Уређујући башту, можемо размишљати, како да у дугорочној перспективи поправимо лоше земљиште, побољшамо састав земље, рачунајући културе које гајимо, додајемо песак или глину, органику или креч, ископамо канале на подводном земљишту и тако даље. Али у следећим годинама треба прећи на минималну обраду земље и опрезне начине додавања ђубрива. Тек тада земљишни макро и микроорганизми заједно са живим корењем биљака са њиховим излучевинама доводе до брзог и ефикасног повећања плодности наших башти, њива.

- Једни ће прерађивати земљишну матрицу, побољшавати њено агрегатно стање и издвајати минералне соли.
- Други ће учествовати у кружењу елемената исхране, претварати хранљиве супстанце у најбоље прихватљив облик за биљке и мешати слојеве земље на природан начин.
- Трећи ће помагати корењу да прихвати те елементе, симбиозирајући се са њима.
- Четврти ће побољшавати капиларност земље побољшавајући проток воде, како одозго на доле тако и одоздо на горе и сачувати ту воду у микрогранулама земље.

И најважније сви заједно они могу да неутралишу отровне супстанце и да чувају биљке од болести. Све се то врши еволуционо, полако, генетски се учвршћујући. А да сам обнови овај процес човек нема ту могућност.



Врло је важно схватити танане разлике између биолошких процеса у земљи у недирнутој природи И сличних процеса у нашим њивама и баштама.Дивље биљке увек расту уз дефицит хранљивих супстанци у земљи и оне су еволуционо разрадиле екстремну способност да ступе у симбиозу са земљишним биљкама и организмима и на тај начин добију хранљиве супстанце. Културне биљке су погубиле многе природне способности. Селекција тих биљака била је нациљана на високе приносе, природно, са повећањем захтева, биљке траже више хране, којом човек храни своје засаде. Због тога, разматрајући очување микро света земље, говоримо само о биолошком стању плодноси.

На тај начин ми не морамо да слепо копирамо процесе, који се одвијају у дивљој природи. Наш задатак је да откривамо само главне механизме, који ће помоћи да се повећају приноси култура на нашим њивама, баштама, лејама дугорочно. Треба разумети, да је земљораднику лакше да цени своју земљу по физичким и хемијским параметрима, ( да препозна да ли је глинаста или песковита, колико садржи органике и хумуса, какав је садржај азота и фосфора) Научити да се утврди биолошки састав плодности је врло тешко. Циљ мојих наредних прича управо се тиче тога како се то може урадити индиректним параметрима. Детаљније ћемо попричати о гљивама и бактеријама и о земљишним животињама свих величина и о улози, коју оне имају у животу биљака.


Генадиј Распопов Борович

Превео Видо Радусиновић
Уредио Јован Дробњак