Већина људи ће на жабе реаговати гађењем, али баштовани су спознали њихову изузетну вредност. Жабе које живе у башти су помоћници у борби против многих штеточина и већ дуго се користе у контроли штеточина воћњака и повртарских култура. Ти водоземци могу да поједу 2-3 пута више инсеката од птица, јер се хране инсектима и активне су ноћу. Птице, за разлику од жаба, у својој исхрани користе и друге намирнице и активне су дању. Једна жаба дневно може да поједе 100 различитих инсеката.

У Холандији, Мађарској, Великој Британији жабе се користе у стакленицима и пластеницима за сузбијање штеточина. Жабе су у прошлом веку коришћене за заштиту шећерне трске од инсеката. Постоји неколико хиљада различитих врста жаба. На нашим просторима срећемо:
- малу зелену жабу,
- смеђу мочварну жабу,
- велику зелену жабу и друге врсте.

Као и већина животињских врста, жабе су се нашле на удару савременог доба, употребе пестицида, хемијских ђубрива, промене климе и њихова бројност опада. Оне су важан део екосистема, јер регулишу бројност инсеката. Тамо где је смањена њихова бројност долази до пренамножења инсеката.

Својим присуством или одсуством показаће нам шта се дешава у нашем окружењу. Уколико жабе нису присутне у нашем воћњаку или башти то је показатељ да нешто не ваља, односно да је равнотежа нарушена. Потребно је радити на привлачењу жаба и њиховом задржавању у нашим воћњацима и баштама.

Жабе смањују напад штетних инсеката. Не користите отровне мамце за пужеве уколико желите жабе у својим баштама и воћњацима. У зависности од врсте, жабе користе различите штеточине за своју исхрану. На њиховом менију се налазе многе штеточине: стенице, мрави, ухолаже, ларве и лутке инсеката, ларве и гусенице лептира, стоноге, пужеви, комарци, скакавци и многи други инсекти.



Да бисмо привукли жабе у баште и воћњаке потребно је да створимо услове за њихов живот. Бригу о њиховим стаништима жабе ће узвратити у рано пролеће користећи за своју исхрану бројне штеточине. Жабе радо насељавају воћњаке и баште у којима се не користе пестициди. У једном делу воћњака или баште треба да оставимо траву коју ћемо косити ређе од осталог дела. Жабе ће се населити у оваквим деловима. Кућне љубимце потребно је држати даље од дела резервисаног за жабе.

Веома је пожељно да ископамо мало језерце (бару). То језерце ће обезбедити место за размножавање жаба. Језеро треба да буде довољно дубоко да током зиме не дође до замрзавања дна језера и угинућа жаба. Такође, не треба дозволити замрзавање језера. То може довести до недостатка ваздуха и резултираће угинућем ових корисних животиња. Овакво језеро за жабе је једноставније направити него језеро за рибе. Жабама не требају пумпе за воду, аерација воде, водоскоци или фонтане. Довољно је најједноставније ископано језерце, не превише дубоко и са понеком засађеном воденом биљком. Жабе су тајанствене животиње које воле да се скривају. Језерце треба да је дубоко најмање 60cm и да буде делимично у хладу. Добро је на ивицу поставити дебљу грану или даску да би жабе лакше излазиле из воде и враћале се у језеро. Језерце треба да има и плићаке у којима би се развијали пуноглавци.

Ови водоземци не толеришу сув ваздух. Лето проводе као ноћне животиње. У сумрак постају активне, нарочито у вечерима пред кишу. Можемо их привући рефлекторима. Приближавају се извору светлости због мноштва инсеката. Такође, ће их привући саксије преврнуте на бочну страну и делимично укопане. Ту ће се оне моћи завући и сакрити. Баштовани препоручују и постављање тањирића са водом.

Жабама је за размножавање потребна вода. У воду полажу јаја из којих се развијају пуноглавци. Јаја пливају у желатинастој маси која их држи на окупу у води. Пуноглавци се јављају код неких врста већ након 40-45 дана.

Различите врсте жаба презимљавају на различите начине. Неке врсте презимљавају у растреситом земљишту на дубини до 15cm, док друге своје зимовалиште проналазе у рушевинама, пукотинама зидова, испод камења, у разним рупама у земљи, у рупама глодара, испод гомила лишћа, под гомилама грана, у жбуњу, у муљу на дну језера. Оне могу да копају рупе или да користе рупе других животиња, односно да искористе све пукотине за своје презимљавање.


Ранка Војновић

Текст преузет са https://www.agroklub.rs/