Млеко се осим у исхрани може користити и у башти као средство за заштиту и ђубрење пољопривредних култура. Хранљиве материје у млеку су савршено избалансиране и омогућавају биљкама оптималан раст и побољшавају имунитет. Млеко садржи: калијум, калцијум, сумпор, фосфор, магнезијум, бакар, манган, гвожђе и друге елементе.

Млеко се у башти може користити за различите намене:
- средство за заштиту од патогена,
- средство за заштиту од штеточина,
- ђубриво.

Приликом третирања биљака на површини се ствара танки филм који штити биљке од продирања патогена. Превентивним третирањем млеко штити биљке од гљивица и вируса. Биљке, третиране млеком, имају бољи имунитет, а млеко повољно утиче и на усвајање и искоришћавање хранива из земљишта.

Млечни шећер- лактозу не могу да сваре сви инсекти. Због ове појаве млеко представља заштитно средство од многих штеточина. Млеко је нарочито добро додати у компост јер обогаћује компост хранљивим материјама. Оно побољшава микробиолошке активности и штити компост од многих штеточина. Због садржаја калијума млеко је одлично у заштити поврћа у време плодоношења, нарочито за исхрану парадајза. За собне биљке, такође, можемо да користимо млеко, али га треба избегавати када је реч о сукулентима (кактусима). Код кактуса млеко може да изазове пропадање.

Најбоље је употребљавати сирово млеко које није подвргнуто термичкој обради. Током термичке обраде губе се многи витамини и остали хранљиви састојци. Средина лета је период када се остварују оптимални услови за развој гљивичних обољења на повртарским културама. Температуре су високе, па се након кише остварују идеални услови за развој заразе Phitoftorom - долази до појаве пламењаче. То обољење може потпуно да уништи усев парадајза и кромпира.

Млеко се употребљава у заштити парадајза, кромпира, патлиџана, краставца, тиквица. Најчешће се користи као превентивна заштита од пламењаче у односу 1:10, један део млека и 10 делова воде. У чистом облику млеко не би требало да се користи.



Млеко и јод
За заштиту парадајза врло често се користи препарат од млека и јода. Однос млека и воде је 1:4 или 1:5. У тај раствор треба додати 15 капи јода. Јод може и да убрза сазревање плодова, па зато треба смањити број капи јода на 5 до 6. Да би се побољшало дејство млека и јода, третирања треба комбиновати са препаратом од белог лука.

Млеко и сода бикарбона
Млеко се може користити и у комбинацији са содом бикарбоном. Тај препарат се припрема од 1 l млека, једне супене кашике соде бикарбоне и 10 l воде. Он се употребљава превентивно за третирање поврћа да би се спречила појава пламењаче и пепелнице. Количина воде се може смањити на најмање 5 l. На пример, можете да користите препарат од млека, соде бикарбоне и воде у следећем односу: 1 l млека, 1 супена кашика соде бикарбоне и 4 - 4,5 l воде. Поред осталог поврћа превентивно третирати кромпир због пламењаче. Тај препарат заштитиће надземну масу кромпира од појаве ове болести, али и спречити појаву кромпирове златице јер она и њене ларве не могу да сваре млеко.



Сурутка
Сурутка је нуспроизвод у преради млека. Када се сурутка загреје на 20-25 °C и разреди водом користи се у заштити од плесни. 1 l сурутке треба разблажити са 10 l воде и додати 10 капи јода. Овај препарат је добар за заштиту краставца, парадајза и тиквице. За краставце и винову лозу може се употребити и неразблажена сурутка.

Ако се руке и алат током рада у повртњаку оперу раствором млека и воде у односу 1:1 то ће смањити појаву болести биљака.

Млеко као ђубриво за краставце
Уколико се млеко користи за ђубрење краставаца оно ће убрзати њихов раст. Млеко се употребљава разблажено водом у односу 1:2. Ђубрење треба редовно понављати на сваке две седмице.

Руже и млеко
У пролеће треба почети третирање грма руже раствором млека и воде. Третман се понавља сваких 7-10 дана током 2 месеца. Млеко ће заштитити ружу од болести и штеточина.

Млеко као заштита од беле лептирасте ваши
Као заштита од ове штеточине употребљава се кисело млеко. 250 ml киселог млека, 1 l воде и 2 кашике брашна. Овим препаратом треба добро испрскати биљке, нарочито доњу страну листова.



Ранка Војновић

Текст преузет са https://www.agroklub.ba/