Сваке године у баштама, двориштима и воћњацима појављују се мрави. То су друштвени инсекти. Они формирају мравињаке у које мрави радници доносе храну, брину се о потомству и бране мравињак од непријатеља. За разлику од мрава радника, њихова краљица има само један задатак да полаже јаја, о којима се онда брину стерилни радници.

Активности мрава у башти или воћњаку:
- Гаје лисне ваши због исхране "медном росом". Различите врсте мрава преферирају различите врсте биљних ваши.
- За исхрану користе зрело воће, а нарочито оно оштећено. Воле биљке са већим садржајем шећера (јагода, шаргарепа, бундева, грашак).
- Разносе семе корова.

Мрави су корисни и неопходни у екосистему баште. Уколико мрави направе мравињак близу биљке та биљка више не расте и полако пропада. Ако се мрави населе испод стабла воћке она се за 2-3 године може осушити. На месту где се населе повећавају киселост земљишта и то негативно утиче на биљке. Мрави су чувари лисних ваши јер за исхрану користе "медну росу" коју излучују лисне ваши. Они ове ваши бране од њихових непријатеља, као што су: бубамаре, златооке, осолике муве. Где год се појаве лисне ваши знајте да су и мрави у близини. Управо је симбиоза између мрава и лисних ваши највећи проблем.



Да бисте се решили мрава треба да уклоните њихов узрок, а то су биљне ваши. Када се упуштате у борбу против лисних ваши потребно је да знате да пажња истовремено треба да се посвети мравима јер ће они пренети биљне ваши на нову локацију да би их заштитили. Мрави ће за свој мравињак наћи место на земљишту које се не ашови и не копа. Они не воле узнемиравање. Ако су већ изабрали вашу башту за свој мравињак, онда је време да кренете у акцију. Мравињак треба дубоко копати, не само на површини. Потребно је уништити краљицу која је дубоко под земљом. Раскопан мравињак можете посути кречом или пепелом.



У воћњаку треба посадити нану и валеријану које ће својим мирисом терати мраве. Такође, ако се око стабла завежу гранчице и листови парадајза мрави се неће попети у крошњу и тамо пренети лисне ваши и бранити их од природних непријатеља. На стабло могу бити постављени и лепљиви појасеви.

Мрави не подносе јаке и оштре мирисе попут першуна, ловора, аниса, лишћа парадајза, оригана, белог лука, пелена, цимета, лаванде, невена, сирћета, соца од кафе, коре лимуна, краставца, дувана. Разне врсте мрава различито реагују на мирисе. Понекад је довољно у мравињак забости гранчице парадајза или листове першуна и они ће га напустити. Мравињак можемо посути и врућим пепелом, пшеничним брашном или гризом. Такође, мрави не воле ни мирис чађи. За неке врсте мрава довољно је да картон, површине 20 cm², са мало чађи ставимо уз мравињак и мрави ће се одселити.

Мрави не воле ни мирисе биљних уља. Можете направити препарат од 10 литара воде, 2 шоље биљног уља, мало детерџента за суђе или шампона и мало сирћeта и тиме прелити раскопан мравињак. Поступак треба поновити након неколико дана. А ево још неколико препарата корисних у борби против мрава.

Препарат од парадајза
Препарат од младих листова или заперака парадајза је одлично средство за терање мрава из баште. Мрави толико не воле парадајз да никада не граде мравињаке у близини парадајза.

Препарат од љуте паприке
Љута паприка ће деловати као репелент који тера мраве. Довољно је попрскати место на коме се налазе мрави раствором љуте паприке.

Препарат од пелена
Најпре треба 300 g свежих листова и цветова пелена потопити у 10 литара воде и то оставити да одстоји 3 дана. Након тога препарат је потребно процедити и њиме третирати мравињак.



Шећер и квасац
Квасац се природно налази у земљишту и мрави га редовно укањају из свог мравињака. Да бисмо поспешили развој квасца можемо мравињак заливати воденим раствором шећера или смесе квасца, шећера и воде. Потребно је оставити тај раствор неко време да се квасац активира и тада прелити мравињак који смо мало раскопали, а потом мравињак треба поново загрнути. Загртање је потребно обавити због побољшања раста квасца у њему. То ће приморати мраве да се одселе.

Мали радници не наносе штету само биљкама, они такође, штите биљке од многих штеточина попут гриња, гусеница, црва, пужева. Свакодневним радом они штите шуму на површини од 0,2 h. Птице их користе да би се отарасиле паразита тако што се "купају" у мравињаку и на тај начин се подвргавају дејству мравље киселине.

Баштенски мрави поправљају структуру земљишта и тако повећавају плодност. Побољшавају садржај појединих елемената. Садржај калијума у земљишту где се налази мравињак повећава се два пута, а садржај фосфора чак и до 10 пута.



Ранка Војновић


Текст преузет са https://www.agroklub.rs/