног материјала. У физикалне мере убрајамо и примену разних уређаја за терање кртица, мишева и комараца; затим примена различитих обојених лепљивих плоча привлаче штетне инсекте које се лепе за ту плочу.

Биотехничке мере обухватају примену биотехничких инсектицида, средства за привлачење (атракктанти) и регулатора развоја штеточина. Атрактанти су хемијска једињења чије паре надражују чулне рецепторе ште-точина и могу се користити као храна или сексуални атрактанти. Они се кори-сте ради праћења да би се одрадили оптимани рокови њиховог сузбијања. У хранљиве атрактанте убрајамо и затроване мамке за мишеве и пацове.Сексуални атрактанти су феромони. То су синтетисовани мириси женки штеточина који привлаче мужјаке. Капсуле се постављају у феротрапу где се хватају мужјаци ради праћења њиховог лета и бројности. Друга корист од ових феромона је збуњивање мужјака. Наиме збуњени великом количином феромона не могу да се одлуче на коју ће страну па женка остаје неоплођена. Регулатори развоја штеточина ометају физиолошке процесе штеточина због чега они после извесног времена угињавају. После примене ових препарата престаје нове кошуљице гусенице за пресвлачење, те гусеница не може прећи у наредни стадијум развића. Гусеница престаје са исхраном и након 3-5 дана угињава.

Биолошке мере подразумевају сузбијање паразита применом њихових природних непријатеља (предатора, вируса, гљива и бактерија) и инсектици-да биљног порекла. Инсектициди биљног порекла су на бази пиретрина и добијени су екстракцијим из биљке бухач која успева у Далмацији. Има кратко деловање и мало је отровна за људе. Од препарата споменућемо AQUA Py, КENYATOX VERDE који имају примену у домаћинству, заштиту укра-сног биља и складиштима пољопривредних производа.

Хемијске мере сузбијања. Како се фузариозе углавном преносе семеном, то се сузбијање постиже дезинфекцијом семена, једним од препарата на ба-зи манкозеба као што су MANKOGAL-FS, ZOROSAN-MZ, DITHANE FLO-CRVENI, 250 ml/100 kg, препаратима на бази мешавине tiabendazola и flutriafola као што je Vincit-F 200 ml/kg пшенице и јечма и препаратима на бази tirama као што су Royal-FLO 230 ml/kg.

Недостаци и ризици хемијске заштите. Недостаци хемијских средстава су њихова мања или већа отровност за људе и животиње, неправилна употреба доводи до оштећења биљака и честа је појава резистентности (што условља-ва честу промене препарата како би се мењао начин деловања и миними-зирала могућност појаве резистентности).



Знаци тровања и прва помоћ. Потребно је утврдити везу између симпто-ма и оног што је човек појео. Затим потребно је испитати који су пестициди коришћени, када, где, колико дуго и шта је третирано и да ли су коришћени и други пестициди у току два дана пре тровања. Прогутан пестицид може се у року од 24 сата, од када је унет у организам, задржати ради анализе, уко-лико се тај материјал поврати.
Отрованог треба изнети из објекта у ваздух и што пре позвати лекара. Одмах скинути одећу затровану пестицидима и отрованог темељно опрати водом и сапуном. Особа која помаже отрованом требало би да носи гумене рукавице. Отрованог добро покрити чаршавом и проверити да ли се може озледити ако наступе грчеви. После тровања пестицидима који садрже DNOC, отрованог треба охладити (употребом мокрих крпа, трљањем хладним пре-дметом).
У случају ако пестицид доспе у око, треба око испрати благим млазом воде 15 минута, држећи за све то време капке отворене.
У случају да је отровани прогутао пестицид, потребно је изазвати по-враћање – али никако ако је у несвести. У том случају треба му дати пуну ка-шику кухињске соли у чаши топле воде (37-40 степени Целзјуца), надражи-вати задњи део грла да би се изазвало повраћање. Не треба давати уље од рицинуса, млеко, маслац, алкохол и јаја.
Остатке пестицида или њихову амбалажу треба пажљиво сачувати за ле-кара.

Заштитна опрема и услови складиштења, чувања и промета. Пре свега пестициде треба чувати у оригиналној амбалажи ван домашаја деце и на температури од +5 до 25 стетени Целзјуса у замраченој просторији која се добро проветрава.
У заштитну опрему убрајају се радни комбинезони који се могу зако-пчати до врата, капе или шешир од лакшег материјала,затим заштитни штит за лице који омугаћава прскачу видик на све стране, а може се по потреби подићи. За заштиту руку најбоље је користити гумене рукавице. Код приме-не појединих пестицида препоручује се примена гас – маски.

Пар речи о препаратима,активној метрији и начину примене.
Препарати на бази манкозеба спадају у хемијску групу дитиокарбамата, дају добру заштиту и не изазивају фитотоксичне промене. To су органски фу-нгициди са површинским деловањем.
Хемијски назив је манган - етиленбис - (дитиокарбамат) – полимер – ко-мплекс са цинком. Други назив је Манзеб. Делује као несистемик, протекти-вно (сузбија патогена пре остварења инфекције). Инхибира дисање односно SH-ензиме. Гљиве не развијају резистентност.

Акутна токсичност:
1)Орална LD-50 (u mg/kg): пацов и миш > 5 000; заморац 3420
2)Дермална LD-50 (u mg/kg): пацов> 5000; кунић >2000
3)Инхалационо LC-50 (4h; u mg/l) пацов > 5,14

Надражује слузнице и очи. Има својство контактног алергена.

Екотоксикологија-токсичност за:
1)Организме у води (mg/l): алге (EC-50 72h) – 1,86; 100 h – 0,06; дафније (EC-50 48h) – 0,073-1,3; водене биљке (EC – 50 96h)- Lemna gibba 4,25; рибе (LC-50 48h) – калиформијска пастрмка 0,074-2,2, плавошкрга сунчаница 0,083; рибњачки шаран 5,2-24, гупи 2,2, златна рибица 9, сом 5,2.
2)Птице (LD-50 48h, u mg/kg): огрличасти фазан >5000, јапанска препелица, 3200-7440; дивља патка 7440
3)Пчелу (LD-50 48h, у микрограму/пчели) контактна и орална токсичност >100
4)Организме у земљишту (LC-50 72h): кишна глиста 0,014 mg/cm2 земљишта. Отрован за алге, дафније, рибе и водене биљке. Практично неотрован за пчеле и птице.

Деградација (DT-50) у земљишту 6-15 дана; у води 2,2-14,1 сати (ph 5-9).
Класификација и обележавање:
Спада у 3. групу отрова (штетан).
Тренутним, понољеним или продуженим додиром са кожом или слузокожом изазива упале. Поред знака се ставља натпис надражујуће.

Представља непосредну или посредну опасност за животну средину.Поред знака се ставља натпис: опасно по животну средину.
Меша се са препаратима на бази бакар-оксихлорида, металаксила-М, цимоксанила, диметоморфа, пропамокарб-хидрохлорида.
Не меша се са инсектицидима киселе реакције (дихлорвос, диметоат, монокротофос), Бордовском чорбом, сумпорно-кречном чорбом, препарати-ма на бази пропаргита и средствима за исхрану биља која садрже бор.

Не меша се са сумпором код последњег третирања у засадима винове лозе, јер се знатно продужава перзистентност манкозеба.
Третирање из ваздухоплова је дозвољено. Овде је потребно истаћи да приликом третирања из ваздуха велика количина пестицида доспева на нециљне површине чиме се повећава ризик за здравље људи, тровања живо-тиња и појаве фитотоксичних ефеката на гајеним културама на парцелама које се налазе у близини третиране површине. Ово посебно долази до изржаја ако се не ради по оптималним метеоролошким приликама.
Третирање пестицидима не треба вршити по врућини, киши и ако је брзина ветра већа од 5 m/s.
Максимални број третирања је 3 са интервалом између два третирања 14 дана, при смени влажних и топлих периода или при наводњавању 7-10 дана, а ако је влажење непрекидно 5 - 6 дана.
Радна каренца је један дан.
Каренца је 42 дана. Каренца је крајњи рок који мора проћи од после-дње примене пестицида до бербе. За то време пестицид се разгради до не-шкодљивих остатака. Непоштовање каренце доводи до ризика од уношења остатака пестицида у организам што може довести до тровања.



Органска пољопривреда. Да би се спречиле злоупотребе, основне смернице ове производње одређује држава, а контролу врше овлашћени организатори прооизводње у сарадњи са научним установама. Овде се укључују сва позитивна сазнања из заштите биља: примена пестицида биолошког порекла, биолошка борба, примена алтернативних средстава селекција, стварање отпорних сорти, калемљење на отпорне подлоге идр. Биолошка редукција биљних штеточина састоји се од примене регулатора раста инсеката, феромона репелената,атрактаната,антифиданата,предатора паразита, проузроковача болести и стерилизације мужјака. У средства биолошког сузбијања убрајају се и регулатори раста и размножавања инсеката. Они су за човека ии топлокрвне животиње безопасни због самог механизма деловања. Ови препарати ремете стварање хитина. Као репеленти или са антифидалним деловањем користе биљни екстракти и етарска уља. Применом ловних посуда са меласом могу се уловити велики број одраслих инсеката разних штетних лептира.
Код производње органске хране избегава се употреба минералних ђубрива, а користе се стајско ђубриво и компост.
Искључена је употреба хербицида, а употреба пестицида је забрањено. Сузбијање проузрокавача биљних болести, штеточина и корова се ослања на плодоред, избор отпорних сорти, време сетве (садње), благовремену обраду и коришћење присуства предатора.
Произвођач који жели да се бави органском пољопривредом потребно је да се учлани у једну, од стране државе признате организације, као произвођач органске хране. Да би то могао остварити, мора испунити одређене услове. Ти услови су да докаже шта је гајио и примењивао на својим површинама у задње 4 године. Они који су за то време примењивали инсектициде чији су активна материја хлоровани угљоводоници или хербициде перзистентно (дуго) деловање морају да сачекају пар година да би пришли тој производњи. Напуштене парцеле се одмах могу привести овој производњи.
Површине поред путева са јаким саобраћајем нису погодне за производњу органске хране,као и оне које су површине које су поред вишегодишњих засада. Произвођач се обавезује да ће гајити већи број култура (због плодореда) и ниједна култура не сме да заузима више од 25%.
Произвођач мора да прихвати услове оне организације којој је приступио,као и да се слаже са контролом над целокупном производњом,праћење технолошког процеса произвдње,повремену анализу произведених намирница. За ову производњу произвођач добија зелену етикету (атест) којом организатор гарантује да је роба произведена под контролисаним условима.

Тошић Александар
Дипломирани инжињер пољопривреде за заштиту биља

Извори:

1) „Основи токсикологије са елементима екотоксикологије“ Др Славољуб Љ. Виторовић
2) „Приручник за заштиту биља“ Вукосав Гргуревић дипломирани инжињер за заштиту биља
3) Пестициди у пољопрвреди и шумарству у Србији и Црној Гори 2004. год. Новица В. Митић
4) „Пестициди у пољопривреди и шумарству у Југославији 2002. Године
5) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-zdravlju-bilja-republike-srbije.html
6) www.propisi.com/hemikalije-toksicne-tetne-eksplozivne-zapaljive-citajte-etikete-gledajte-slicice.html
7) https://lh3.googleusercontent.com/proxy/ypaWGeDNJwxV
xoyqbgLC1JAhhimumRtmFdcIJL55rYL095LyhqyCZsf0Sb6Tx8LzKqV
StwfjlsPmz1J1K3kz2wOMl09SR4Yge21-m8MFcDLtzJ760GrJ-EAVo_Opvg
7LQCw1Mmwx27CS3P2aT60E43L7sMLBx0kJ4Q
8) https://www.google.com/imgres?imgurl=http%3A%2F%2
Fagronomija.rs%2Fwpcontent%2Fuploads%2F2013%2F12%2Ffuzarija.
jpg&imgrefurl=http%3A%2F%2Fagronomija.rs%2F2013%2Ffuzarioze-
fusarium-sppfusariumgraminearum%2F&tbnid=yda3_CEMK411qM&vet=
12ahUKEwiwgefKfvoAhXN_IUKHTv4AtUQMygGegUIARDaAQ..
i&docid=maqeI6tijqYjTM&w=848&h=564&q=Fusarium%20ssp
%20photos&client=firefox-b-d&ved=2ahUKEwiwgefK-fvoAhXN_IUKHTv4AtUQMygGegUIARDaAQ